Ustani, bolan, evo Šabaza

Sarajevska Top lista nadrealista ima kod ljudi sa ovih prostora i dalje kultni status. Mnogo je skečeva koji su nekoliko godina ranije predvideli loš svršetak Jugoslavije, mnogo enigmi i pitanja kao u Simpsonovima – kako su ovo pogodili?

Jedna od zanimljivijih zagonetki je i lik Šahbaza. To je onaj lik koji se pojavi u studiju dok Nele i Đuro razgovaraju i oni se prosto preneraze. “Ustani, bolan, evo Šahbaza”. Narod je, gledajući skečeve iznova, učitavao različita tumačenja ko je Šahbaz zapravo.

Je li to bila metfora za Državnu bezbednost? Je li Šahbaz slao ljude na Goli otok? Da nije slučajno neki političar? Pogrešno su ga mnogi povezivali i sa Alijom i sa Šešeljom. Pričalo se i da je lik nastao po nekoj gospođi Šahbazi koja je bila žena istaknutog sarajevskog mangupa. Po jednoj školi mišljenja, Šahbaz je zapravo pozitivan i toliko dobronameran čovek da u stvarnom svetu uopšte ne može da se snađe. Đurinim glasom: “Ko mačija guza”.

Makar dve od ovih teorija čuli sam lično od nekih Nadrealista, ali priča o ovom Ša(h)bazu nije baš toliko enigmatična. Iako je u nekom trenutku delovalo i komično i kao da glavni junak “u stvarnom svetu ne može da se snađe” i da je u pitanju neka mračna sila. Bilo je nadrealno. I tragično.

Ali od početka nove sezone Šabaz Nejpir igra odličnu košarku. Sinoć je, uostalom, sam pobedio utakmicu u kojoj je Bajern jedva pobegao sa giljotine.

Šabaz Nejpir (©Starsport)

Nema verovatno navijača Crvene zvezde koji na samo spominjanje Nejpirovog imena ne pljucne triput u stranu, ne obuče gaće natraške i ne uhvati se za dugme na košulji. Toliko je plejmejker koji je prošlu sezonu započeo u crveno-belom, loših tragova ostavio za sobom. Toliko su navijači koji su u njegove ruke položili loptu i velike nade, ostali razočarani svime što se dogodilo dok nije u vidu lastinog repa otperjao sa horizonta.

Bekovi koji izađu sa Konektikata obično imaju jako dobar pedigre. Kada je on podebljan i pristojnom NBA epizodom od šest sezona i na kraju evropski atestiran u klubu gde stranci imaju posebnu svlačionicu, deluje da malo toga može da pođe po zlu. Ali može, još kako.

Ubrzo nakon što je torpedovao nejaki Asvel Šabaz je u Beogradu počeo da pokazuje sve svoje slabosti. Činjenica da nije visok za košarkaša i da nije baš nelsonovske muskulature, znala je da mu pravi problem u odbrani jedan na jedan i ranije, a u Zvezdi je poseban problem bio što ga odbrana nije preterano ni brinula. U napadu je imao krizu identiteta, bivajući u roku od nekoliko minuta i kunić iz “7 and less” NBA eksperimenta koji šutne čim pređe pola i igrač koji prerano zaustavlja dribling i vizionar i slepac. Kada se na to nadovezala i izjava Etorea Mesine da Nejpir već razmišlja da se vrati u Milano, jer tamo svakako ne mora da se stane u odbrambeni stav (op aut.), “šilbovanje“ je bilo neminovno.

Ali ovaj tekst, iako liči, nije kopanje po nečijim ranama, nego priča o tome kakav je Nejpir zapravo Zvezdi bio potreban.

Od početka sezone Šabaz u dresu Bajerna izgleda kao igrač starog pedigrea.

To što je u utakmici u kojoj je Bajern tražio svog heroja položio u poslednjem napadu za pobedu protiv Vircburga u nedelju popodne, samo je delić slagalice. I odgovor na pitanje šta evropska ekipa sa ambicijama traži od iskusnog igrača na toj poziciji.

Za početak, da svaki put dođe na posao.

Nejpir od početka sezone radi tačno šta se od njega traži - ima utakmica na kojima igra devet minuta i onih na kojima ima više od 25 minuta na parketu. Ali u svakom trenutku izgleda motivisano. Jedan mali primer to dobro oslikava: Šabaz je na prvih šest utakmica nemačkog prvenstva (na nekim gotovo potpuno odmaran) uhvatio 21 skok. Za tri meseca u Zvezdi i 22 utakmice uhvatio ih je 33. Treneri vole da kažu da je skok “disciplina i želja”, a matematika ne laže.

Na prvih pet utakmica Evrolige u novoj sezoni je među istaknutijim kradljivcima lopte. Ako nije dovoljno jak, makar odlično anticipira protivničke kretnje. I kada se zaleti “na indijanca”, uspeva da makar delimično ispegla svoje ispadanje.

Trenutno je sedmi strelac Evrolige, uz Markusa Hauarda pogađa najviše trojki po utakmici, a procenat realizacije mu je 53,6 odsto.

Da stvar za navijače Bajerna bude bolja – Šabaz izgleda i kao igrač u ritmu. I dalje mu se dešavaju ishitrene odluke, ali mnogo manje luta između svojih zamišljenih identiteta. Ako mu krene šut (a od početka sezone mu ide), uzeće svoju porciju, od devet do 12, ali ako je neko drugi uključio rernu, daće ekstra pas.

Bajern ove sezone ime Karsena Edvardsa koji stvarno izgleda dominantno u nekim trenucima, ali je na prvih pet evroligaških utakmica uzeo nestvaran 81 šut iz igre.

Nejpir ne samo da uspeva da se prilagodi tome, nego u nekim momentima izgleda kao da uspeva da pomogne Edvardsu i da kanališe delimično njegovu energiju.

Kada je trener Bajerna Gordon Herbert govorio o timskoj kulturi i strukturi igre po preuzimanju kluba rekao je da bi za to moglo da bude važno potpisivanje Nejpira. “Rekao bih da taj momak ima nešto da dokaže”, rekao je Herbert.

Nejpir je sa druge strane podvukao da se posebno raduje saradnji sa Gordonom Herbertom i da ga intrigira rad sa njegovim stručnim štabom.

To što stvari teku glatko, ponovo podebljava argumente navijača Crvene zvezde da u Beogradu Šabaz nije bio igrač koji je baš zaintrigiran da radi svoj posao i da nekome nešto dokazuje.

Svaki put kad tokom ove sezone zablista u dresu Bajerna i kad mediji širom Evrope napišu kako je prosuo kišu poena u nekom evroligaškom duelu, ostaće gorak ukus i niko neće, kao u Nadrealistima, ustati za Ša(h)baza.

Košarka u Beogradu nije kao mačija guza, to je pitanje samopoštovanja.