Zabrinjavajuća statistika i zašto je samo Apić položio test od igrača iz ABA lige

Odahnuli su svi u nacionalnom timu Srbije posle trijumfa nad Finskom, ali pred Igorom Kokoškovim i njegovim igračima tek je onaj glavni deo posla, da u febuarskim mečevima protiv Gruzije i Švajcarske ozvaniče plasman na Evropsko prvenstvo i tako stave tačku na još jedne mučne i teške kvalifikacije.

Pričao je selektor posle Finske da je celo iskustvo u FIBA "balonu", sa celodnevnom izolacijom u hotelu i izlaskom napolje samo na putu do trening centra i nazad, bilo psihički iscrpljujuće i boravak u hotelu nazvao "boljim oblikom zatvora". Tako je nekako izgledala i igra Srbije u Espou - kidala je kod prosečnog gledaoca i poslednji gram živaca, a kritičare naterala da se zapitaju gde su manjkavosti Orlova u ovim kvalifikacijama i s kakvim se to problemima suočava Igor Kokoškov?

Odavno obrazi nisu ovako brideli...

Sistemske greške u radu na nivou države izuskuju detaljnu, stručnu analizu realnog stanja u srpskoj košarci i tema je za odvojene redove. Upozoravajuće reči legendarnog Serđa Skariola o situaciji u španskom nacionalnom timu, odnosno da je "manjak domaćih igrača u ACB ligi", te da oni koji i nastupaju u najjačem domaćem šampionatu u Evropi "igraju prosečno tek 17 minuta" mogu lako da se prenesu i na slučaj košarkaške reprezentacije Srbije.

Kokoškov je u Finsku poveo devetoricu košarkaša iz Jadranske lige, od čega su četvorica bili debitanti. Pošto je košarkaški region SFRJ ujedinjen oko jedne ideje iliti regionalnog takmičenja, igrače poput Stefana Pota u Igokei, Marka Jeremića u Mornaru ili Dragana Apića u Budućnosti računamo kao da nastupaju u "domaćem" takmičenju. Iz srpskih klubova su put Finske pošli trojica igrača Crvene zvezde (Marko Simonović, Aleksa Radanov, Boriša Simanić), dvojica iz Partizana (Nemanja Dangubić, Rade Zagorac) i jedan iz Mege (Jovan Novak). U timu bi se verovatno našli još Ognjen Jaramaz i Filip Petrušev, ali je prelom prsta sprečio najboljeg igrača Parnog valjka da odgovori izazovu, odnosno pozitivan test na virus korona prvu zvezdu Mege.

Naspram španskih reprezentativaca iz ACB lige koji prema Skariolovim rečima u tom takmičenju prosečno uzmu tek 17 minuta, srpski reprezentativci iz Jadranske lige imaju za nijansu veću minutažu i prosečno igraju oko 18,5 minuta. Na gornjoj granici je Jovan Novak koji se nedavno vratio u Megu gde je na četiri regionalne utakmice dobio oko 27 minuta po meču, uz 7,5 poena, 5,8 asistencija i četiri skoka. S tim da Novak nije odigrao ni sekund protiv Švajcarske, dok je susret s Finskom ispratio u civilu. Prvi sledeći je povratnik u nacionalni tim Nemanja Dangubić sa 26 minuta u dresu Partizana, gde kroz Jadransku ligu beleži 8,9 poena i 2,7 skokova. Poređenja radi, u Evrokupu ima nešto manje od 22 minuta na parketu uz 5,6 poena i 3,3 uhvaćene lopte. Prati ga Rade Zagorac s prosekom od 24 minuta, te 10,6 poena, 4,2 skoka i 1,9 završnih dodavanja u Jadranskoj ligi iliti 19 minuta, 6,5 poena, 3,5 uhvaćenih i 1,2 podeljene lopte u Evrokupu.

Od preostalih igrača sa spiska samo Marko Jeremić u Mornaru dobija više od 20 minuta. Tačnije 21 minut uz učinak od 7,4 poena, 2,1 skok, 1,4 asistencije. Dragan Apić u Budućnosti i Stefan Pot u Igokei igraju otprilike po 19 minuta u regionalnom takmičenju, a obojica imaju evropske obaveze u Evrokupu, odnosno FIBA Ligi šampiona. Triling Crvene zvezde, jedinog učesnika Evrolige iz ovog dela Evrope, ima ubedljivo najmanju minutažu. Marko Simonović 15, Boriša Simanić 12 i Aleksa Radanov četiri minuta prosečno u Jadranskoj ligi. Simonović kao stara kajla reprezentacije i Crvene zvezde ima gotovo identičnu minutažu u Evroligi, Simanić je igrao manje od dva minuta u samo jednom pojavljivanju u elitnom takmičenju ove sezone, dok Aleksa Radanov nije odigrao ni sekund.

Aleksa Radanov (©FIBA Basketball)

U slučaju Simanića i pogotovo Radanova imamo gotovo apsurdnu situaciju da se Saši Obradoviću dokazuju kroz mečeve u dresu reprezentacije, iako na njih šef stručnog štaba Crvene zvezde ne računa ozbiljno u nekoj skorijoj budućnosti. Niti im je ukazao bogzna kakvo poverenje u dosadašnjem toku sezone. To je jedan od pokazatelja da je Igor Kokoškov kao selektor od koga se očekuju najviši rezultati uoči sastavljanja spiska morao da odustane od svih normalnih parametara kada se biraju reprezentativni kadrovi, a u vremenu pandemije virusa korona, pisali smo već o tome, dva uslova da zaigraš za državni tim bila su da imaš mogućnost da doputuješ u Finsku i da si zdrav.

Muke Igora Kokoškova: Devetorica debitanata, samo dvojica nose iskustvo s velikih takmičenja

Simonović je na nagovor Kokoškova promenio odluku da ode u reprezentativnu penziju i odlučio da pomogne nacionalnoj selekciji još u ovim kvalifikacijama. Da nije bilo njega u Finskoj, Srbija bi praktično imala brdo debitanata, nekoliko njih s iskustvom iz ranijih kvalifikacionih okupljanja, plus povratnike Dangubića i Anđušića. Simonović je protiv Finske ostavio dobar utisak i uradio praktično sve što se od njega tražilo – igrao dobru odbranu, pokupio neke važne lopte, izvukao nekoliko faulova i spakovao šest poena. Samo njegovo prisustvo u svlačionici kao jedinog reprezentativca sa medaljom oko vrata i redovnog pika bivšeg selektora Saše Đorđevića prijatno je uticalo na ekipu…

A, šta je sa ostalima? Krenimo redom... Jovan Novak je akciju posmatrao sa strane, Nemanja Dangubić je prosečno igrao 22,5 minuta uz 6,5 poena na 42,9 odsto iz igre (četiri pogotka na sedam i po ispaljenih lopti), te 5,5 skokova i jednu asistenciju. Rade Zagorac je pobedu nad Finskom ispratio s klupe i jedini nije ulazio u igru od svih igrača u timu na tom susretu. Protiv Švajcarske skupio je 22 minuta te sedam poena (3/12 iz igre – 25 odsto, 0/5 za tri) i četiri skoka. Momak koji je na svom početku u Partizanu pre dve godine pretendovao da postane jedan od nosilaca igre Srbije u kvalifikacijama za Mundobasket, pa onda i sada za Evrobasket, ima tek epizodne uloge i jednostavno kao da se i dalje bori sa psihološkom barijerom da zaigra na nivou realnih mogućnosti. U dresu Mege smo videli da može daleko više, što mu je obezbedilo mogućnost da razvoj nastavi u Memfisu, što se brzo završilo i od tada mu je karijera u stalnim usponima i padovima.

Dragan Apić je kao debitant u dresu seniorskog tima Srbije jedini položio test i ostavio je daleko najbolji utisak među igračima iz Jadranske lige. U dve utakmice igrao je bezmalo 28 minuta, uz 16 poena u proseku (4,5 pogodaka na 8,5 šuteva), 5,5 skokova, 2,5 asistencija i jednu ukradenu loptu. Neke propuste poput neiskorišćenih zicera ili padove u odbrani treba negde gledati kroz prizmu neiskustva na reprezentativnom nivou, ali su njegove role protiv realno daleko slabijih takmaca iz Švajcarske i Finske ostavile nadu da može da postane redovan u izboru selektora, bar u ovom kvalifikacionom sistemu zasad.

Košarkaši Srbije (©FIBA Basketball)

Stefan Pot takođe je debitovao i poneo najtežu ulogu na svojim leđima kao organizator igre. Za 15 minuta u igri prosečno imao je po 2,5 poena i asistencije, te 3,5 uhvaćenih lopti, a protiv Švajcarske se nije upisalo u listu strelaca. Imao je određenih problema da se adaptira na igru i bude motor ekipe, što ne može da mu se zameri s obzirom da je bez ikakvog prethodnog reprezentativnog iskustva ušao u tim. Marko Jeremić je ostao bez poena u dva odigrana meča, ali je ispalio tek dve lopte, obe protiv Švajcarske. Upisao je prosečno osam i po minuta na parketu, mada je protiv Finske uzeo tek malo više od 270 sekundi. Dakle, bez zapaženog učinka.

Plejmejkeri, kalite se, pokažite se

Radanov je praktično propustio ceo prvi meč, ali je dobio veću minutažu protiv Finske i upisao po četiri poena i skoka za 17 minuta. Imao je i nekih dobrih odbrambenih reakcija kada je čuvao dosta iskusnije rivale od sebe. S obzirom da je u timu praktično bio bez ikakve klupske minutaže, teško da je mogao više. Simanić je verovatno najveća enigma. Momak koga krasi neverovatan talenat i potencijal odavno je u onoj poznatoj situciji “ni na nebu, ni na zemlji”. Osvajač juniorske Evrolige bio je izopšten kod Dejana Radonjića, Dušana Alimpijevića i sada Saše Obradovića, a jedino je Milan Tomić znao da iskoristi njegove predispozicije, ali nažalost – samo povremeno. Jeste bio među efikasnijim u timu tokom prethodne dve utakmice i kao debitant teoretski može da bude zadovoljan, ali je kao svojevremeno generacijski talenat za suparnike iz Švajcarske i Finske klasa. Zato ovih 8,5 poena u proseku (tri pogotka na pet ispaljenih lopti) deluju kao nedovoljan učinak za nekog ko teži odlasku u NBA ligi i ko je čekao da bude izabran na nedavno održanom draftu.

Uz ekipu je još bio Dalibor Ilić iz Igokee, ali je nekadašnji kapiten mlade reprezentacije Srbije ostao u civilu i nije se pojavljivao u igri.

Kada se napravi paralela sa kvalifikacionim mečevima u februaru, Kokoškov je iz Jadranske lige tada zvao još Novicu Veličkovića (tek se nedavno oporavio od povrede) i Stefana Đorđevića (bio na širem spisku za ovo okupljanje).

Aleksa Avramović i Igor Kokoškov (©FIBA Basketball)

Najveći teret izneli su momci sa inostranim angažmanima. Aleksa Avramović poneo se dostojno novog kapitena Srbije u Finskoj i pokazao da odskače kvalitetom i iskustvom u odnosu na ostatak ekipe, ali i protivnike s kojima je odmeravao snage. Protiv Švajcarske 23, a Finske 17 poena, što je 20 u proseku uz 13 pogodaka iz 19 pokušaja na koš. U ponedeljak uveče uneo je živost kada je napadu Srbije nestalo goriva i generalno je bio vodeći igrač ekipe. Možda nije napravio dobar potez odlaskom u Unikahu, gde se nije izborio za prostor, zbog čega je otišao na dvogodišnju pozajmicu u Estudijantes gde igra vrlo dobro, ali sa 26 godina izvesno zaslužuje više. Da se takmiči u Evrokupu i polako napravi iskorak u karijeri.

Danilo Anđušić je već stara garda, a iako ga nije bilo u reprezentaciji sedam godina, dostojno se borio za dres Srbije i sa 19,5 poena bio drugi strelac ekipe u Espu. Poneo je samopouzdanje iz Burga i igrao sasvim zadovoljavajuće, tako da bi i njegovo ime trebalo da bude na narednim spiskovima, bez dileme. Stefan Peno i Dejan Kravić se ni u ovom prozoru nisu proslavili, a u nacionalnom timu su nosili etiketu “stranaca”, odnosno igrača koji nastupaju u drugim evropskim takmičenjima.

FIBA je sistem kvalifikacija uvela svesna od početka da neće moći navijačima da ponudi najbolji proizvod, niti da će reprezentacije imati na raspolaganju najbolje igrače. Zato je parola ovih i prethodnih razigravanja za velika takmičenja bila "da se neke nove snage razigraju" i da se "popularizuje košarka u manjim sredinama". Teško da je cilj ispunjen u oba slučaja, a Srbija ne može da se pohvali da je s razigravanjem nekih mladih nada dobila mnogo. Naprotiv, samo probleme, jer se i sada, baš kao i u kvalifikacijama za Mundobasket, čeka se do poslednjeg momenta da se obezbedi plasman na završni turnir.

Nije Igor Kokoškov kriv, on kuću gradi s materijalom koji ima na raspolaganju. To što isti nije vrhunskog kvaliteta, odnosno što imamo sve manje kvalitetnih mladih nada dostojnih nacionalnog dresa, to je već ozbiljan problem s kojim se treba što pre uhvatiti u koštac, pre nego što bude kasno...

Piše: Nikola STOJKOVIĆ (@nikolaS_msport)