M. ĐinđićUžički “Born and Bred”: Ne brinite, Srbija i dalje stvara košarkaške doktore
Vreme čitanja: 5min | sub. 02.05.26. | 08:41
Strajin Nedović pokazao i dokazao da je vrhunski stručnjak
Vredan rad se uvek isplati. Ništa u životu nije slučajno. Sve se uvek naplati. Nagrada nekada dođe sutradan, nekada posle par meseci, godinu dana, nekoliko godina... Ali, uvek na kraju dođe. Ko ima ideju, ko ima znanje da je sprovede u delo i ko je dosledan sebi, nikada neće ostati praznih ruku, praznih džepova i praznih vitrina kada je sport u pitanju. Zlatibor Mozzart je tokom prethodnih par godina pravio velike uspehe, ali pobeda nad Crvenom zvezdom je kruna velikog i napornog rada ekipe iz Čajetine.
Kada vam u goste dođe evroligaš sa tolikim budžetom, u kome verovatno jedan stranac ima veća godišnja primanja nego svi vaši igrači zajedno, još kada na sve to u prvoj utakmici izgubite ogromnom razlikom, nekako se predate unapred. To je često bio slučaj srpskih timova koji igraju Košarkašku ligu Srbije i dobiju priliku da u aprilu i maju ukrste koplja sa Crvenom zvezdom i Partizan Mozzart Betom. Pa, može se reći – sve do sada. Sve dok Crvena zvezda nije naletela na borbenu četu Strajina Nedovića.
Izabrane vesti
Utorak, 19.45: (2,55) Monako (14,5) Olimpijakos (1,60)
Imaju Amerikanci jednu izreku koja kaže "Born and bred". To bi značilo da je neko rođen, odrastao, školovao se i postao čovek u istom mestu. Baš to se može reći za Strajina Nedovića. Rođen u Užicu, tih 70-ih godina prošlog veka sa prefiksom "Titovo", ceo život je posvetio košarkaškom klubu Zlatibor. Gotovo celu igračku karijeru proveo je u Zlatibor Mozzartu, osim jedne sezone kada je igrao za Radnički iz Obrenovca. Od 1994. do 2011. godine nosio je dres voljenog kluba iz rodnog grada i u isto vreme sedam godina bio trener u mlađim kategorijama dok je bio aktivan igrač. Toliko je bio posvećen i već tada se znalo da će jednog dana, kad-tad, biti trener svog kluba.
Kada je završio igračku karijeru 2011. godine, nastavio je da radi u mlađim kategorijama, da bi tri godine kasnije postao asistent u stručnom štabu i učestvovao u velikim uspesima kluba, koji je počeo da se penje i penje. DNK kluba je u njemu i on je u DNK kluba, tu nema šta, vidi se i dan danas. Kada je bio pomoćnik Vanji Guši dve sezone, radio je odličan posao, a u trenutku kada je glavni trener otišao, dileme nije bilo ko će preuzeti kormilo Zlatibor Mozzarta. Od 2019. godine, za Strajina Nedovića nema stajanja.
Od prvog dana kada je seo na klupu njegovog kluba, pravio je velike stvari. Od februara 2019. godine do sada, uspeo je da napravi jedan od najozbiljnijih srpskih klubova, može se reći i najbolji koji ne igra ABA ligu. Nije da nije i to uradio – osvojio je ABA 2 ligu 2022. godine kada su pobedili MZT Skoplje posle produžetka, ali u regionalnom takmičenju nikada nisu zaigrali. Zbog ograničenja broja srpskih klubova u ABA ligi - može da igra maksimum pet ekipa - poziv od regionalnog takmičenja nisu dobili i nikada nisu igrali u najvećoj balkanskoj ligi.
Za njih ostaje žal jer su zaslužili to na parketu, a usput su odbili i FIBA poziv da igraju Evropu upravo te sezone jer nisu znali da li će igrati u ABA ligi. Mnogo im je tada bilo da igraju tri takmičenja, tako da Evrope nije bilo, iako su dobili poziv i na parketu je zaslužili. Kakav posao radi Strajin Nedović za sada u Zlatibor Mozzartu, veće bi čudo bilo da ih ne gledamo u ABA ligi ili nekom takmičenju pod okriljem FIBA, nego obrnuto.
Osvojio je tri puta Košarkašku ligu Srbije sa Zlatibor Mozzartom, što je tek samo po sebi ogroman uspeh. Tako je bilo i ove godine pa su zato i dobili priliku da igraju protiv Crvene zvezde u četvrtfinalu. Ne samo da su dobili priliku da igraju, nego su uspeli da na domaćem parketu ostvare istorijski uspeh i savladaju crveno-bele, pa tako da izbore majstoricu u borbi za plasman na Fajnal-for koji će se igrati u Nišu.
Pod Nedovićevom trenerskom palicom igraju modernu i lepu košarku. Vole da igraju brzo, sa velikim brojem šuteva spolja, što im se isplatilo protiv evroligaške ekipe kojoj su zasuli koš sa čak 16 pogođenih trojki. Nema klasičnih pozicionih napada, nema neke preterane filozofije – Strajin Nedović od svojih igrača traži brzo i veliki broj šuteva, a kada je efikasno, eto pada i ekipa koja je igrala Evroligu. Sve to sa veteranima poput Nemanje Protića od 39 i Ivana Smiljanića od 37 godina. Fantastična utakmica, koja je upravo sve ono što je rečeno sa početka ove priče – kruna svega što se sedam godina radilo.
Zna i sam Nedović da je ovo njegov najveći uspeh u karijeri i treba da ga pamti do kraja života, kako on, tako i košarkaši i navijači Zlatibor Mozzarta. Šta god uradili u daljem toku karijere.
"Ako govorimo o značaju ove pobede, Zlatibor već osam godina, otkako je u Košarkaškoj ligi Srbije, piše istoriju i beleži sjajne rezultate. Ovo što se desilo protiv Zvezde je kruna moje trenerske karijere, ali i kruna rada svih igrača. To je istorijski uspeh o kome će se pričati godinama, da jedno malo mesto sa četiri hiljade stanovnika pobedi Crvenu zvezdu, jednog od dva najveća kluba u zemlji. Iskreno, imam utisak da smo dostigli svoj maksimum, da smo, kako bi jedan moj prijatelj rekao: 'Prešli igricu do kraja'. Osvojili smo ABA 2 ligu, iako nismo ušli u ABA ligu posle, tri puta smo osvojili KLS, osam godina smo među tri najbolje ekipe i stalno smo u Superligi. Ova pobeda nad Crvenom zvezdom je kruna svega toga i verujem da je najveći uspeh i za mene i za klub", rekao je za Mozzart Sport posle utakmice.
Strajin Nedović je arhitekta jedne od najlepših priča srpske košarke - ove godine, ali i godinama unazad.
A ostala je još majstorica. Zamislite samo...
