Đ. PetrinjacVečiti su Evroligi dobri za Instagram, ali za franšizu se traže neka druga merila
Vreme čitanja: 4min | uto. 10.11.26. | 10:41
Elitno evropsko takmičenje je odlučilo da među odabrane uvrsti Valensiju, PAOK, Pariz, Maksima Romu, Hapoel Tel Aviv i Dubai, dok je za istorijski važne klubove Partizan Mozzart Bet i Virtus, kao i Crvenu zvezdu ostalo da se nadaju statusu franšize u budućnosti
Sport jeste vrhunska emocija, ali samo za navijače. Kada je reč o čelnicima, ljudima iz samog vrha kako klubova, tako i organizacija, kao i svih onih koji donose odluke, onda je reč isključivo o biznisu, gde vlada ona dobro poznata stara "koliko para, toliko muzike".
Mnogo puta je Evroliga postavljala na svojim društvenim mrežama "ludu atmosferu" iz Beogradske arene, nebitno da li je domaćin Partizan Mozzart Bet ili Crvena zvezda, dok kulminaciju svega predstavljaju snimci sa večitog derbija, ali kada treba nešto da se "dâ", onda nisu bitni ni tradicija, ni publika, ni atmosfera, već očigledno neka druga merila.
Izabrane vesti
Elem, juče smo dobili imena klubova koji postaju takozvane evroligaške franšize. Nadali su se navijači beogradskih večitih rivala da će se njihovi voljeni timovi naći među šest klubova čiji status u Evroligi više neće biti isti, ali... Umesto Partizan Mozzart Beta i Crvene zvezde Evroliga, ista ona uvek oduševljena snimcima sa ovdašnjih utakmica, odlučila je da prednost pruži Valensiji, Parizu, Dubaiju, Hapoelu iz Tel Aviva, PAOK-u i Maksima Romi. Ako je za neku, makar malu utehu, to je što crno i crveno-beli dobili trogodišnju pozivnicu i prednost prilikom sledećeg odabira franšiza, ali svakako da ovaj drugi deo "pogodnosti" predstavlja izmeštanje u futur, a i za tako nešto postoje narodne umotvorine kod nas, ali nećemo sada o tome. Uz beogradske klubove, isti status dobio je takođe velikan evropske košarke, bolonjski Virtus, kao i još jedan projekat, italijanski Napoli.
Dakle, jasno je da ovde ni tradicija, ni navijači, ni atmosfera nisu bili presudni jer bi po tim parametrima Partizan Mozzart Bet i Virtus morali da budu apsolutno stalni članovi elitnog karavana (Parni valjak u svojim vitrinama ima Evroligu, četiri učešća na F4 elitnog takmičenja i tri FIBA Korać Kupa, a tim iz Bolonje dve titule prvaka Evrope, Evrokup, Saporta Kup, FIBA Ligu šampiona i Kup izazivača). Isto, tako i Crvena zvezda zaslužuje sigurno mesto među franšizama više od gotovo svih klubova koji su dobili povlašćeni status, ali očigledno istorija ovih timova nije dovoljna.
Kada je reč o klubovima uvrštenim u elitno društvo, treba biti objektivan i reči da niko, osim Valensije i možda, ali samo možda PAOK-a, nema istorijski status, što je još jedan jasan pokazatelj da su u ovom izboru presudili novac, finansijska stabilnost, infrastruktura, geografski položaj, marketing i ostali "nesportski" parametri. Za one koji ne znaju, Valensija (nekada Pamesa) može da se pohvali sa četiri pehara osvajača Evrokupa, što je čini rekorderom, i brojnim sezonama u Evroligi. Kada je reč o timu iz Soluna, PAOK je bio moćan početkom 90-ih godina, crno-beli imaju naslov šampiona Saporta Kupa, FIBA Kup Koraća i igranje na Fajnal foru Evrolige u takmičarskoj 1992/1993.
Preostali klubovi su projekti na čijem su čelu - moćni ljudi. I čini se nekad kao da oni nisu smeli da izvise i da su unapred bili predodređeni za evroligaško društvo.
MOZZART RELAX radi za tebe – Tvoj tim povede sa 16 razlike, i tip kec ili dvojka je odmah dobitan
Hajde, može da se progleda kroz prste Hapoelu i Dubaiju koji bez dileme imaju stabilnu finansijsku i organizacionu strukturu, ali ne mnogo više od toga (doduše tim iz Tel Aviva i pehar Evrokupa u svojim vitrinama). Čak se može reći da su košarkaški zaljubljenici na Starom kontinentu zavoleli Pariz posle one sezone u kojoj su Ti Džej Šorts i Nadir Hifi dovodili do ludila evropske velikane, ali Maksima Roma je jasan pokazatelj da tradicija, puna dvorana i sve što ide uz to odavno nisu nikakav garant za bilo kakav siguran status u Evroligi.
Klub osnovan ove sezone našao se među timovima dobitnicima statusa franšize i svaka im čast na tako rapidnom rastu za period od svega nekoliko meseci, samo neka tako nastave. Ipak, kada se sve stavi na gomilu, sabere i oduzme, te na jednoj strani ostanu imena poput evropskih velikana Partizana i Virtusa, kao i Crvene zvezde, a na drugoj mesta u kontinentalnom kremu zauzmu Dubai, Hapoel, Pariz, Maksima Roma, onda je jasno da večitima od Evrolige ne ostaje ništa, osim divljenja za atmosferu, tapšanja po ramenu i pokoja objava na Instagramu. Privilegije idu nekom drugom.
Samo da ne bude da je sve tek krivica nekih tamo "zlih" ljudi što odlučuju i koji samo hoće da zarade. Dosta je ova priča i do načina finansiranja ili kapitalizma u kome živimo. Jer kad pravi kapitalista želi da uđe u bilo kakav posao želi da radi sa čistim kapitalom i želi državu što dalje od svog biznisa. A, mi smo se u sportu navikli već decenijama da živimo od države i da od nje zavisimo. Baš tu "nepoznatu" sve je manje biznisa spremno da toleriše, a Evroliga ili NBA Evropa, sasvim je svejedno, ipak su prvenstveno - biznis projekti.
