Vasa Micić posetio svoj mural: Zvali me šubara u školi, Milutinov organizovao slavlje u Parizu

Leto Vasilija Micića za pamćenje. Odlazak na Olimpijske igre, borbe u dresu Srbije i na kraju osvojena bronzana medalja u Parizu. Sve ovoga ga je pripremilo za drugu sezonu u NBA ligi, ali pre odlaska u Sjedinjene Američke Države dobio u mural u svojoj nekadašnjoj Osnovnoj školu na Karaburbi. Baš tu je pričao sa medijima i sumirao sve... od školskih dana pa do Olimpijskih igara.

"Tu sam iz ulice, tu sam i odrastao, ovde sam i počeo da treniram košarku. Sve se u jedno spojilo. Nisam ni očekivao da će se ovo desiti. Lep, možda i najlepši trofej u karijeri”, rekao je Micić i dodao:

“Dobio sam dosta lepih poruka, pogotovu što ovaj kraj nema toliko sportista inače, ali ima dosta uspešnih ljudi. Imamo Petra Marića koji je harmonikaš, bio svetski prvak, njegov brat biciklista, sestra Nina. Lepa prilika za naš kraj da se nešto ovako ovekoveči”.

Pričao je sa osmohom na licu o školskim danima.

“Bio sam odličan, ne znam da li sam bio Vukovac, ali sam bio odličan. Sestra je bila đak generacije, pa je podigla lestvicu visoko i onda nisam imao izgovora. Svi su mi pomagali da ne trpi škola”.

Bilo je tu i komičnih situacija.

“Došao sam u drugom razredu, dobio sam nadimak Šubara i mislio sam da se nikada neću integrisati u školu i društvo, mislio sam da je to uvredljivo, ali kasnije sam postao druga sa svima i od tog trenutka su mi se mnoge lepe stvari dešavale. Učiteljica Milica mi je mnogo pomogla, bila je veoma stroga i nje se rado sećam”.

Danas je Micić jedan od heroja Srbije zbog svega što je urađeno na košarkaškom turniru u Francuskoj.

“Ova medalja i ovo što smo uradili, prvi put smo se generacijski svi okupili. Stalno je neko nedostajao, u smislu povrede, opravdanog odsustva. Ova medalja nam je podstrek da se i dalje takmičimo i da probamo da osvojimo nešto što priliči ovoj posebnoj generaciji. Dugo smo zajedno, ta hemija potiče odatle,” dodao je košarkaš Šarlot Hornetsa i istakao da će bronza iz Pariza imati posebno mesto među odličjima koja je osvojio".

Na kraju najviše će se pamtiti okršaj u polufinalu protiv Amera koje smo bacili na kolena, ali... na kraju smo ostali kratki za pobedu. Malo je falilo da srušimo moćni Drim tim.

“S ponosom gledam na tu utakmicu. Za mnoge je unapred bila izgubljena. Lepše bi bilo da smo pobedili, ali odigrali smo tako da ne ostane gorak ukus. Uspeli smo da se oporavimo i odigramo utakmicu za medalju. Svako je iz toga nešto naučio, što individualno i timski”.

Uprkos porazu, Srbija je pronašla snage i donekle rutinski savladala Nemce za bronzu, ali više će se pamtiti samo slavlje nego utakmica.

“Spontano je bilo, ali kada smo videli da je utakmica u tri gotova, a ceremonija u 12, to je bila računica da se nešto organizuje. Mislili smo ručak, ali preraslo je u slavlje godine. Organizacija je potekla od Milutinova i ekipe koja je za to zadužena. Uspomene za čitav život”.

Prebacio se za kraj i na naredne izazove - u NBA ligi.

"Ostajem u Šarlotu, to je zvanično. Sve ove spekulacije koje su bile, ja nisam želeo da komentarišem kada nije bilo nešto konkretno. Verovatno je postojalo neko interesovanje, ali ništa toliko značajno da mogu da komentarišem nešto povodom toga. Srećan sam da me tu žele, nadam se da će ova druga godina biti plodnija za mene", rekao je Micić tokom posete svojoj bivšoj OŠ na Karaburmi gde je dobio veliki mural posle bronze na Olimpijskim igarama u Parizu".

Bilo je i priče da bi eventualno mogao u Denver kod Nikole Jokića.

"Denver, ne znam. Dva-tri puta se vraćao. Meni je to želja zbog Joke da igramo zajedno, a šta će biti ne znam. Mislim da mi treba još godinu dana, da na tom tržištu pokažem da mogu, jer šta god ja radio van američkog tla, oni ipak veruju samo igračima koji su se dokazali u Americi, tako da mislim da jedna sezona sa trejdom u dva solidna meseca ne mislim da je dovoljno za ekipu takvog kalibra da mogu da budu sigurni da me dovedu, ali možda sledeće sezone, videćemo".