Vontigo Kamings: Igramo večiti derbi, neredi na tribinama, lete predmeti po terenu, ali ništa ne bih menjao
Vreme čitanja: 4min | sub. 23.07.22. | 10:25
"Utakmice koje se ne zaboravljaju, a ljudi mi ne veruju kada im prepričavam šta se sve događalo", prepričava nekadašnji plejmejker Partizana
Niko od košarkaša koji mogu da se pohvale da su bili deo bogate istorije većitih derbija nije ostajao ravnodušan. Taj meč je vise od košarke, zna da pređe i sportske okvire, da prikaže i neprijatne scene, kao nedavno u finalnoj seriji ABA lige...
Koliko večiti derbiji utiču na igrače, za Mozzart sport se prisetio Vontigo Kamings, koji je nosio crno-beli dres u sezoni 2006-2007 kada je Partizan osvojio reginalno takmičenje i domaći šampionat.
Izabrane vesti
“Baš mi je drago što me se ljudi u Srbiji i dalje sećaju, nećete verovatni, ali pre nekoliko dana sam gledao neke stare video klipove, posebno sa mečeva protiv Zvezde. Ono je bila ludnica, nekada pomislim da sam sve sanjao. Najluđi i najlepši period u karijeri”, bio je Kamings prijatno iznenađen pozivom iz Beograda.
Priznaje da nije gledao finalnu seriju ABA lige, ali je želeo da čuje šta se dešavalo, čak je i zatražio neki klip da pogleda. A kada je video prekid trećeg meča na 57 sekundi, prasnuo je u smeh.
"O bože, bože, samo u Srbiji. Sećanja mi naviru, bilo je neverovato. Utakmice koje se ne zaboravljaju, a ljudi mi ne veruju kada im prepričavam šta se sve događalo. Prvo što mi pada na pamet je intenzitet utakmica, ali evo sada čujem da su sudije napustile teren jer ih je nešto sa tribina pogodilo u glavu. Nije to ništa.... Jednom prilikom kada sam prenosio loptu i pokušao da organizujem napad - pogodila me je flaša vode. To i nije toliko strašno, samo što sam prično siguran da je u toj flaši bio urin".
Pre Partizana, Kamings je igrao za Hemofarm (2004-2005). Sa oba tima je osvajao ABA ligu, a sa crno-belima je u finalnoj seriji domaćeg šampionata, protiv Crvene zvezde je odigrao ključnu ulogu (3-1).
"Za mene je period u Srbiji bio najlepši u karijeri. Mečevi sa Zvezdom moraju da se dožive, teško je to prepričati. Igra se utakmica, neredi na tribinama, lete predmeti, ma... nestvarno. Kao neki film. Evo prošlo je 15 godina od tada i sada razmišljam... Ništa ne bih promenio. Doduše, verovatno mi je lakše jer znam da smo sve te utakmice pobedili, bili smo šampioni. Možda bih drugačije razmišljao da smo izgubili".
Imao je samo reči hale za igrače Crvene zvezde.
"Koliko je bilo borbeno na terenu i van njega dovoljno govori da smo titulu proslavljali u praznoj dvorani. Bili su to pravi ratovi, ali moram da kažem da je na terenu sve ostalo u granicama sporta. Stavno sam poštovao igrače Zvezde, bili su borci, davali su sve od sebe da nas pobede, isto kao i mi. Baš sam ponosan što sam bio deo tog rivaliteta."
Tih sezone Partizan je dominirao regionom sa Duškom Vujoševićem na klupi.
"Partizan je klub koji je obeležio moju karijeru, a trener Dule je jedan od najboljih sa kojim sam radio. Stavio bih ga u rang sa Lerijem Braunom koji me je trenirao u Filadelfiji. Obojicu krasi fanatizam prema košarci. Sada kada se setim, Dule baš nije voleo Zvezdu, ha-ha-ha".
Priznaje Amerikanac koji je svojevremeno imao epizode u Golden Stejtu i Filadelfiji kada je Alen Ajverson nosio dres Siksersa da je Vujošević ostavio veliki trag u njegovoj karijeri.
"Nekako mi se čini da nas je uvek pripremao posebno za njih. Kada sam bio u Partizanu očekivalo se da pobedimo svaku utakmicu, ali to je posebno važilo za duele protiv Zvezde. Ako se desi da to izgubimo, Dule je bio spreman da nas naredni dan 'zaključa' u dvoranu dok ne ispravimo sve greške koje smo uočinili. Nije to bilo lako, ali kasnije shvatiš kakav je on bio genijalac. Evo, pogledajte samo današnju košarku, igra se bez definisanih pozicija. Trener Vujošević je to radio u Partizanu pre 15 godina. Kod nas je Drobnjak igrao sve pozicije, svi smo sve radili i bili šampioni. Žao mi je samo što danas nisam košarkaš, zaradio bih mnogo više para".
Iako ne stiže redovno da prati utakmice Partizana, uočava jednu jasnu razliku u odnosu na period kada je on bio u klubu iz Humske.
"Pre nekolko godina sam gledao neku utakmicu Evrolige, igrala je Crvena zvezda. Video sam kompletnu petorku stranaca, isto tako i u Partzanu, četiri Amerikanca na parketu. To u moje vreme nije bilo. Bio sam potpuno sam, ali to mi nije smetalo. Saigrači su uradili sve da se osetim kao deo porodice".
Evropsku odiseju Kamings je završio u 2012. u Poljskoj gde je branio boje Trefel Sopota. Pre toga je bio u Španiji, Izraelu, a u Srbiji pored Hemofarma i Partizana, kratko je nolsio dres Vojvodine. Ipak, potpuno neočekivano, profesionalno je zaigrao u Portoriku, gde je i završio karijeru 2015. godine.
"Uživao sam gde god sam igrao. Pokušao sam da upoznam kulturu, srpska mi je najviše odgovarala, verovatno sam se i zato vraćao toliko puta. Planirao sam da doputujem u Evropu krajem godine, razmišljao sam da dođem na neku utakmicu Partizana, verovatno u oktobru ili novembru".
Danas, Vontigo kreće sa trenerskim poslom. Kako kaže, trenutno je fokusiran na klince, ali u budućnosti...
"Radim sa decom, pokušavam da im pokažem koliko košarka može da bude značajna, ne mora svako da postane profesionalac, ali košarka kao igra može mnogo toga da donese. Slične stvari je govorio i Dule, a te poruke pokušavam da prenesem i mojim klincima. Ko zna, možda nekada budem trener Partizana, verujem da bih osvajao titule, možda ne baš kao Dule, ali njegov sam učenik".
Za kraj Kamings je imao i poruku za sve navijače Partizana.
"Nikada nisam zaboravio atmoferu koju ste pravili, pokušaću da pogledam sledeće sezone pogledam neke mečeve. Navijaću svi srcem za klub koji iskreno volim", završio je Kamings razgovor za Mozzart Sport.