Vukčević o Vukčeviću: Tristan kaže da nikad više nije trenirao, jedva čekamo da bude na spisku Srbije

Vest da će Tristan Vukčević obući dres Partizana nije zvučala realno sve dok nije stigla zvanična potvrda. Jedan od najtalentovanijih evropskih igrača rođenih 2003. godine pre mesec dana pravo iz Madrida uputio se ka Beogradu i tako otklonio sve dileme oko naredne stanice u njegovoj karijeri.

Dres španskog kluba zamenio je crno-belim na opšte oduševljenje simpatizera Partizana, ali i njegovog oca Dušana, nekadašnjeg reprezentativca naše zemlje.

"Tristan je samo dete od 18 godina koje je htelo da igra. U Madridu je sve bilo fino, dok se nisu vratila dvojica igrača na njegovoj poziciji... Mnogo ih ima – 15 ili 16, pa onda u ovoj sezoni nije bilo više mesta za njega“, priča Dušan Vukčević za Mozzart Sport. „Dogovor je onda bio da dođe u Partizan. Mislim da je najbolja stvar za njegovu budućnost to što je došao u klub u kome će igrati i raditi sa trenerom poput Željka Obradovića. Naučiće mnogo toga novog, susresti se sa drugačijim mentalitetom, radom... U Španiji je sve potpuno drugačije“.

Iako je mlad, Tristan je brzo shvatio šta može da mu donese preseljenje u Beograd i rad u Partizanu.

„Sistem rada se razlikuje, jer u Španiji postoji limit kad je treniranje u pitanju. Ja naravno nisam za to, jer ako neko može i ceo dan da trenira, što to ne bi to radio... Ako voli košarku i želi da napreduje, ne vidim zašto ne bi trenirao svakodnevno. Samo je njegova odluka bila dolazak u Partizan. Želeo je da ode kod trenera kod koga će igrati, a od Željka stvarno može da nauči mnogo toga što će mu biti potrebno u narednih 20 godina karijere. Rekao mi je da mu je super i da nikada u životu nije ovoliko trenirao. Znate već kako smo mi naučili – samo treninzima može da se postigne nešto veliko. Samo trening, rad, požrtvovanje. Ovo je prava sredina za njega“.

Dušan i Tristan Vukčević (Foto: Đorđe Matić)

Zna se da je velika želja mladog Vukčevića da jednog dana stigne do NBA lige. Otac se trudi da mu objasni da je ispunjenje tog cilja dugačak proces...

"Prvo mora da se ojača u glavi, telu, igri, da se stekne potrebno iskustvo, pa tek onda da se ode. Može on još mnogo da čeka, strpljiv je... Ne treba otići pre vremena. Ima tek 18 godina, ne bi trebalo da ode nespreman. Moj savet za decu generalno, koja imaju ponude da idu na draft, jeste da prvo urade nešto u Evropi. Pa tek onda da spremni odu u NBA i da tamo ostanu, a ne brzo da se vrate“.

Iako je uvek tu da udeli pravi savet, tata Dušan, koji poseduje ogromno iskustvo igranja u vrhunskim klubova kao što su Olimpijakos, Real, milanska Olimpija, bolonsjki Virtus, Montepaski, Ulker, otkriva da se ne trudi da ima uticaj na sina.

"I ne treba da utičem na njega. On je četiri godine bio u Madridu, odrastao je tamo, prošao tinejdžersko doba. Zna da se brine o sebi, da se snalazi, govori četiri jezika, nije mu bila potrebna neka pomoć... A posebno sada kada ima ovakvu organizaciju, trenere, disciplinu... Nemam ja tu šta da radim“.

Iako je postojala mogućnost da zaigra za Grčku, Španiju, Italiju ili Švedsku, Tristan je izabrao dres Srbije.

"Ništa se nije promenilo kad je ta odluka u pitanju, ista je priča. Čekamo da se reši to u FIBA. KSS i selektor Pešić, zajedno sa (Draganom) Tarlaćem, pokušavaju da taj problem otklone i da onda Tristan što pre bude pozvan da zaigra za Srbiju. Jedva čekamo da bude na spisku, to bi bilo nešto najveće za njega“.

Dušan veoma uzbuđeno čeka dan kada će sin debitovati u reprezentativnom dresu Srbije. Do tada će se truditi da isprati što više mečeva u Partizanu.

"Trudiću se da dolazim malo češće, da budemo zajedno, da ga gledam na utakmicama. Atina i Beograd su veoma blizu, pa će biti lakše“.

Tokom prethodnih dana Tristan je imao priliku da bodri tatu sa tribina. Dušan je na kvalifikacionom turniru juniorske Evrolige bio asistent Vasilisa Spanulisa u Next Generation timu Beograda.

"Došao je malo da me vidi... Ja se od trenutka kada sam prestao da igram košarku nisam opredelio da li ću da budem trener ili šta ću da radim, naravno u ovom sportu. Imao sam ambicije i da budem agent ili generalni menadžer. Sad me Vasilis povukao da uzmemo ovu decu i radimo sa njima. Mnogo mi se sviđa, prenosiš im iskustvo, a oni napreduju. Dopada mi se posao, mada mora da se izdvoji mnogo vremena. Potrebno je da se donese velika odluka da bi se nastavilo ovim putem“.

Vukčević je i malo detaljnije objasnio šta znači pravljenje ovog Next Generation tima, koji je učestvovao na svakom kvalifikacionom turniru ove sezone.

"Strašna stvar je što su ubacili i ovu ekipu. Izabrani su momci od strane Adidasa koji igraju na turniru kao osmi tim. Na svakom nadmetanju je 12 novih igrača, tako da ih je na četiri mesta bilo ukupno 48. Na kraju će se sklopiti ekipa od 12 najboljih i oni će učestvovati na završnom fajnal-ejtu. Velika stvar je što ih vodi Spanulis, koji je legenda evropske košarke, pa deca imaju ogromnu motivaciju. Mogu da nauče kako se postaje šampion, da napraduju i fizički i mentalno, da ostvare san... Mnogo je ovo dobra priča za klince“, zaključio je Dušan Vukčević.