Zadržati čvrstinu u odbrani i kontrolu skoka, izbeći novih 19 odsto za tri - Lojd da ne razigrava, Dobrić se poslednji smeje

Često se u profesionalnom sportu može čuti sentenca da je sledeća utakmica uvek najvažnija. To je parola kojom se Dejan Radonjić i njegovi igrači uvek čvrsto drže i zbog toga je u njihovim glavama pobeda na startu finalne serije Jadranske lige već davna prošlost i misli su usmerene isključivo na utorak (TV Arena sport, 20.30), kada Zvezdu čeka još teži posao jer, baš kako to treneri često vole da kažu - jako je teško nekog pobediti dvaput u kratkom vremenskom intervalu.

I ne samo to, na Malom Kalemegdanu su svesni da Budućnost sada više nema šta da izgubi i da će Dejan Milojević povesti svoj tim u totalnu ofanzivu s nadom u brejk. Takav plan Crvena zvezda pokušaće da osujeti. Iako desetkovana zbog odsustva Korija Voldena i Marka Jagodić Kuridže koji se zagrevao, ali nije igrao, Zvezda je u jednom od najvažnijih trenutaka sezone uspela da zadrži pribranost i zadrži prednost domaćeg terena bar do utorka. Verovatno nikom u svlačionici nije važna estetska komponenta ili kvalitet igre, jer da jeste verovatno ukupni indeks korisnosti ne bi bio na strani Budućnosti (83-86). Cilj je ostvaren, što je zapravo jedino važno. Dok je odmor prva stvar na pameti, sledeći korak u pripremi druge utakmice je video analiza gde će se razdvojiti dobri i loši segmenti.

28. maj, 18.00: (2,55) CSKA (14,5) Efes (1,60)

Pre svega je važno zadržati defanzivnu čvrstinu uz kontrolu skoka. To je Crvena zvezda radila gotovo perfektno u najvećem delu susreta, izuzev one završnice uz 17 dozvoljenih poena za četiri minuta. I sam Dejan Milojević priznao je da "ovakve utakmice dobijaju čvršće ekipe" što je Crvena zvezda svakako bila. Tu su najveći posao napravili Zvezdin "ministar odbrane" Branko Lazić zajedno sa Ognjenom Dobrićem i Dejanom Davidovcem, gde su brzim rotacijama u odbrani i gotovo frenetičnim pristupom odbrani potpuno isključili nevidljivog Melvina Edžama koji je ostao bez poena (0/5 iz igre), a iznad svega bekovski tandem Nikola Ivanović - Džastin Kobs od kojih polazi igra Budućnosti. S Edžamom je Crvena zvezda napravila strašan posao jer je cele sezone jedan od najvažnijih igrača Budućnosti u oba smera, plus je u obe pobede Budućnosti u ligaškim sudarima ostavio svoj pečat. Možda je Dejan Radonjić kao lični izazov doživeo to da pronađe rešenje za igrača takvog kvaliteta i značaja.

Džastin Kobs napada koš (©ABA LIGA, Dragana Stjepanović)

Defanzivni pristup u rasponu od 35 minuta nešto je što Crvena zvezda po svaku cenu mora da zadrži i u utorak. Istim je smanjen protok lopte gostiju, što ih je automatski nateralo da ne traže karakteristična rešenja sa distance, već da se napadi svedu na individualna ili rešenja u piku gde su Ivanović i Vili Rid napravili dosta problema. U Zvezdi su očigledno verovali da je bolje žrtvovati se u ovom segmentu, nego pustiti da se Budućnost oseti komotno u fazi šuta, što bi potencijalno dovelo do baražne paljbe, samim tim i drugačijeg ishoda. A opet, možda Zvezda jednostavno nije imala rešenje u odbrani, na čemu će verovatno biti akcenta u razgovorima pred drugi meč.

Kako je Zvezdina odbrana vezala ruke Ivanoviću sve do one eksplozije u finišu utakmice pokazuje podatak da je do tih završnih šest-sedam minuta bio na samo dva pokušaja iz igre. Crnogorski plejmejker je uvek imao jednog vrhunskog čuvara na sebi, što ga je nateralo da više razigrava Rida i tako optereti Zvezdinu odbranu. Kobsov uticaj Zvezda je presekla tako što je gađala njegov temperament i malo, pomalo ga dovela do nervoze koju posle nije mogao da iskontroliše najbolje. Ušao je u problem s ličnim greškama, onda još i povredio kuk posle jedne situacije u drugoj četvrtini, što ga je verovatno dodatno poremetilo da odigra utakmicu po već postavljenim standardima.

S crte do pobede, Lojd matirao Budućnost za Zvezdino vođstvo u finalu, Dobrićevih 20 poena za poluvreme

S odbranom ruku pod ruku ide i kontrola skokova kojom je Crvena zvezda najprijatnije iznenadila. Kada se pogleda statistika razlika od šest uhvaćenih lopti ne deluje tako veličanstveno (39-33), ali kako je Crvena zvezda ubeležila čak 18 ofanzinvnih skokova i tako došla u situaciju da iz sekundarnih napada proba da ispravi sve promašaje koji je zaista bilo mnogo. Na šutu za dva 24, plus još 21 za tri poena. Crvena zvezda je ukupno pogodila jedva 35 odsto svih šuteva iz igre (30/75), pa tako ni ti silni ofanzivni skokovi praktično nisu imali svoju pravu svrhu jer su se iz istih dešavali neki gotovo neverovatni promašaji u seriji iz otvorenih pozicija ili prodate lopte. Tako je Zvezda na kraju imala samo 10 poena iz dodatnih 14 sekundi posle osvojene lopte, a Budućnost jedan manje iako je razlika u ofanzivnim skokovima čak 11 (18-7)!

Ognjen Kuzmić (©ABA LIGA, Dragana Stjepanović)

Lavovski posao odradili su dvojica Ognjena, Kuzmić i Dobrić, plus kapiten Lazić i Lendri Noko, ali posebne pohvale idu na račun srpskog centra koji se nekoliko puta uvukao pod kožu Ridu, izbacio ga iz balansa i “išćeprkao“ novi napad direktno skokom ili “šamaranjem“ lopte koja bi kasnije završila u rukama saigrača. Statistički je meč završio sa 11 uhvaćenih lopti, od čega pet u fazi napada, ali je zaslužan bar za još četiri ili pet situacija gde je svojim zalaganjem doprineo da se dođe do novog napada. To što ih Crvena zvezda nije koristila govori najviše o problemu samopouzdanja i verovatno umoru.

Marko Simonović je šanse kakve je dobijao juče u sezoni 2016/17 najsurovije kažnjavao, sinoć je promašio svih pet šuteva iz igre (0/5). Dejan Davidovac je posle nekih promašaja čak oklevao da ispali loptu, a Lengston Hol je čak bacao “cigle“ koje samo potvrđuju u kakvom se momentu nalazi. Jeste podelio sedam asistencija i igrao solidnu odbranu, ali je u fazi napada bio kao Bambi na ledu. Sporo, nesigurno i bezopasno za igrača koji je označen kao prvi plejmejker, plus u odsustvu Korija Voldena. Istina, nije imao sreće kod nekih šuteva, pogotovo onih njegovih s vrha kapice... Čak je Aleksa Uskoković pokazivao veću dozu hrabrosti i samopouzdanja, iako je poslednju ozbiljniju minutažu imao pre više od mesec dana, iako je i on meč završio s jednim pogođenim šutem iz igre (1/4). Crvena zvezda mora nekako da pronađe izgubljeno samopouzdanje kako se ne bi ponovilo još jedno veče s 19 odsto šuta za tri (5/26), jer teško je očekivati da će Ivanović, a pogotovo Edžam, Kobs, Danilo Nikolić i Amadeo Dela Vale svi ponovo biti u minus fazi.

To je možda i najveći utisak susreta - Zvezda je odigrala suviše tesnu završnicu za utakmicu gde je praktično samo Rid opravdao očekivanja. Razlog takvog raspleta i drame koja je viđena treba tražiti ne samo u defanzivnom padu Zvezde, već i ulozi koju forsira Džordan Lojd. U najavi finala pisali smo o njegovoj slaboj šuterskoj formi koja se nastavila i u nedelju uveče (9/19 iz igre, 1/6 za tri), gde je on i u nekim ranijim utakmicama slabe procente pokušavao da nadomesti razigravanjem saigrača i igrom u driblingu gde mu prvenstveni cilj nije da napadne koš. I to je nešto što bi trebalo da se promeni. Džordan Lojd jeste podelio pet asistencija, ali je isto tako izgubio i pet lopti, od čega neke baš u poslednjoj četvrtini kada je Budućnost počela opasno da se približava, što je samo podsetilo na neke ranije utakmice u kojima je šuter iz Čikaga izgledao kao krava koja daje deset litara mleka, a onda se ritne i prospe kantu. Baš to je moglo da se dogodi i sinoć, zbog čega Lojd ne bi ni trebalo da se bavi razigravanjem saigrača, prenošenjem lopte i tapkanjem bez cilja, već da se posveti realizaciji zbog čega je i doveden.

Ognjen Dobrić (©Star Sport)

Iako je baš Lojd stavio tačku na pobedu sa dva pogođena slobodna bacanja, prvo ime utakmice je Ognjen Dobrić. Ukupno 23 poena (8/16 iz igre, 2/7 za tri), plus šest skokova, šest iznuđenih faulova, tri izgubljene, ali i dve ukradene lopte za indeks 22! U prvom večitom derbiju ove sezone nije odigrao ni dva minuta. Protiv Budućnosti u Beogradu nešto više od 12 minuta, uz samo tri šuta iz igre. Na gostovanju Megi 18 minuta i tek dve ispaljene lopte. Kod Dragana Šakote pred sam prekid sezone skupio je jedva preko 10 minuta ukupno u derbijima protiv Partizana i Mornara. Kod Milana Tomića je u jednom delu sezone bio sklonjen u stranu, da bi onda u plej-ofu odlučio polufinale s Partizanom. Vratimo se na sadašnji momenat i Dobrićev osmeh dok je slavio pobedu s navijačima posle role u kojoj je Dejan Radonjić njemu poverio ključeve napada, a on poverenje opravdao s 17 poena u drugom poluvremenu. Možda se ne treba vraćati na prošle stvari, ali Ognjen Dobrić se poslednji smeje. I tek će, ako Zvezda odbrani titulu iz 2019. gde je u doigravanje ušao na mala vrata ušao, a dao veliki doprinos.

Daleko od toga da je Crvena zvezda završila posao i druga utakmica biće priča za sebe. Ali, ako Dejan Radonjić kao već dokazani majstor za titule bude uspeo da posloži kockice još malo, Crvena zvezda bi put Podgorice mogla da krene s ozbiljnim kapitalom...