Vladimir Jovanović: Ne bih voleo da se stvori slika kako je Kokoškov izgubljen za srpsku košarku

Ime i prezime Vladimira Jovanovića poslednjih dana često je kružilo medijskim nebom u Srbiji i regionu. Vest da je postavljen za novog selektora mlade reprezentacije Srbije koju čeka takmičenje u B diviziji gotovo se poklopilo sa spekulacijama da mu se u Ciboni sprema otkaz, te gostovanjem Crvenoj zvezdi u Beogradu gde je njegova ekipa bila gotovo ravnopravan takmac.

Uprkos mladosti, perspektivni srpski stručnjak je kritike dela hrvatske javnosti izneo stoički, sa osmehom na licu i bez previše osvrtanja na spekulacije, ali i sa ozbiljnom dozom ponosa jer mu je poveren važan zadatak - da Srbiju vrati u elitni rang.

Nedelja, 19.00: (3,50) Cibona (16,0) Budućnost (1,35)

Mnogo je razloga bilo da sa Jovanovićem razgovaramo o košarkaškim aktuelnostima, a na samom početku vratili smo se na susret u kojem se Cibona dobro držala i čak preznojila aktuelnog šampiona Jadranske lige...

“Ekipa jeste mlada i za taj nivo košarke još neiskusna, ali jako talentovana. Da ne bude grubo ili možda bezobrazno, ali mi se za svakog rivala dobro pripremamo, sa namerom da probamo da ga pobedimo. S tim stavom smo stigli i u Beograd Crvenoj zvezdi“, otvara Jovanović razgovor za Mozzart Sport i nastavlja:

“Posebno me raduje da smo veći deo utakmice bili u rezultatskom egalu, a i igrom. Bili smo čvrsti, odgovorili na fajtersku igru Crvene zvezde, pogotovo u prednjoj liniji. Kvalitet i evroligaško iskustvo na kraju je dalo prevagu. Oni su nam pokazali kako, a nadam se da smo mi dovoljno pametni da naučimo važne lekcije. To sam zapravo i video u pobedi nad Splitom, jer smo mi upravo tako odigrali i zabeležili pobedu“.

Možda je šablonsko pitanje, ali nije ni bez rezona - s obzirom na to kakve je rezultate imala posle osvajanja titule 2014. godine, da li bi bio zadovoljan da vam je neko unapred ponudio skor 5-5 posle deset kola ABA lige?

“Kao trener ne bih prihvatio, ali verujem da bi cela javnost u Hrvatskoj oberučke prihvatila. Iako se sada stvara slika kako to baš i nije dobar rezultat. Imamo praktično duplo više pobeda od preostala dva hrvatska predstavnika zajedno“, zastao je na trenutak sagovornik i zatim nastavio misao:

“Cilj nam je bio da u selekciji igrača napravimo mlad, perspektivan tim, koji ima kvalitet i karakter da može da iznese svoje zadatke. Posle priprema i uvodne faze sezone, odnosno nakon 3-0 pričao sam da će biti turbulencija, ne želeći time da pravim sebi alibi za dalje. Jednostavno sam znao da će biti uspona i padova, varijacija u formi na dnevnom nivou, ne samo tokom sezone“.

Kao trener sa iskustvom mogao si unapred da predosetiš tako nešto?

“Da. Kao trener bio sam spreman unapred da istrpim tako nešto. Uprava je bila upoznata sa tim i sa mnom sve to dogovorila. Na kraju sa tih 5-5 neko može da bude zadovoljan, neko ne, lično mogu da budem nezadovoljan nekim našim partijama, ali za našu ekipu je to sasvim solidan rezultat i nadam se da ćemo da nastavimo da gledamo napred, da se ne osvrćemo na ono što je bilo, da talenat i kvalitet koji imamo pretvorimo u pobede“.

Vladimir Jovanović i Lovro Gnjidić (©MN Press)

Oko dve velike nade hrvatske košarke, Roka Prkačina i Lovra Gnjidića kružile su razne spekulacije tokom leta. Za Prkačina se govorilo da će otići u NBA ako izađe na NBA draft, sa kojeg se on ipak povukao, dok je Gnjidićev slučaj u neku ruku podigao dosta prašine. Spekulisalo se da je dogovorio transfer u Mornar, čak da je odbijao da trenira sa Cibonom kako bi izboksovao prelazak. Na kraju su obojica ostali i praktično imaju vodeće uloge u timu...

“Pre svega moram da izrazim zadovoljstvo što su oni u timu i što su jedni od predvodnika nove generacije Cibone. Za širu javnost delovalo je kao da je bilo turbulencija koje ste naveli, jer je tako prezentovano iz medija. Kada bismo svaki demantovali neke vesti izgledali bismo neozbiljno uprava i ja“.

Šta je zaista istina u tim pričama?

“Mi smo još na kraju prošle sezone rekli da će Lovro Gnjidić ostati naš igrač, da nema govora ni o kakvim prodajama. Mene kao trenera i upravu su u javnosti razapinjali zbog toga, njega su selili u drugi klub, pisalo se da je potpisao ugovor, da je to gotova stvar. O tome nije bilo ni reči, a kao što vidite nije ni istina. Gnjidić je jako zadovoljan što je ovde, što igra i ima ulogu, postao je i hrvatski reprezentativac. To je dobra odluka“, kaže Jovanović i osvrće se na Prkačina:

“Roko je išao na treninge (u SAD) gde je predstavio sebe, trebalo je da izađe na NBA draft, ali je onda odlučio da je bolje da to uradi sledeće godine. Eto to je cela priča. Znali smo da će, ako izađe na draft, sigurno biti draftovan i da neće ostati u Ciboni, što je normalno. Takođe smo znali da će ostati igrač Cibone ako ne bude na draftu i to se, eto, dogodilo. Nije bilo nikakvih turbulencija, samo smo čekali njegovu konačnu odluku. Na moje veliko zadovoljstvo obojica su kod mene u timu“.

Vladimir Jovanović (©Star Sport)

Iza tebe je čudan period. Nakon poraza od Alkara u Hrvatskoj se pojavila vest o otkazu koji ti se sprema, da nećeš dočekati ni gostovanje Crvenoj zvezdi. Posle na konferenciji si sa osmehom odgovorio na pitanje novinara o tvom statusu. Deluje kao da od tvog dolaska u Cibonu deo javnosti neprestano traži “dlaku u jajetu“, odnosno povod da izvrši pritisak kako bi dobio otkaz?

“U tome ima nekog smisla, ali ne želim celu hrvatsku javnost da mešam u sve to. Jedan novinar i jedan dnevni list pišu o tome. Taj novinar od mog dolaska ima lični problem sa mnom i neku netrpeljivost koja ne znam odakle dolazi, po kom osnovu. Takođe ima svoje ’intimuse’ koje propagira kroz medije. Verovatno je to razlog zašto piše neke tračeve, senzacionalne naslove i na taj način pokušava da umanji moj rad“.

Jovanović uz osmeh: Nisam znao da sam smenjen, čeka me mesto u autobusu...

Koliko na tebe ima uticaja to što se priča i spekuliše?

“Iskreno me ne dotiče to ni najmanje. Meni je samo krivo što postoji tako sramotan način izveštavanja, u čemu ne postoji ni trunka istine. To samo umanjuje sav trud i rad ovih mladih igrača, koji na terenu izgaraju za taj dres. Jedino mi je toga žao. Lično nemam nikakav problem da o meni pišu, ne samo taj novinar, već bilo ko i bilo šta. Znam ko sam i šta sam, kako radim i ne polažem račune preko medija, nego ljudima u klubu. A koliko znam - imam podršku ljudi iz kluba“.

Prvi si srpski trener u Ciboni posle 30 godina, odnosno od Dragana Šakote i raspada velike Jugoslavije. Došao si u redove velikana koji se dosta mučio još i pre osvajanja ABA prstena 2014. godine. S obzirom na to da je od tvog transfera prošlo skoro godinu dana, kako sa ove distance gledaš na odluku da preuzmeš Cibonu?

“Iskreno, nijednog trenutka nisam zažalio, niti sam se pokajao što sam došao u Cibonu. Od početka sam bio vođen košarkaškim i sportskim razlozima da preuzmem Cibonu. Dobio sam mogućnost da napravim mlad i perspektivan tim i drago mi je što je uprava podržala moju ideju, te je sprovela u delo. Sve ono što smo rekli, to smo uradili. Da li je u rezultatskom smislu moglo bolje? Naravno da jeste. Cibona je veliki brend u svetu košarke, prepoznatljiv klub svuda i kao institucija je velika obaveza. Svakodnevno se oseća pritisak, ne možda navijača kojih nema u dvorani, ali se oko kluba oseća pritisak da uvek moraš da budeš dobro, da moraš da pobeđuješ, da braniš istoriju koja je iza tebe. To je i za mene dobar razvojni put, za neke sledeće izazove“.

Da li je tačna teza da je Cibona od odlaska Cedevite u Ljubljanu ponovo dobila na značaju u tamošnjoj javnosti, odnosno da se od kluba sada još više očekuje da bude konkurentan najboljim regionalnim timovima, pogotovo u situaciji kada hrvatska klupska košarka nije baš u najboljem momentu?

“Nevezano za Cedevitu, koja sada gravitira u Ljubljani, obaveza Cibone je uvek bila, jeste i biće da se teži ka maksimalnim rezultatima - titula, trofejima, velikim pobedama... To je nešto što je normalno, kao kod nas u Crvenoj zvezdi i Partizanu. U kakvom god da su stanju, očekuju se pobede i rezultati. Teško se ljudi mire sa tim da ovo nije Cibona iz 1985. i 1986. godine, kada je bila prvak Evrope, nego da sada ima najmanji budžet u ABA ligi i ne može da se poredi ni sa jednim timom iz regiona“.

Vladimir Jovanović sa košarkašima Cibone (©Star Sport)

Cibona je jedan od klubova koji ipak daje šansu mladim igračima u vreme kada je to nikad teže, baš zbog toga što se od jednog takvog velikana uvek očekuju rezultati. Ti si ipak odlučio da postaviš svoj sistem i obezbediš minute talentovanim momcima pa tako sada Prkačin i Gnjidić, pre svih, mogu da izrastu u dva potencijalno jako kvalitetna hrvatska košarkaša...

“U sportu je najteže praviti uporedo rezultat i promovisati mlade igrače. Te dve stvari su nespojive, ali mi uprkos svemu pokušavamo da što više promovišemo samo Prkačina i Gnjidića, već i ostale jer ih zaista ima. Istovremeno trudimo se da budemo konkurentni i pravimo što bolje rezultate, u ABA ligi i domaćem prvenstvu. Na kraju će se svoditi računi, a lično čvrsto verujem da ćemo ostvariti zacrtane ciljeve. Svoje uverenje konstantno pokušavam da prenesem na ekipu“.

Uz mladi sastav Cibone, dobio si šansu i kao selektor mlade reprezentacije Srbije koja je doživela svojevrsni debakl i pre dve godine ispala u B diviziju. Koliko te posla čeka na novoj funkciji?

“Status mlade reprezentacije, odnosno pozicija u kojoj se nalazi bila je dodatni motiv za mene, da se prihvatim posla. Situacija jeste malo teža, cilj nam je da se vratimo u A diviziju gde je našoj reprezentaciji mesto. Neće biti lako, ali svi smo motivisani da se vratimo gde pripadamo. Za mene je prevelika čast i privilegija da budem trener reprezentacije svoje zemlje, jako sam zadovoljan zbog toga. Imam dovoljno vremena da se pripremim za ono što me čeka, da dam sve od sebe da ostvarimo sve rezultate koji se očekuju“.

Vera u mlađe selekcije Srbije se donekle izgubila, rezultata kakvih je bilo ranijih godina sada je sve manje... Šta je naša budućnost u reprezentativnoj košarci i da li se izlaz iz trenutne situacije vidi na horizontu?

“Naša reprezentacija ima perspektivu, sve mlađe kategorije imaju dosta talentovanih momaka. Potrebno je mnogo rada i negovanja tih igrača, da im pružimo uslove da iskoriste svoj potencijal i dođu do A reprezentacije“.

Često se vodi diskusija oko toga da li su važnije medalje u mlađim kategorijama ili lansiranje igrača za najviši nivo?

“Rezultati u mlađim selekcijama mogu da se gledaju na oba načina. Verujem da može da se napravi dobar miks oba, baš kao i u klupskoj košarci. Podsetiću samo koliko je momaka iz čuvene ’generacije 1995’ ušlo u A reprezentaciju (Jokić, Gudurić, Jaramaz...), a bili su prvaci Evrope. To je po meni strategija koja treba da se razvija. Lično nisam zabrinut za srpsku košarku, imamo dosta talentovane dece, mnogo više nego zemlje u regionu. Treba da budemo pametni i uložimo dosta truda, da posvetimo pažnju toj deci“.

Vladimir Jovanović novi selektor mlade reprezentacije Srbije

Hajde na kraju da se vratimo na prošlo leto i poraz Srbije u kvalifikacijama za Olimpijske igre. Jako teško je srpska košarkaška javnost prihvatila eliminaciju od Italije, ali i stručni štab vođen Igorom Kokoškovim naišao je na ozbiljnu problematiku zbog brojnih otkaza, povreda, izostanaka ili jednostavno nemogućnosti pojedinih igrača koji su godinama bili nosioci igre da se odazovu pozivu. Kako ti gledaš na događaje sa predolimpijskog turnira?

“Bolno iskustvo...“, uzdahnuo je Jovanović pa nastavio:

“Teško nam je svima pao neuspeh sa reprezentacijom i to što nismo otišli u Tokio. Imali smo veliku želju da se nađemo na završnom turniru. Odvojili smo vreme i trud, svi treneri u stručnom štabu i igrači, ali jednostavno se neke stvari nisu poklopile... Posle Akropolis kupa gde smo izgledali vrlo dobro i pobedili sve desile su nam se neke povrede, neplanirano i neki otkazi, priključili su nam se i novi igrači. Uz to je bilo premalo vremena za neku posebnu primremu i kako to u sportu bude, sve se svelo na jednu utakmicu. Mi u toj jednoj utakmici nismo bili pravi, Italija je odigrala fenomenalno, pogodila mnogo teških šuteva, pogotovo za tri poena i zasluženo nas pobedila“.

Da li je mogao da se izbegne takav scenario?

“Da je bio drugi sistem takmičenja bilo bi verovatno drugačije. Na jednu utakmicu nikada nije lako dobiti, pa ni na domaćem terenu. Ostaje veliki žal svih nas jer znam koliko smo svi, od selektora Igora, do poslednjeg čoveka u timu, želeli da se nađemo u Tokiju i borimo za medalje“.

Selektorski mandat Igora Kokoškova završio se pre vremena i bez rezultata kojim se nacija ponadala kada je preuzeo tim od Aleksandra Đorđevića. Ipak, imao si priliku da budeš deo stručnog štaba i radiš sa čovekom koji iza sebe ima preko dve decenije radnog iskustva u NBA ligi. Koliko ti znači rad sa Igorom Kokoškovim?

“Igor je pre svega fenomenalan čovek, jedan od najboljih ofanzivnih trenera u NBA ligi. Neverovatan broj akcija, poziva, minijatura, čovek reaguje u sekundi i vidi sve. Moglo je dosta toga da se nauči od njega. Meni je bilo veliko zadovoljstvo što sam bio deo njegovog stručnog štaba. Krivo mi je zbog njega, što se tako završilo. Znam koliko smo imali problema, kao i sada novi selektor. Uspeli smo da izborimo plasman na Evrobasket, ali ostaje bol zbog Olimpijskih igara. O Igoru samo sve najbolje, a o njegovom kvalitetu najbolje svedoči to što uvek ima posao, uvek je tražen. Ne bih voleo da se stvori slika da je on sad izgubljen za srpsku košarku. Srpska košarka može da ima mnogo benefita od lika i dela Igora Kokoškova“, zaključio je Jovanović.