Vreme za naplatu dugogodišnjih dugova: Srbija traži lek za italijansku alergiju

Sve je bilo spremno za slavlje i već su se pakovale torbe za Olimpijske igre u Tokiju. Beograd je dobio kvalifikacioni turnir, ali umesto rutine, doživeli smo hladan tuš u praznom Pioniru. Niko Manion, Akile Polonara, Simone Fontekio, Stefano Tonut i tada golobradi klinac (a danas plejmejker Partizana) Alesandro Pajola isporučili su nam 102 poena u meču u kom odbranu nismo ni poneli iz svlačionice. Rezultat 102:95 ostavio nas je bez Tokija, a Igoru Kokoškovu uručio kartu u jednom pravcu van klupe Srbije.
"Svi smo bili ubeđeni da ćemo se plasirati u Tokio. Imao sam važnu ulogu kod Igora Kokoškova, razumeli smo se dobro, i u razgovorima je bilo planirano da idem na Olimpijske igre. Za mene bi to bila kruna karijere“, kaže za Mozzart Sport, Danilo Anđušić koji je bio najbolji akter tog meča jer je ubacio 27 poena, ali ni to nije bilo dovoljno da se izbegne srceparajući poraz.
"Ostao sam u potpunom šoku. Kada se setim, mnogo mi bude krivo. Celo leto nisam mogao da se oporavim. Sećam se tih dana posle utakmice, suze su mi same kretale. Bio bih srećniji da sam odigrao loše, a da smo pobedili i otišli u Tokio. Posebno mi je teško jer se sve to loše završilo i za trenera Igora, kog smatram vrhunskim stručnjakom i još boljim čovekom.“

Promene na klupi donele su promenu rezultata, došli su i veliki uspesi, ali ne protiv Italijana...

Dolaskom Svetislava Pešića ušli smo u izuzetno uspešnu eru, ali italijanske alergije nismo uspeli da se rešimo. Na Evrobasket 2022. otišli smo napucani samopouzdanjem i sa Nikolom Jokićem u režimu najboljeg igrača planete, ciljajući zlato. U osmini finala sačekala nas je italijanska kaznena ekspedicija predvođena nepredvidivim Đanmarkom Pocekom. Dok je selektor Italije pravio teatarski performans, dobio isključenje i na putu do svlačionice izgrlio celu našu klupu, Marko Spiso se naprasno pretvorio u Stefa Karija. Zatrpao nas je kišom trojki, potpuno anulirao Jokićevu dominaciju i priredio najveće iznenađenje turnira.
"Ja uvek kažem za sebe da sam najgluplji na svetu, ali se uvek borim i dajem sve od sebe da pokušam da pomognem svojoj ekipi da pobedi. Pozdravio sam se sa svima, ali sam zapravo tražio mog velikog prijatelja Sašu Danilovića", rekao je Poceko u intervjuu za Mozzart Sport.

So na svežu ranu stigla je i na Mundobasketu u Manili godinu dana kasnije. Iako najmanje bolan, mnogi tvrde da nas je upravo taj italijanski šamar probudio i lansirao u spektakularne pobede nad Litvanijom i Kanadom sve do svetskog srebra, činjenica je da su nas ponovo dobili na takmičarski "suvi kvalitet".

One dve prijateljske utakmice u kojima smo podelili pobede ne računaju se ni u kafanskim raspravama jer nisu imale nikakvu težinu. Vreme je da se računi konačno namire tamo gde je najvažnije. U Pezaru tražimo prvu takmičarsku pobedu protiv Italijana posle više od šest godina, a red je da se tradicija konačno pošalje u istoriju.

Oba tima trenutno u ovim kvalifikacijama imaju odnos od pet pobeda i dva poraza. U slučaju da najzad trijumfujemo, što svi i očekujemo, bićemo jednom nogom na Mundnobasketu.