Vladimir Lučić, najbolje krilo Evrolige: Nije realno da se vratim u Partizan

Vladimir Lučić je u ponedeljak i zvanilčno postao najbolji krilni igrač Evrolige. Priznanje su mu 'uručili' navijači, mediji, treneri i kapiteni timova koji igraju u elitnom takmičenju.

"Ovog leta punim 32 godine, a od početka sam u istom takmičenju. Čast mi je što sam izabran, posebno kad vidim unazad koji su igrači bili u najboljih pet. To je sigurno najveći individualni učinak u karijeri. Ali, mnogo mi je bitnije da da sam pomogao ekipi. To je najveća satisfakcija", rekao Lučić "Sportski žurnal".

Statistika kaže da Lučić igra sezonu karijere.

"Jesam popravio neke statističke parametre i jeste Andrea Trinkijeri namestio sistem nekim mojim kvalitetima. Ali, poslednje dve, tri godine sam na istom nivou. Moja igra i to što dajem ekipi se nikada nije ogledalo kroz statistiku. Možda sam napadački stavljen više u prvi plan, što u prošlosti nisam bio."

Možda je i psihološki. Možda je sve došlo na svoje mesto sa porodicom.

"Iskustvo, godine, mirna glava, kuća, sve pod kontrolom... Imam dve divne kćerke i ne razmišljam ni o čemu."

Jednom prilikom, Lučić je rekao da "trojke" u Španiji najčešće samo stoje u ćošku i čekaju, što mu tada nije odgovaralo.

"I danas je tako. Pogledajte, eventualno Klajburn iz CSKA i Šilds iz Milana rade nešto više. Ostale 'trojke' i dalje zavise od kreacije saigrača, kreću se bez lopte, trče kontre... Ja, generalno, dolazim iz sistema gde nikada nije ni dozvoljavano da se ističeš statistički i tako gradiš karijeru, već je bilo bitno da ekipa pobedi, a da ti doprineseš, defanzivno, ofanzivno ili kako god."

Aluzija na Partizanov sistem je jasna. Taj sistem je nekada odgovarao.

"Odgovara i dalje, apsolutno! Ograničen sam u tom smislu još od Partizana. Tako se osećam najprirodnije. Ove godine sam jedan od lidera Bajerna, igramo dobro, pokupio sam i neke individualne nagrade, ali volim da budem 'iks-faktor'. Da uradim šta god za pobedu."

Mnogo toga je nacrtao trener Bajerna Andrea Trinkijeri.

"Od samog početka smo izgradili profesionalan odnos gde je pokazao da mi veruje. Njegove motivacione priče više pomažu mlađima koji nisu bili na ovom nivou. Posle prvih nekoliko treninga sam shvatio da će ovo biti dobro. Uhvatio sam sebe kako košarkaški razmišljamo isto. To je sistem za koji ja smatram da je pravi. On je ponavljao nešto što sam prvi put čuo u Partizanu, a posle toga nisam dugo. Energija koju donosi svakodnevno je neviđena. Ne znam da li sam to ikada doživeo. I onda se ta posvećenost lako prebaci na ekipu."

Italijanski stručnjak je energijom apsolutno koncentrisanom na ekipu, detalje.

"Mnogo me podseća na Duleta Vujoševića. Apsolutno! Amerikanci kažu 'Venčan za igru'. Ako je to važilo za Duleta, važi i za Andreu 100 odsto. Spreman je da se svakom igraču posveti kada oseti da je pao, da priča i drži svakog od nas zadovoljnim, ili barem polu-zadovoljnim."

Zahvaljujući takvom radu, sada Bajern ima motivisanu ekipu za završnicu nemačkog šampionata.

"Plej-of neće biti lak, fizički i emotivno smo izduvani. Ali, osvajanje Nemačke bi stvarno bila kruna za sve nas i potvrda da smo radili dobro. Da to bude naša najbolja sezona."

Povrede su u jednom trenutku usporile Lučićevu karijeru.

"Kada sam odlazio iz Partizana, doživeo sam povredu leđa u reprezentaciji, ali ona je skroz pod kontrolom. U Partizanu sam igrao bez propuštene utakmice. Kada se prođe kroz minutažu ove i prethodne sezone, sigurno sam u vrhu po broju minuta na terenu. Na kraju karijere ću baš napraviti računicu koliko sam utakmica propustio zbog povrede. Ta priča se malo razvila jer se povreda desila u reprezentaciji, kada si u fokusu, kada te ljudi najviše prate. A onda je bio period u reprezentaciji kada nisam bio pozivan, što se povezivalo sa povredom."

Mnogi su se povezivali sa NBA, ali ne i Lučić koji se nije gurao...

"Nisam ni ja nikad rekao da sam imao opciju da posle Partizana odem u Nju Orleans. Tek sam kasnije saznao za taj ugovor koji je maltene bio već na stolu. Nisam znao da je toliko ozbiljno, ali pitanje je i da li bih tada prihvatio. Zvuči glupo, ali odlazak u NBA u moje vreme nije kao danas. Jokić je promenio sliku, odlazak mladih direktno u NBA je sada drugačiji. Ja sam zbog reprezentacija uvek preskakao Letnju ligu. To malo što sam imao priliku da osetim, video sam da je u pitanju druga dimenzija. Možeš da odeš tamo kao najbolji u Evropi i da ne prođeš, ili kao prosečan igrač i napraviš astronomski ugovor. Sada, sa 31 godinom i ugovorom na još sezonu u Bajernu... Možda ću nekada zažaliti."

To ne znači da Lučić ne prati dešavanja u NBA.

"Čujem se Bogdanom i mnogo mi je drago što igra baš dobro. Jokić će da uzme MVP ako ne bude nekih guranja, što je neverovatno za njega, ali i za Srbiju. Na vezi sam i sa Bjelicom, a gledam i mlade koji su došli. Vidim da Pokuševski igra super."

Lučić u dresu Bajerna (© Star sport)

Prethodnih godina su neretko strujale glasine da bi Lučić mogao da se vrati u Partizan.

"Nije postojala bilo kakva opcija da se vratim u Partizan. Bio sam u klubu od mladog tima do kapitena. Posle pet godina došlo je vreme da odem. Iako bih voleo da se vratim i završim karijeru u mom klubu, jer bi to bila lepa priča, nije realno. Vratiti se u Partizan čisto da bih bio tu - nema smisla. Crno-beli zaslužuju igrače 100 odsto spremne da pomognu klubu."

Prati Partizan.

"Krivo mi je zbog svega kroz šta su prošli. Imam osećaj da se sada podižu, da Aca Matović radi dobar posao. Superliga će za njih biti teška posle tolikog perioda bez takmičarske utakmice. Plus, idu na Megu koja ima dobar tim, talentovane klince i Gagija (Milosavljevića) koji već pokazuje da može da pomogne. Biće uzbudljiv plej-of."

Duško Vujošević je 2012. godine okupio mladu, ispostaviće se izuzetno talentovanu generaciju, a kapitensku traku uručio Lučiću.

"Dule je ostavio dubok trag na moju karijeru i ličnost. Gradio sam karakter, slušao njegove priče koje stvarno vrede. Kada je otišao u CSKA i kada je Vlada postao trener, tada sam i ja proigrao u Partizanu, ali je i Vujošević imao zasluge. U tom trenutku nije bilo osobe osim njega koja je mogla da me uobliči, od neozbiljnog tinejdžera do profesionalca. To je napravilo razliku. Dule jeste ekstrem, nekada je teško shvatiti um takvih ljudi, ali imao je velike zasluge za to što sam postao."

Lučić je igrao plej-of Evrolige, onda se "prešaltovao" na Kup Nemačke, sada kreće plej-of Bundeslige, a čim se završi, brže-bolje mora da se pojavi na pripremama reprezentacije za kvalifikacije za Olimpijske igre.

"Svi smo i dalje u sezonama, svi u igri za uspehe. I sam selektor se bori za titulu u Turskoj, pa sada nije previše zahvalno pričati o reprezentaciji. Čuo sam se, naravno, sa Igorom (Kokoškovim), posle toga sam pričao sa Bogdanom Bogdanovićem, Vasom Micićem..."

Ne sanja daleko i kada pomisli na državni tim Srbije.

"Ko zna koliko smo utakmica odigrali, a sledi i mesec dana takvog ritma, tako da se samo nadam da ćemo svi ostati zdravi. Za mene je prebacivanje iz kluba u reprezentaciju do sada bio lak, jer mi je Sale Đorđević bio trener i u Bajernu, pa nema mnogo prilagođavanja. Ovaj put će sve biti novo. Generalno, sve će biti specifično, pa kada razmišljam o reprezentaciji, mislim samo na to kako da ostanem fizički spreman da bih mogao da pomognem, ako budem bio potreban", završio je Lučić za Žurnal.