Uroš Luković posle indeksa 126 u tri meča: Imao sam te brojke protiv Partizana i Zvezde, u Metalcu sam prezadovoljan

Kada je prošlog leta potpisao za Zadar posle četiri dominantne godine u dresu Mornara iz Bara, Uroš Luković verovatno nije mogao ni da zamisli da će sedam meseci kasnije u svojoj radnoj biografiji imati dopisan jedan, a kamoli dva klupska angažmana.

Ali, takav je život profesionalnog sportiste. Jedan dan si među vodećim igračima u klubu, već sledećeg si višak zato što nisi u planovima novog trenera. Baš takav je Lukovićev slučaj jer je ubrzo po dolasku Vladimira Anzulovića shvatio da mora da menja košarkašku sredinu. Iz poznate hrvatske luke prošao je put od Lovćena, do Valjeva gde kao igrač Metalca pokazuje zašto je godinama bio među najboljim centrima Jadranske lige.

Metalac je uz Lukovićevu pomoć ušao u mirnije vode posle turbulentnog početka sezone, a iskusni dugajlija u poslednje tri utakmice beleži nesvakidašnje partije. Protiv Vršca 21 poen i 17 skokova za indeks 41, tri dana kasnije Slodesu je složio 25 poena i takođe 17 uhvaćenih lopti, uz pet asistencija i dve blokade za koeficijent 42, da bi prošle večeri protiv Slobode iz Užica imao 26 poena, opet 17 skokova, te tri dodavanja i jedan blok. Sve to dalo je indeks 43. Ukupno 126 u tri utakmice!

Nedelja, 18.30: (2,10) Partizan (14,0) Crvena zvezda (1.80)

Dovoljno razloga da čujemo Lukovićevu stranu priče, a pre svega kako se snašao u pomalo čudnim okolnostima, gde je promenio tri kluba u kratkom vremenskom periodu...

“U novembru, kada sam se rastao sa Zadrom otišao sam da odigram jedan ’balon’ sa Lovćenom i posle dve nedelje me zvao bivši saigrač iz Partizana Bane Ratkovica i pitao: ’Luki, da li bi došao da nam pomogneš’. U dogovoru sa Miškom (Ražnatovićem) odlučio sam se za taj korak, koji je on podržao jer sam bio u tom momentu bio bez kluba. Želeo sam da igram košarku i znači mi sve ovo, eto brzo se ispostavilo da je ovo super opcija za mene. Da se malo vratim, da igram, super sam se snašao, ekipa odlična, trener, saigrači i uprava su mi izašli maksimalno u susret. Zadovoljan sam“, s velikim zadovoljstvom iznosi utiske Luković za Mozzart Sport i nastavlja:

“Mogu da kažem da smo dosad ostvarili tri jako važne pobede. Igram baš super u poslednje tri-četiri utakmice, negde na ukupnom indeksu od 130-140“.

Jasno je svima da su tvoji kvaliteti iznad KLS nivoa, ali opet ti verovatno imponuje to što si u poslednje tri utakmice zabeležio indekse 41, 42 i 43?

“Da ti kažem iskreno, nisam nešto mnogo razmišljao o tome. Imao sam takve indekse korisnosti nekada u ABA ligi protiv Partizana (indeks 40 decembra 2017) i Crvene zvezde (indeks 38 februara 2020), tako da mi nije ovo sad tako ’vau’. Naravno, drago mi je što smo pobedili, zbog ekipe i rezultata. Moj indeks korisnosti je zaista manje bitan u celoj priči“.

Prve najave bile su da potpisuješ kratkoročan ugovor sa Metalcem, ali iz tvojih reči stiče se utisak da ostaješ do kraja sezone?

“Ovde sam do kraja KLS, to je još oko mesec dana. Videću kasnije šta ću, u dogovoru sa menadžerom, videću šta mi Miško kaže. Da li da odigram negde Superligu, ili da idem u inostranstvo, videćemo...“

Uroš Luković i Branislav Ratkovica iz vremena u Partizanu (©Star Sport)

Pomenuo si i sam da ti je Branislav Ratkovica bio saigrač u Partizanu. Kakav je osećaj igrati sada kod čoveka sa kojim si nekada delio dobro i zlo u svlačionici?

“Meni prija, iskreno. Bane je bio vrhunski igrač, verujem i da će i kao trener imati veliku karijeru. Meni je super, brzo sam se uklopio i sviđa mi se njegov način rada, kako posmatra košarku i gleda na detalje. Iskreno, prezadovoljan sam, nisam očekivao da ću biti ovoliko zadovoljan“.

Koliko se razlikuje Ratkovica trener od Ratkovice igrača?

“Šta znam... Dosta. Bio je odličan igrač, ali mislim da će biti još bolji trener. Razume košarku, ima osećaj za te neke stvari koje prave razliku, zato mislim da će imati odličnu trenersku košarku“.

Metalac je svojevremeno bio redovan učesnik ABA lige, među najboljim košarkaškim organizacijama u Srbiji, ali je poslednjih godina pao. Klub ni ove sezone nije uspeo da napravi iskorak, a verujem da se govori o planovima za budućnost?

“Koliko znam plan je da se sledeće godine Metalac dočepa KLS, pa da one tamo sezone igra ABA 2 ligu. Dosta je ljudi koji vode klub i zaista su posvećeni poslu i tome da Metalcu bude bolje. Trude se dosta da ulože za razvoj kluba, potrudili su se i da promene neke stvari u odnosu na prethodne godine. Plate su redovne, smeštaj bolji, nema nikakvih problema...“, priča nam Luković i nastavlja misao:

“Sve to mnogo znači za ovu decu koja igraju ovde. Ima ljudi koji su privatnici i daju novac iz svog džepa. Tim ljudima što finansiraju klub – svaka čast. Jedan od tih ljudi koji se zaista trude da Metalcu bude bolje je Jovan Teodosić, Milošev brat. Čovek se baš posvetio tome, a tu su još dva-tri sponzora koji su vrhunski ljudi, bore se kao lavovi da svakog dana bude kako treba“.

Imaš dugogodišnje iskustvo igranja u ABA ligi, igrao si i evropska klupska takmičenja, pa si jedan od odličnih sagovornika na temu razlika u kvalitetu KLS sa regionalnom ligom...

“Gledam i pratim dosta toga i mogu da kažem da malo igrača iz KLS zapravo odlazi na viši nivo. Odnosno, svi se oni vrte u krug...“

Isti tim napada Slovačku: Evroligaši ne mogu, Koprivica pravi naslednik svog oca, moramo da pazimo na talente

Dosta se u poslednje vreme priča o KLS-u nakon poslednjih izjava selektora Srbije Svetislava Pešića, da to takmičenje treba da bude rasadnik srpskih talenata, a ne mesto gde će stranci da produžavaju svoje karijere...

“Ne čini mi se situacija u KLS tako sjajnom i bajnom da može da bude rasadnik talenata. Mogu slobodno da kažem da je u Srbiji najveći rasadnik talenta Mega Mozzart, posle toga Partizan. Pa onda Crvena zvezda i FMP. Mega je ubedljivo ispred ostalih. Ali i to je sve nivo ABA lige, ništa KLS. Da nije Mege, ne bismo imali ni pravi rasadnik talenata u zemlji. Ko zna da li bismo u ovoliko broju imali kvalitetnih igrača po raznim evropskim i svetskim klubovima, od ABA, preko Evrolige i Evrokupa do NBA da nije Mege Mozzart. Zato verujem da je Mega najveći rasadnik talenata u bivšoj Jugoslaviji, ako ne i šire. Nikola Jokić, Vasilije Micić, moj brat Marko, Rade Zagorac, Nemanja Dangubić... Svi su prošli kroz Meginu školu i danas igraju košarku na vrhunskom nivou, a za sve to je zaslužna Mega“.

Nije tajna da su u KLS uslovi daleko od idealnih, nekim igračima je košarka čak usputna stvar uz posao kojim se bave, malo je novca... Kakva je situacija sa Metalcem u tom pogledu?

“Čuo sam za takve slučajeve po KLS, ali u Metalcu je sve podređeno košarci. Ljudi koji su unutra zaista rade sve da ekipi bude bolje. I plate su OK, što je takođe bitan momenat. Ljudi nemaju potrebe da rade drugi posao. Što se tiče ovih nekih, drugih primera... Zaista sam čuo za to, ali potpuno razumem. Teško je čoveku, pogotovo sa porodicom, da živi od plate koja je 300-400 evra. Svaka čast ljudima što rade dva posla, razumem ih. Da je više profesionalnih klubova koji mogu da plate više, sigurno ne bismo imali takve situacije“.

Uroš Luković u Zadru (©MN Press)

Hajdemo malo o tvojim putešestvijama poslednjih meseci. Tačnije, od momenta kada si se rastao sa Mornarom. Otišao si u Zadar, najavljen si kao veliko pojačanje, ali sa smenom trenera Ivana Perinčića i dolaskom Vladimira Anzulovića ti na iznenađenje javnosti odlaziš posle samo devet utakmica. Šta je razlog?

“Tih prvih devet utakmice bio sam drugi igrač ekipe što je, kada pogledaš sve zapravo super. Ali, kada je došao trener nisam se uklopio u njegov sistem. On je želeo da igra bržu košarku, sa nižom peticom. Ubrzo smo zato dogovorili da se rastanemo, što je bila najbolja opcija za klub i mene. Ništa drugo se nije desilo, osim toga što se nisam uklapao u novi sistem trenera“.

Odlaziš zatim u Lovćen, gde si se zadržao tokom jednog ’balona’, a zatim opet ostaješ bez angažmana?

“Kada sam završio sa Zadrom dobio sam poziv od bivšeg saigrača (Marka) Mugoše, koji me je pitao da li bih došao da pomognem Lovćenu. Naravno da sam pristao, jer i meni znači da u sezoni odigram što više utakmica. Tako da sam se i bolje osećao“.

Ako možemo da se vratimo dva koraka unazad... Najduži period karijere proveo si u Mornaru... Priča se da si tamo bio izuzetno srećan?

“Te četiri godine u Mornaru bile su mi najlepše u karijeri. Ljudi tamo su me ispoštovali maksimalno, sve je bilo sjajno. Od uprave, preko kluba, do Grada... Sve! Đorđije Pavićević, čovek koji drži klub ulaže ozbiljne pare i finansira sve na pravi način. Za moje četiri godine tamo ne pamtim da je neko bio nezadovoljan. On je uložio toliko novca i podigao klub na viši nivo. Pre pet-šest godina niko nije znao da postoji KK Mornar, a u poslednje četiri godine dvaput je igrao Evrokup, što nije mala stvar“.

Sada nas tek zanima – zašto si otišao?

“Jednostavno, mislim da su hteli da podmlade tim, da nešto promene. Možda smo se i zasitili jedni drugih pomalo... Ali, šta god da je, za mene je Mornar i dalje najbolji klub, a Đorđije Pavićević najbolji čovek tamo“.

Nije tajna da si veliki partizanovac. Za razliku od toga kada si bio u klubu vremena su se značajno promenila, Željko Obradović je šef stručnog štaba i Partizan cilja povratak u Evroligu i na vrh ABA lige. Pratiš li dešavanja u Humskoj?

“Malo su slabije krenuli, sada smo videli rezultat finala Kupa Radivoja Koraća, ali svakako verujem da Željko Obradović nije doveden na godinu dana, niti da je ovaj tim pravljen za jednu sezonu, nego da je to na duže staze. Iskreno bih najviše voleo da Partizan uzme titulu ove i naredne sezone i sledećih 100 godina. Samo da Partizan uzima titulu i niko drugi. Opet, svestan sam da je za sve potrebno vreme, da će to polako doći na svoje. Postavljen je sistem, samo treba da dođe na svoje. Naredne sezone biće još bolji“.

Uroš Luković u Mornaru (©MN Press)

Kolika je kod tebe žal što si dres Partizana nosio u neko drugo vreme, kada je Partizan bio na možda i najnižim granama u novijoj istoriji?

“Bio sam u Partizanu kada je bilo teže, kada nije bilo para. Naš budžet nije prelazio neke minimalne okvire, ali opet smo bili u Top 4. To nije mala stvar, s obzirom na budžet koji smo imali. A znamo da neki klubovi sa mnogo većim budžetima to nisu uspevali. Postoji kod mene žal što nisam igrao u nekim boljim vremenima za Partizan, sutra bih peške krenuo iz Valjeva ka Beogradu ako treba zbog Partizana, ali tako je, kako je... Idemo dalje“.

Već 15 godina si u profesionalnim vodama, ali interesantno je da si jedini izlazak van okvira nekadašnje Jugoslavije imao 2013, kada si kratko nastupao u Estoniji. Zašto je tako?

“Što je još važnije, nikada u karijeri sve do Zadra nisam dobio otkaz u nekom klubu. Nikada nisam napravio neki eksces, ni problem, uvek sam se trudio da dam sve što mogu za klub u kojem igram. U Estoniji nisam bio zadovoljan, jer je uz mene bilo 11 domaćih igrača. Jednostavno, nije mi se svideo način života tamo, ništa drugo“, poručuje Luković i završava razgovor za Mozzart Sport.