Večiti u ogledalu

Ima toga na vašarima po Srbiji, tamo negde iza ražnja sa kog kaplje moča, šatora gde Vendi baca u trans pripite lokalce i ringišpila koji je na ivici da se otkači. Donesu putujući zabavljači sa sobom i kuću strave i kuću smeha. To su dve prostorije ispunjene stotinama ogledala i svako ogledalo stvara drugačiji odraz. U kući smeha bićete debeli kao teča Harija Potera ili mršaviji od Olive, lice će vam se izobličiti i čak i oni tvrdi na osmeh nasmejaće se kako ih ogledala izvrću ruglu. U kući strave bićete zli, zastrašujući poput đavola ili hobita, svaki će vas sopstveni odraz u ogledalu uplašiti.

Košarkaški večiti derbi možda nema Vendi i moču, ali je njegov efekat ko god pobedio, uvek isti – pobednici završe u kući smeha, a poraženi u kući strave. I jedni i drugi preterujući u svojim tumačenjima, analizama, radostima i strahovima.

Posle prvog ovosezonskog derbija u Evroligi, koji je Partizan pobedio ubedljivom igrom, rezultatom 89:77, možda bi za oba kluba i njihove navijače bilo najbolje da se samo pogledaju u ogledala. Bez iskrivljenih odraza.

To što je Partizan sada na 3:8, a ne na 2:9, a Crvena zvezda na 5:6, a ne na 6:5, totalno je efemerno u odnosu na sva ta ogledala koja svakom mogu da poruče ponešto.

Delu navijača Partizana koji je bez prestanka dovodio u pitanje stručnost stručnog štaba, ako se pogledaju u ogledalo, moglo bi da postane jasno da je bespredmetno govoriti, pisati po mrežama i vikati sa nivoa 200 da je "Željko Obradović izlapeo". Stručni štab Partizana odlično je pripremio utakmicu, ugušio Zvezdinog najboljeg šutera, napao Zvezdinu najslabiju tačku u odbrani i birao petorke koje su u svakom trenutku skakački dominantnije od Zvezdinih.

Igračima Partizana, koji su loše počeli sezonu u Evroligi, ovaj derbi doneo je mogućnost da se konačno pogledaju u ogledalo. Jer je sjajno kada u teoriji, u video sobi i na tabli, stručni štab nešto isplanira, ali ništa od toga ne postoji dok igrači to ne sprovedu u delo. Košarkaški Partizana bili su fokusirani i racionalni, a u ogledalu bi mogli da vide da je njihova lična odgovornost da ovakav pristup ponove u kontinuitetu.

Stručni štab, igrači i oni koji se guše u sopstvenom optimizmu u grupnom ogledalu moći će da vide kako se ova radost ponovo pretvara u kuću strave ako se ovaj kvalitet na svim nivoima ne ponavlja iz utakmice u utakmicu.

I crveno-bela strana ima priliku da analizira sopstvene odraze.

Tim ljudi koji vode Crvenu zvezdu imao je priliku da u derbiju vidi da Luka Mitrović – čovek koji je godinama bio važan za klub i navijače – I Uroš Plavšić ove sezone igraju ispod evroligaškog nivoa. Naročito ako se kompletan centarski posao svodi na Filipa Petruševa i njih dvojicu. Zvezdi fali mesa u reketu i kao ozebli Sunce čeka da se Džoel Bolomboj vrati.

Stručni štab Crvene zvezde u ogledalu dan nakon derbija vidi loše struktuirane petorke i nemogućnost da odgovori na Partizanovu defanzivnu koncepciju.

Jedan od razloga za to je i činjenica da kada na parketu nema Miloša Teodosića – čak i Teodosića koji izgubi neku loptu više i ne može da isprati u odbrani šta treba – Zvezda nema glavu i rep.

Željkov čas u tri tačke: Specijalna priprema za Majka i Karlika, gašenje Kenana

Neverovatan podatak: Teodosić posle 14 godina utakmicu Evrolige završio bez asistencije!

Osim protiv Monaka, gde bekovi domaćina nisu bili baš zainteresovani za defanzivnu tranziciju, Kodi Miler Mekintajer najveći broj utakmica – nejpiruje. Prerano zaustavlja dribling, zakuje se u gužvi i ne zna šta će s loptom, a utisak je da njegov broj asistencija ume da od očiju šire javnosti sakrije to što ne preuzima dovoljno odgovornosti i u ključnim situacijama “uvaljuje koske” saigračima.

Sferopulosovo ogledalo samo će mu reći da odluka da dvojicu najiskusnijih derbi igrača pošalje u reprezentaciju nije bila pametna. Argument da Ognjen Dobrić nije nedostajao Crvenoj zvezdi jer je imao malu minutažu do sada, automatski gubi bilo kakav značaj kada pogledate Ajzeu Majka, koji je do derbija bio puki epizodista, a onda je u toj utakmici zablistao.

To bi, dan posle derbija, mogli da pročitaju iz ogledala i crveno-beli i crno-beli, ali samo ako ne dozvole euforiji da nadvlada realnost. U euforiji ogledala se opet pretvaraju u kuće strave i kuće smeha, pa tako jedni teraju Janisa Sferopulosa koji je prethodnih koliko puta bio dobar da pobedi Obradovića, a drugi najavljuju veliki preokret u sezoni, posle tek druge ozbiljno započete i završene utakmice u evroligaškoj sezoni.

Novinari, kafanski stručnjaci, podkasteri, svako od nas ko kreira narative, takođe duži po jedno ogledalo. Izbor tema kreira ambijent, a kuće straha i strave su za vašare, pored ringišpila, Vendi i moče, ne za najveći srpski sport.

Do plej-ofa će moći samo ekipe jasnog identiteta, koje prihvataju da se pogledaju u ogledalo.