Višnja Stefanović: Gledala sam košarkaše na balkonu, pa poželela da tu budem jednog dana i ja
Vreme čitanja: 4min | uto. 21.12.21. | 13:59
"Tata i brat ne mogu da gledaju moje utakmice jer se nerviraju, pa ih mama obaveštava kako sam igrala", priča za Mozzart sport igračica Art Basketa i reprezentativka Srbije
Nekada je porodica bila ubeđena da njen izbor neće biti da korača sportskim stazama. Tata i brat su bili u košarkaškim vodama, a misli Višnje Stefanović (20) daleko od svega toga. Međutim, fokus se u jednom trenutku promenio, pa je odlučila da proveri kako će baratati sa narandžastom loptom. Otkrila je da talenat postoji.
Sedam godina kasnije može da se pohvali da je košarka postala njena profesija i da joj veoma dobro ide. Trenutno je član ŽKK Art basket, kao i ženske seniorske reprezentacije Srbije.
Izabrane vesti
"Tata je igrao, pa posle bio trener u Slogi iz Kraljeva. Brat je takođe trenirao, a mene uopšte tada nije privlačilo da probam. Čak sam nekako bila smotana i nisu me videli u sportu. Ali, kada sam pratila košarkaše na Svetskom prvenstvu 2014. na kome su osvojili srebro bila sam oduševljena. Gledala sam ih kako se raduju na čuvenom balkonu i poželela da i ja jednog dana budem tu. To me je motivisalo da počnem da treniram", ispričala je u razgovoru za Mozzart sport Višnja Stefanović.
Prethodnog vikenda je još jednom demonstrirala kakav talenat poseduje. Njen tim je u domaćem prvenstvu naneo Crvenoj zvezdi prvi poraz - 97:93, a Višnja je u trijumfu učestvovala sa 20 poena, 13 skokova i po tri asistencije i ukradene lopte (indeks 26).
"Iskreno, nama je to bila najlakša utakmica u ligi. Tako nam je trener rekao dok smo se pripremali. To je meč na kome se od nas ništa posebno ne očekuje, ne postoji nikakav pritisak i nemamo šta da izgubimo. Trebalo je samo da budemo rasterećene i da pokažemo šta znamo. Gubile smo na poluvremenu 11 razlike, u trećoj četvtini smo imale i 15 poena zaostatka, ali ni tada nismo odustale. Morale smo da se borimo čak 45 minuta, jer je susret otišao u produžetke... Na kraju smo izborile pobedu i drago mi je zbog toga. Što se moje partije tiče imala sam i mnogo grešaka, ali dobro se završilo. Pobeda nam mnogo znači, ali moramo da je zaboravimo što pre, jer nas u subotu već čeka bitan duel sa Kraljevom".
Art basket je trenutno u domaćem prvenstvu na drugoj poziciji sa deset trijumfa i dva poraza. Kraljevo na trećem mestu ima isti skor, a Crvena zvezda je provoplasirana sa učinkom 11-1.
"Zadovoljna sam kako sve izgleda ove sezone. Desio nam se jedan kiks protiv Duge, koji nismo smele da dozvolimo. Može da se kaže da smo pobedom protiv Zvezde, koja je najača, taj neuspeh nadoknadile. Sad bi trebalo da dobijemo Kraljevo, ali neće biti lako na njihovom terenu. Ja se vraćam u halu gde sam trenirala od 2014. do 2019. godine. Gostovala sam tamo i prethodne sezone, tako da znam kakav je osećaj. Uvek je mnogo ljudi na tribinama i nisu lak protivnik".
Prethodne sezone je Art basket zasijao, pa se očekuje da i ova takmičarska godina bude uspešna.
"Osvojile smo kup i igrale finale plej-ofa sa Zvezdom. Većini igračica je taj trofej bio prvi u karijeri. Mnogo je značio svakoj od nas, a i klubu naravno. Art basket je u poslednje tri godine išao iz treće u drugu, pa onda u prvu ligu. Ove sezone nam je tim baš mlad. Kapiten Snežana Čolić je 1992. godište, Nina Tešić 1999, ja 2001, a sve ostale saigačice su mlađe... Bez obzira na nedostatak iskustva, ušli smo sa velikim ambicijama u ovu sezonu, želimo da doguramo što dalje - da igramo finale plej-ofa i kupa. Zbog mladosti su prisutne oscilacije, ali pokušavamo da ih bude što manje".
Višnjine utakmice neki članovi porodice mogu da gledaju, a neki ne...
"Sestra je u Americi, pa onda prati utakmice odande. Tata se mnogo iznervira, pa onda ne dolazi. I brat isto, ali on nekad pogleda preko Jutjuba. Mama ih obavesti kako sam igrala. Ona je najveći navijač zajedno sa tetkom i tečom. Ja kad završim onda se čujem sa mojima, ispričam im kako sam i šta radila, pa uvek dobijem pravi savet i odgovor".
Porodica Stefanović može da se pohvali da od ove godine ima seniorsku reprezentativku Srbije.
"Bila sam na okupljanju još od aprila kada je veliki broj nas trenirao zajedno... Tada nismo imale dodirnih tačaka sa starijim devojkama koje su se pripremale za EP i Olimpijske igre. A sad nedavno, kada su počele kvalifikacija, a ekipa se podmladila, treniralo je nas 15. Drago mi je što sam bila tu, ali ostaje mi žal što nisam prošla među 12 pa da odigram i utakmicu. Intezivni su bili treninzi, teški - ali tako mi je i u klubu. U nacionalnom timu se možda samo malo više radi na taktici", zaključila je Višnja Stefanović u razgovoru za Mozzart sport.
PIŠE: Miljana ROGAČ