Vuci sa Kavkaza, duge ruke mršavog Isusa i drugačija ravnoteža u evropskoj košarci

Примили смо највише поена у 1/8финала

Vrhunski zanimljivo prvenstvo, pozitivna moderna kośarka a u svakoj reprezentaciji vrhunske NBA zvezde koje daju štih igri. Navijam za 'bejbi Joku' Alperena, Čedija, Larkina, Korkmaza, Sipahija i ostale neverovatno kulturne i dobre momke iz reprezentacije Turske!!

Tako je, bravo za tekst. Predobra moderna kosarka se igra i vidimo neke reprezentacije kojima se nismo nadali da su stigle daleko, a svi 'mali' su pružili pravo jak otpor. Ja sam Izabrao Tursku, gde baš puno igrača gotivim da je bodrim svim srcem do finala nadam se

Košarka u Evropi se mnogo podigla. To što naša javnost generalno voli da potcenjuje druge timove ne znači da su ti timovi slabi, naprotiv, govori samo koliko ljudi u Srbiji ne razumeju sport i ne poznaju situaciju u košarci. Pa ta Finska je na prošlom šampionatu Evrope igrala četvrtfinale i izgubila tesno od kasnijeg šampiona Španije, imali su čak i +10 na poluvremenu. I ovakav format turnira gde jedna utakmica odlučuje njima savršeno odgovara. To nije izgovor nego činjenično stanje. Oni su utakmicu protiv nas mogli odigrati maksimalno rasterećeno jer niko od njih ne očekuje pobedu, a za 40 minuta svašta može da se desi. Ista priča i Gruzija Francuska, to je bila utakmica u kojoj je Džikić mogao da igra na tu kartu da ih naloži kao autsajdere da nemaju šta da izgube. Ali onda recimo pogledate utakmicu u grupi, gde je Gruzija odlučivala o svojoj sudbini sa Bosnom, i gde su izgubili, glatko, ni jednom tokom utakmice nisu bili ni blizu pobedi. I vrlo lako je moglo da se desi da Španija dobije Grčku i ode Gruzija kući, a ne u četvrtfinale. A zašto je to bilo tako? Pa jer se stegla ruka, jer je bila važna utakmica u kojoj su oni moraju da dobiju, pa je onda samim tim sve drugačije bilo. I generalno taj mindset autsajdera da nema šta izgubiti je nešto što je prisutno bilo u svim mečevima 1/8 finala. Sve su to bile relativno tesne utakmice i tesne završnice. Ne treba ni zaboraviti da recimo mi igramo već treće leto zaredom, ustvari i četvrto. Imali smo Berlin, pa Manilu, pa Pariz, pa Rigu. Dođe do zasićenja igrača, dođe do toga da mnogi nisu na pravi način "svarili" uspeh iz Pariza a već kroz par meseci imaju novi i to veliki cilj, velika je to psihička potrošnja. Turska sa druge strane je propustila, recimo, Pariz, propustili su Manilu i oni su posle ČETIRI godine dočekali veliko takmičenje, i normalno da je njihova motivisanost na najvećem mogućem nivou. Isto tako i Finska, isto tako i Gruzija. Nije slučajan ovoliki broj otkaza, povreda, to što smo mi, Francuzi, Španci ispali na startu, što Ameri nisu uzeli ni medalju na AmeriCupu itd. U tom smislu je jako loš kalendar koji je FIBA napravila. Evropsko na 2 godine je bila taman mera kako treba da bude, jer onda imaš timove koji imaju manje - više jednaku potrošnju, tačno igra Francuska svake godine, ali ima fond igrača kojima može to da iznese, i kada dođe na prvenstvo imaju sličan energetski pristup kao i Gruzija koja nema taj fond igrača, ali igraju češće, pa je i kod njih prisutna doza zamora materijala. Tako da da, sve u svemu, ne treba ovo mnogo da čudi, i po slobodnom mišljenju, ako se trend nastavi, imaćemo u budućnosti još mnogo puta priliku da gledamo ovakve završnice šampionata.