Veliki intervju Pau Gasola: O kraju karijere, izgubljenoj lepoti NBA lige, zlatu Španije, Mirotiću, Portlandu, Sparsima, ženama, parama...

Možda i najbolji evropski centar svih vremena, Pau Gasol oporavlja se već duže vreme od teže povrede, ali ne odustaje od igranja košarke. Iako uskoro puni 40 godina i sedam meseci ne igra košarku zbog povređenog kolena, to nije letos sprečilo Portland da sa njim potpiše ugovor. 

U velikom intrevjuu za Marku, Gasol je između ostalog pričao i zašto je izabrao Portland. 
"Bili su veoma zainteresovani i veoma iskreni. Uzeli su u obzir da dovode igrača koji se oporavlja od povrede koja u mojim godinama tera ljude na kraj karijere. Bilo je još zainteresovanih klubova, ali su bili rezervisani zbog moje povrede. Portland me je jedini istinski želeo bez obzira na povredu. Tražili su me i ranije pre nego što sam otišao u San Antonio. Rekli su mi: ‘Voleli smo te pre tri godine, volimo te i sada’. To mi se svidelo. Takođe, oni su tim koji je dogurao do finala Zapada prošle sezone i nalaze se u usponu. Maldi su i i deluju kao da bi im jedan veteran poput mene bio od pomoći". 

Kolins, Toliver, Nurkić, Labisije, Vajtsajd… Deluje da Portland ima i previše centara?
“Da, ali i mnogi su povređeni. Nurkić je imao strašnu povredu. Kolins je povredio rame. Trenutno su zdravi Toliver, Vajtsajd i Labisije. Da sam zdrav, verujem da bih imao važnu ulogu i minutažu". 

Kako ti se čini igranje u timu sa dvojicom “napaljenih klinaca” koji vole loptu poput Mekoluma i Lilarda?
“Oni su dvojica jako dobro izbalansiranih igrača sa velikim mogućnostima u igri ‘jedan na jedan’. Odvlače dosta pažnje protivničkih odbrana. Ne možete ih zaustaviti sa samo jednim igračem u odbrani. To donosi ostatku ekipe veće mogućnosti". 

Kako gledaš na vreme provedeno u San Antoniju? 
"Došao sam u Sparse da bih bio deo šampionskog tima. U prvoj sezoni smo bili najbliži tome, u drugoj nas je poremetila povreda Kavaja Lenarda. Videli ste prošle sezone u Torontu koliko on znači. Ponekad sam imao osećaj da me ne koriste dovoljno i da mogu da pružim više. Ali tim je bio u rukama Grega Popoviča koji je jedan od najboljih trenera svih vremena i on je donosio odluke. Kada sam dolazio u San Anotnio, znao sam da bi nešto tako moglo da se dogodi. Ipak, bilo je više lepih nego ružnim momenata u Sparsima".

Da li je Portland poslednja stanica u tvojoj karijeri? Gde dalje vidiš sebe? 
"Ne brinem o budućnosti. Znam da mi se karijera bliži kraju i toga sam svestan već godinama. Znam da neće trajati još dugo bez obzira koliko volim da igram košarku. Nisam siguran šta ću raditi kada prestanem da igram, ali znam da ću biti aktivan. Voleo bih da radim u nekoj sportskoj organizaciji ili timu". 

Nedavno su te snimili kako na taktičkoj tabli objašnavaš nešto mlađim saigračima. Da li se to spremaš za trenersku karijeru?
"Razumem što su me novinari to pitali. Pitali su i Grega Popoviča. Ali samo sam želeo da saigračima prenesem znanje i iskustvo na taj način jer nisam mogao da treniram. Želim da budem koristan i kada ne igram. Ne znam da li me to kvalifikuje za budućeg trenera. Pre nekoliko godina sam mislio da nema šanse da u budućnosti postanem trener, ali sada razmišljam da nikad ne treba reći nikad. Nekada sam govorio ‘nikad’, a danas kažem ‘možda’. Mnogi igrači posle karijere žele da postanu blizu parketa, a trener je najbliži parketu". 

Vidiš li sebe na Olimpijskim igrama u Tokiju? 
"Trenutno razmišljam da radim ono što volim. Bez određenog cilja. Želim da i dalje ostanem zaljubljen u igranje košarke. Nadam se da ću takav ostati do Olimpijskih Igara u Tokiju". 

Kako komentarišeš "iznenađujuće" zlato španske reprezentacije na Mundobasketu? 
"Sport vam uvek daje važne lekcije. Jednu takvu nam je ovog leta pružila reprezentacija Španije. Vrlo sam ponosan na te momke. Presrećan sam jer se nastavila linija uspeha. A nastavila se zahvaljujući velikom radu, trudu i vrednostima koje naša košarka ima u DNK. Naša košarka je naša kuća koju smo godinama gradili. Solidarnost, zajedništvo, takmičarski duh, skromnost, želja za pobedom… Sve to je DNK naše košarke. Kroz taj kolektiv pobeđujemo. I nema lepšeg osećaja u košarci". 

Kako komentarišeš povratak Nikole Mirotića u evropsku košarku?
“Priačali smo pre nego što je doneo odluku. Nisam bio iznenađen jer sam bio svestan šireg konteksta koji on vidi. Uradio je nešto što nije baš tipična stvar za igrače njegovog kalibra. Ali to je veoma hrabra stvar od Nikole koja pokazuje koliko su mu važni neki ljudski i sportski faktori. Potrebno je pomerati granice u sportu, a Nikola je baš to uradio". 

Da li se nekada uplašiš kada vidiš visine ugovora pojedinih igrača u NBA ligi?
“Da, ali ti ugovori su posledica onoga šta NBA liga proizvodi. Ako liga zarađuje više, normalno je i da plaća više. To je dobar primer kako NBA funkcioniše i koliko napreduje". 

Sve je više pritužbi da muškarci zarađuju mnogo više od žena u sportu. 
"To je pitanje koje se sve češće poteže. Ženski sport bi trebalo da bude plaćen sličan kao muški. Ali imamo i drugu školu mišljenja. Ženski sport bi onda trebalo da pravi više novca i zarađuje kako bi nagradio učesnike. Ni u muškoj NBA nije uvek bilo ovako. Plate su 80-ih godina prošlog veka bile male u odnosu na kvalitet. Legenda poput Medžika je zarađivao milion dolara godišnje. A onda je liga počela da raste".

Gasol je u NBA ligi 18 godina. Samim tim njegova perspektiva je široka, pošto je video kako se igra i sama liga razvijaju. Da li na dobro ili loše to je već više filozofsko nego novinarsko pitanje, ali mu je ipak postavljeno. 
"Mnogo se promenila igra. Sada imate mnogo brzih šuteva, kratkih poseda lopte, malo dodavanja tokom napada... Previše je ishitrenih šuteva. Kada sam bio mlađi, takvi šutevi su se završavali tako što bi te trener poslao na kraj klupe. A sada se baš to ohrabruje, da se šutira u prvih osam sekundi napada. Izgubila se lepota igre, čistoća koju je imala kada lopta ide iz ruke u ruku, sa jednog kraja terena na drugi. Danas se dešava da je na terenu pet dečaka..."

Gasol stariji je igrač instinkta, razmišljanja, timske igre. Nečega što polako iz košarke nestaje, posebno u NBA gde fizičke predispozicije igraju sve važniju ulogu.
"Ne znam da li je NBA više za mene, drugačija je ali nastaviću da se borim" iskren je Španac, "Mislim da može i dalje da se igra sa dva visoka igrača, želim da to dokažem. Za ovo malo vremena koje mi je ostalo kao igrača. Fakat je da NBA voli dinamiku i brzinu... Tako se u celini društvo i svet razvijaju. Pritom se gube neka pravila i principi koje bi trebalo sačuvati.

Ko će ovojiti NBA ligu ove sezone?
"Teško pitanje. Toronto nam je pokazao da nema pravila".

Foto: Reuters