Vladimir Štimac otvorio dušu: Zašto sam morao da odem iz Efesa...
Vreme čitanja: 7min | pon. 02.07.18. | 09:32
Nekoliko dana posle rastanka s najtrofejnijim turskim klubom srpski centar rešio je da otkrije detalje koji su prethodili situaciji u kojoj se sada nalazi. Gotovo neplaniranoj...
Vest da je Vladimir Štimac sporazumno raskinuo ugovor sa Efesom i da ima potpunu slobodu izbora nove sredine mnogima je došla kao veliko iznenađenje, ali to je bio samo logični rasplet jedne potpuno nelogične priče u čijem centru se našao upravo doskorašnji reprezentativac Srbije.
Zašto nelogične? Pokazaće sledeći redovi. Isti bi trebalo da posluže kao svojevrsni zaključak. Tačka koju je Štimac svesno morao da stavi, iako to nije želeo.
Izabrane vesti
Šta se desilo sa sezonom Vladimira Štimca? Kako je preko noći od jedan od, statistika je to potvrdila, najboljih centara Evrolige postao igrač bez uloge i neko ko dobija minutažu na kašičicu? Onda kada rezultat više nije bitan. Gde je nestala dabl-dabl mašina iz Bešiktaša, koja je dominantnim partijama u Ligi šampiona privukla veliku pažnju najtrofejnijeg turskog kluba - Efesa? Kako je moguće da neko sa stabilnim, dvocifrenim brojkama u Evroligi jednostavno - nestane?
Ako otvorimo vrata prošlosti i vratimo se na početak sezone, pod trenerskom palicom Velimira Perasovića Štimac je bio jedan od najboljih. U Evroligi je držao prosek od četrnaest poena i osam skokova na gotovo dvadeset i pet minuta po utakmici. A onda se dogodio taj 16. decembar, jutro posle nesrećnog poraza od Baskonije, kada je Efesova uprava rešila da hrvatskog stručnjaka smeni i na njegovo mesto postavi najpoznatijeg turskog stratega - Ergina Atamana. Bio je to, ispostaviće se brzo, potez koji je Štimcu naglavačke okrenuo celu sezonu. Poređenja radi, od tog dana beležio je nešto više od šest poena i četiri uhvaćene lopte na bezmalo trinaest minuta u proseku. Razlika je dovoljno jasna...
Nekoliko dana posle rastanka srpski centar rešio je da otvori dušu i otkrije detalje koji su prethodili situaciji u kojoj se sada nalazi. Gotovo neplaniranoj...
„Ja sam potpisao ugovor sa Efesom i stvarno sam mislio da ću ostati duže tamo. Doveo su me Velimir Perasović i njegov stručni štab posle moje dobre sezone u Bešiktašu. Tako sam se praktično nadovezao na sve one dobre partije u Bešiktašu prošle godine. Odigrao sam dominantno, a tako sam nastavio i u Efesu“, kaže Štimac za MOZZART Sport i nastavlja:
„Posle nekoliko loših rezultata promenjen je trener, a samim tim promenila se moja uloga u timu. Dotad sam bio najbolji skakač Evrolige, u tri koeficijenta u celom takmičenju, što nije mala stvar za mene. Ja sam tražio način da se dokažem i pokažem ljudima da ja mogu da igram na evroligaškom nivou, kada igram. Imao sam priliku da se pokažem, ali smo gubili utakmice nesrećno i došlo je do promene“.
One nisu bile bezazlene...
„Da, s novim trenerom sve se promenilo. Ja poštujem odluku svakog trenera. Svako ima svoj sistem, tako i trener ima pravo da ne voli igrača mojih karakteristika. Ja nisam igrao i za mene je sezona od trenutka... Ne mogu da kaže završena, ali imao sam mnogo manju ulogu i onda nažalost sa tim dolaze neke stvari koje su donekle i normalne. Malo padne samopouzdanje, a više je nervoze, mada samopouzdanja uvek imam i to mi nikad nije bio problem u životu“, nema dilemu Štimac, ali dodaje:
„Zato nervoza jeste prisutna. Valjda je normalno posle svih tih partija protiv najboljih klubova Evrope i ozbiljnih timskih rezultata, kada smo pobedili Makabi i Barselonu na strani, što nije malo, onda i dosta utakmica u Istanbulu, gde sam praktično prvih 13-14 utakmica pod Velimirom Perasovićem bio među najboljima u Evropi sa koeficijentom...“
Tim mu je uvek bio na prvom mestu. Ali malo ko bi u njegovoj situaciji mogao da ostane imun na sve što se dešavalo.
„Pazite, ne želim da ispadne da insistiram na tome da sam igrao. Mi smo gubili utakmice i to se nije poklopilo. Mnogo bi mi lakše bilo da sam igrao loše, pa da sam sklonjen, nego ovako. Onda bi neko sigurno došao i rekao: ’Znaš šta, loše si igrao, ne može ovako, moraš da radiš i treniraš još i zato te sklanjam’. Ovako, nisam dobio nikakvu šansu, samo sam izbrisan“.
I pored svega toga ne zamera ništa Atamanu.
„Ne, stvarno poštujem trenera i njegovu odluku , odlučio je tako i to je to. To je njegova odluka i nemam ništa protiv njega. Nemam čak ništa loše da kažem. Da je bilo teško - jeste, ali završilo se tako kako jeste. Mnogo sam uživao u klubu, koji je stvarno bio sjajan prema meni“.
Navijači, ali ni ljudi bliski Efesu nisu mogli da se pomire sa odlaskom srpskog centra...
„Efes kao klub i organizacija napravljeni su perfektno. Tamo rade čisti ljudi i veliki profesionalci i stvarno je kliknulo između nas. Zavoleli su me, imam mnogo prijatelja tamo. Bilo im je krivo kada sam odlazio, jer znaju kakav sam ja i znaju da sam se trudio, da sam radio koliko sam mogao“.
Koliko je Atamanova odluka zaista bila nelogična možda najbolje govori to da Štimac nikada nije imao razgovor s njim o tome zašto mu se uloga naprasno promenila.
„Ne, ne. Nismo razgovarali. Nisam dobio nikakvo obrazloženje. Ali ja sam igrač koji nikad ništa ne pita, koji radi naporno i trenira i to je to. Ćutao sam, radio i trenirao i pokušao da budem što korisniji za moju ekipu“.
Naredno pitanje samo se nametnulo - zanimalo nas je koliko je Štimcu bilo teško da prihvati sve što se dešavalo?
„Posle, mogu slobodno da kažem, dominantnih rola u Evroligi, kada ti se sve samo okrene i onda ne igraš nigde i nikako... Bilo mi je teško. Ne mogu baš da kažem da je nastupilo mračno vreme, ali sam imao tmurnije vreme... Imao sam tu sreću da su moja porodica i deca bili tu uz mene, kao i moji agenti i prijatelji, pa mi je bilo mnogo lakše. Imao sam svoje vreme da pokažem šta mogu i koliko znam i pokazao sam, ljudi su se uverili u moje kvalitete. Videćemo sad šta će i kako biti u budućnosti. Bilo je teško, ali ja sam borac i nikada ne odustajem“.
Nastavio je, gotovo u dahu...
„Posle toliko rada i truda dođeš na taj, najviši nivo, a onda se desi neka promena i praktično sve što si postigao donekle padne u vodu...“.
To samo dokazuje koliko je težak život profesionalca.
„Tako je. Opet, nisam ni na koga ljut - ni na trenera, ni na bilo koga. Niti protiv bilo koga imam šta loše da kažem. Istina, on nije sastavljao ekipu od početka sezone, kreirao je neko drugi. Posle se to promenilo, novi trener je izmenio stvari koliko je mogao i to se završilo“.
Negde usred cele situacije u kojoj se Štimac našao pojavilo se svetlo na kraju tunela - poziv Barselone i dugogodišnjeg mentora Svetislava Karija Pešića. Situacija je bila ozbiljna, ali Ataman nije želeo da ga pusti...
„Kada tako počneš sezonu, jednostavno imaš želju da sa tim dobrim igrama nastaviš. Bilo je razmišljanja na tu temu, želeo sam da odem. Imao sam ponudu od Barselone na polovini sezone. Barselona je bila ozbiljna u nameri da me angažuje, ali Efes nije hteo da me pusti. Tačnije, trener nije želeo da me pusti“, otkrio nam je Štimac, a mi smo ga odmah pitali - zašto ga Ataman nije pustio?
„Ne znam, stvarno ne znam. Prihvatio sam to jer sam profesionalac i bio sam za klub vezan ugovorom koji je bio i više nego vrhunski. Nastavio sam dalje da se borim. Ono što moram da kažem jeste da me trener nije maltretirao ili ponižavao ni u jednom trenutku. Samo nisam igrao“.
Veruje nekadašnji reprezentativac Srbije da je rad sa Pešićem mogao da promeni stvari na bolje.
„Pešić je čovek koji me poznaje u dušu i najbolje zna koji su moji kvaliteti. Svi znamo ko je Svetislav Pešić i šta je uradio za moju karijeru. Mogu slobodno da kažem, da me je gurnuo u profesionalni svet. Sa njim sam naučio košarku, igrao kod njega u Zvezdi i Bajernu. To je trener i čovek kojeg jako poštujem“.
Barselona i dalje traži još jednog centra, Pešić je ostao, a Štimac je slobodan igrač. Nama je mašta proradila, ali nas je Vladimir brzo zaustavio...
„Moram da budem iskren - posle tog perioda nismo imali više nikakve kontakte. Rano je stvarno da pričam na tu temu, niti sam razmišljao još gde bih mogao dalje“.
Sada, zapravo, počinju igre tržišta...
„Za to će biti zadužena moja agencija. Zastupa me Vaserman grupa, odnosno Aleksandar Rašković i Sead Galijašević. Oni vode moju karijeru i sve što se tiče pronalaska novog kluba, ja im verujem i sada samo čekam. Ne mogu još da pričam u smeru gde bi moja karijera mogla da se nastavi, tržište se tek otvorilo. Niko ne zna šta će biti, a ja sam spreman na sve. Gde god da budem otišao i ako mi bude dodeljena prava uloga da ću ponoviti partije iz Bešiktaša i Efesa, kada sam igrao“.
Piše: Nikola STOJKOVIĆ (nikolaS_sN)
Foto: Star Sport, MN Press