Vlado Šćepanović otvoren do koske: Ne razumem gebelsovsku histeriju medija! Milija nam je tuđa nesreća od svoje sreće

Takmičarski fokus je na derbi sa Cedevita Olimpijom, šira slika ne tiče se samo najzanimljivijeg okršaja četvrtog kola ABA lige, već učinka Partizana od početka sezone.

Sedam utakmica je prošlo, crno-beli su tri dobili, deluje da su pobedama nad FMP-om i Bačešehirom uhvatili zalet, ali deluje i da su svesni kako ne mogu sebi da prišiju ulogu favorita protiv Zagrepčana (nedelja, 19 časova), još manje da garantuju trijumf. Iako im je preko potreban.

„Igramo protiv ekipe koja je u boljoj situaciji od nas. Kad imate dva igrača iz prve petorke van tima, jednog najboljeg napadača (Ognjena Jaramaza, op. au) i najboljeg odbrambenog igrača (Vila Mozlija, op. au), jasno je u kakvoj situaciji dočekujemo derbi. Cedevita je u ovom trenutku kvalitetnija, ima veći fond igrača, u boljoj je formi. To ne znači ništa, imam momke koji su već pokazali karakter, učiniće to i u nedelju. Stojim uz njih, Partizan u kakvom god sastavu da igra ide na pobedu“, staloženo priča trener Vlado Šćepanović pred duel u novobeogradskoj Hali sportova.

Upozorava na kvalitet gostiju i poziva izabranike da igraju kolektivno, bez samoisticanja.

„Najbitnije je da se momci dobro ponašaju, svesni da utakmicu mogu da dobiju kao tim. Ne kao individue. Cedevita je dobro vođenja, sa odličnim individualcima. Sve kreće od Kendrika Perija, jednog od najboljih plejmejkera na ovim prostorima. Na svim pozicijama gosti su pokriveni maksimalno, imaju dugačak kadar, što im daje za pravo da u svaku utakmicu uđu kao optimisti“.

Posle dva uvodna poraza na svom parketu, od čačanskog Borca i podgoričke Budućnosti, maltene nemaju crno-beli pravo na grešku u ulozi domaćina.

„Partizan nikad nema pravo na kiks. Ceo život sam pod pritiskom, navikao sam, ali se vidi da utiče na igrače, zato pokušavam da ih oslobodim tako što neosnovani pritisak prihvatam na sebe. Kiks na početku je bio Borac, dok je Budućnost skuplja, kvalitetnija i bolja ekipa od nas. Izgubili smo nesrećno. Ti porazi nisu rezultat loše igre. Desili su se. Prošle sezone smo dobili 15 utakmica u poslednjim minutima ili sekundama. Tu hipoteku ne smemo da nosimo na narednim mečevima“. 

Igrači Partizana (© Star sport)

Bio je to okidač da tokom razgovora za TV Partizan Šćepanović temu proširi na učešće u Evrokupu. Brojke kažu da njegov sastav ima polovičan učinak u Grupi A (po dve pobede i poraza), s tim što navijači, ako je suditi po komentarima na forumima i izlivu gneva na društvenim mrežama, najviše žale za ispuštenom prednosti na gostovanju Huventudu.

„Smeta kad krene histerija da je Partizan ispustio „površnu“ ekipu, koja nije čak ni solidna. Na kraju se pokaže da smo je izgubili od tima koji ne zna poraz ove sezone osim u sudaru sa Real Madridom. Nekorektna atmosfera se stvara od te utakmice, ali dobro. Svako ima pravo da se razume u košarku i da komentariše, dok ja slušam isključivo struku. Malo je degutantno i ružno kakva se atmosfera napravila posle Huventuda. Razumem iskrene i pozitivne kritike, ne i – možda ću biti grub – gebelsovsku histeriju medija. To ova ekipa ne zaslužuje. Tu sam da prihvatim sve negativne kritike, neka idu na moj račun, samo ću pokušati da zaštitim igrače“.

Podseća Šćepanović da je izuzetno teško praviti u kontinuitetu zapažene rezultate u doba pandemije.

„Ljudi zaboravljaju da se poslednja utakmica prethodne sezone igrala u martu i da sadašnja ekipa nije ista kakva je bila u februaru. Ako ste imalo u sportu, ne možete da očekujete da budete isti posle šest meseci karantina. Prazni minuti su normalna pojava. Više takvih imate kad vam je na raspolaganju manje kvalitetnih igrača. Kad je više kvalitetnih individualaca onda je pad manje izražen. Dešava se i dešavaće se, igrači ne mogu da drže koncentraciju 40 minuta. To je nus pojava svega što se dešava“.

Još nešto nedostaje crno-belima. Huk Grobara.

„Nemojmo da zaboravimo da Partizan igra pred praznim tribinama, a od navijača dobija više od 30 odsto energije. Ne pravim alibi, međutim, atmosfera je neuporediva. Ne žalimo se, iako je mnogo teško raditi u ovim uslovima. Bole zlonamerne i neosnovane kritike na naš račun, ćutimo i radimo, ne obaziremo se, posvetili smo se ovom klubu, videćemo za šta će biti dovoljno“.

Kako je to jednom prilikom objasnio Šćepanovićev košarkaški učitelj, Duško Vujošević, između realnosti i pogleda na realnost uvek postoji razlika. 

„U sportu i životu jedna stvar je vezana za naš mentalitet. Milija nam je tuđa nesreća nego svoja sreća. Sve gledamo negativno. Hoćemo sve i odmah, a to u sportu ne postoji. Ka cilju me vodi saznanje da dajem sve od sebe. Videćemo za šta će to biti dovoljno. Najteže je biti čovek u teškim vremenima, ali mi je najvažnije da svakog jutra mogu sebe da pogledam u ogledalo bez obzira da li je pobeda li poraz. Radim iz srca, nemam potrebu nikom da se dodvoravam. Ko je kompetentan proceniće da li je to dovoljno ili ne. Čovek sam koji ne mari previše šta će drugi reći, jer psi laju - vozovi prolaze. Meni je bitno da pravi navijači Partizana prepoznaju da dajemo sve od sebe. Od igrača tražim da se ne predaju, da pokažu karakter, a košarkaške stvari će doći pre ili kasnije. Iz ovih situacija čovek može samo jači da izađe“, smatra Vlado Šćepanović.

Možda već u nedelju veče, protiv Cedevita Olimpije.