Utisci Partizanovih priprema: Madar i Smajli obećavaju, nedostaje centar i više protagonista

Zaigrala su srca Partizanovih navijača ovog leta, Željko Obradović vratio se u klub posle 30 godina. Euforija je dostigla ogromne visine, ali već od meča sa Cibonom postalo je jasno da najbolji trener u istoriji Evrope ipak ne poseduje čarobni štapić te da crno-bele čeka veliki posao.

Koliko god da je Obradović dobar trener, i koliko god da je uloženo u tim, ipak je to skup košarkaša koji do sada nisu igrali zajedno. Treba to sve uklopiti i sklopiti. A Partizanu je na tom putu pomoglo to što je imao na raspolaganju veoma dobre provere kroz sudare sa Anadolu Efesom, Panatinaikosom, Monakom...

Upisao je Parni valjak pobedu protiv aktuelnog prvaka Evrope Efesa, ali je ispustio veliku prednost protiv Panatinaikosa, dobio Monako posle produžetaka, izgubio sa 94 primljena poena od Ulma... Utisci su pomešani.

Iako je još rano za bilo kakve procene, bilo je dosta i oscilacija što je normalno za pripreme, mogu se izvući određeni utisci na manje od sedam dana do prvog meča crno-belih u ABA ligi (protiv Zadra) što će biti i zvanični početak sezone.

PARTIZAN ČEKA CENTRA

Glavni utisak je da Partizanu nedostaje teškaš ispod koša. O tome je govorio i sportski direktor Zoran Savić kada je istakao da se čeka još jedan visoki igrač da „zatvori“ roster.

Na petici je Obradović često koristio Dušana Miletića, kao i Zeka Ledeja (koji se snalazi na obe centarske pozicije), dosta ređe Balšu Koprivicu koji je protiv Panatinaikosa pokazao da može da pomogne. Čak se i na petici pojavio u nekim momentima i Aleksa Stepanović. I dok se još čeka na definitivni ishod situacije oko Vila Mozlija, jasno je bilo i očigledno na utakmicama da crno-belima nedostaje „meso“ i snaga ispod obruča.

To se osetilo možda ne toliko u napadu, koliko u odbrani protivničkih visokih igrača, te u defanzivnom skoku. Meč protiv Ulma je pokazao probleme u skoku kada na terenu nije bilo Ledeja i Smailagića. Takođe je i Panatinaikos preko Papajanisa i Evansa pravio probleme crno-belima u skoku i reketu.

Svakako ovo nije prvi put, a zapravo je postala i mala tradicija, da crno-beli poslednjih sezona kao finalni deo pazla traže upravo centra. Tako se čekao i Artjom Parahovski, i Erik Mika je stigao krajem avgusta, dok je Džejms Mekadu potpisao početkom januara 2020. godine.

Matijas Lesor se u prethodnom periodu pominjao kao moguća opcija za pojačanje, ali nije došlo do realizacije.

Izbor petice mogao bi da ima veliki uticaj na dalji razvoj sezone.

MADAR OBEĆAVA, MUR REZERVISAN

Sa pozicije pet, „skačemo“ na plejmejkere. Vrlo interesantan izbor napravio je Obradović u dogovoru sa Savićem i izabrao Dalasa Mura i Jama Madara da pokrivaju tu poziciju, uz dodatak da Aleksa Avramović takođe može da igra na „kecu“.

Mur je iskusniji i stigao je u Partizan iz Kine. Madar je ujedno zalog i za sadašnjost i budućnost Partizana, mlad je i talentovan. Nisu preterano renomirani ni jedan ni drugi. A zaduženi su za najvažniju poziciju u timu.

Utisak je da se za sada bolje pokazao mlađani Madar. Izraelac je ušao hrabro u ulogu organizatora igre kod najtrofejnijeg trenera Evrope. Bilo je tu grešaka, izgubljenih lopti i pogrešnih dodavanja, ali vidi se potencijal.

Brz je, ume da prodre, čak je i trojke pogađao, a one mu nisu baš najjača snaga u opusu. Bio je konkretniji od Mura, čak je i u odbrani pokazao „brze ruke“. Amerikanac je nekako delovao tvrdo, rezervisano. Kao da mu je potrebno malo vremena da se „raskravi“ i krene da pokazuje šta zna. Često se libio da šutira, a gledajući njegove brojke iz dosadašnjeg dela karijere, što na koledžu što u profesionalnoj košarci, često je bio na oko 20 poena u proseku i šio je trojke na sve strane. Definitivno ih ima u rukama, ali nije još „proradio“.

SMAILAGIĆ, LEDEJ I PANTER POKAZALI KVALITET

Kada je Obradović krenuo da sklapa tim, prva akvizicija bio je Kevin Panter. Ubrzo je stigao i Zek Ledej. Dvojica evroligaških igrača stigli su uz dosta pompe, mada nije to bilo uzalud jer se na parketu vidi njihovo iskustvo i kvalitet.

To se isto odnosi na Alena Smailagića. Dešavalo se često da igrači koji dođu iz okruženja NBA lige (primer: Erik Mika) ne pokažu baš toliku klasu i razliku, ali Smajli je to uspeo da učini. Često je i on znao da pokriva poziciju petice, tukao se ispod koša, pokazao hrabrost, da sme da „uleti u tuču“.

Pomenuta trojka deluje zasad kao osovina ekipe koja bi u kontinuitetu trebalo da donosi dobre stvari crno-belima. Uz fusnotu da će Panterov učinak dosta zavisiti od procenata šuta, kao i načina na koji bude sarađivao sa saigračima.

PROTAGONISTI

Partizanov meč protiv Ulma, poslednji na pripremama, bio je ujedno i najvažniji. Apsolutno ne zbog rezultata, već zbog činjenice da na njemu nisu igrala trojica gorepomenutih igrača. Bila je to odlična prilika da se Obradović uveri kako tim funkcioniše bez Smailagića, Pantera i Ledeja.

I... Ocena nije baš bila najbolja.

Madar (požalio se na povredu) i Mur se nisu upisali u strelce, Glas je dao tri, Jovanović dva, Miletić dva, Stepanović jedan, Dangubić osam, Zagorac devet poena. I to sve protiv tima iz Evrokupa.

U ovoj anketi, ili audiciji, bolje su se poenterski pokazali Rodion Kuruc, Uroš Trifunović i posebno Aleksa Avramović. Ne može i ne treba učinak igrača da se gleda isključivo kroz poene, ali je indikativno kroz većinu mečeva da crno-belima nedostaje što više protagonista, odnosno igrača koji će poenima da doprinesu u napadu.

Generalni utisak je pozitivan, čini se da Partizan neće imati problema da bude bolji nego prošle sezone, poseduje značajno bolju ekipu, a a da li će sve biti dovoljno za povratak u Evroligu, to je pitanje od milion dolara.

Takođe, crno-beli nisu mučili preveliku muku sa povredama, Avramović se vratio u tim posle povređenog skočnog zgloba, dok bi Smailagić mogao da bude spreman već za prvi meč u sezoni protiv Zadra u ponedeljak.