U borbi za evropski prvenac srpskih Milenijalaca: Skariolo ili Alimpijević

U vojnoj uniformi sada već davne 1985. godine Serđo Skariolo najavio je veliku trenersku karijeru kojoj doduše fale evropski trofeji na klupskom planu. Pokušaće do prvenca da dođe večeras od 20 časova kada Virtus iz Bolonje bude dočekao u finalu Evrokupa Bursu našeg Dušana Alimpijevića koji se nije ni rodio kada je Skariolo krenuo sa trenerskim poslom. Alimpijević je sa svega 36 godina došao u priliku da osvoji trofej Evrokupa, a trenerskim poslom počeo je da se bavi 2008. godine. Od tada je prošao dosta toga, ali bajka sa Bursom je već sada veličanstvena priča koja može da dobije najlepši mogući kraj.

Ukoliko Bursa još jednom dođe do čudesne pobede, Alimpijević će biti prvi naš trener koji će osvojiti Evrokup još od Dušana Ivkovića koji je slavio na klupi Dinamo Moskve 2006. godine kada je savladao Aris. Posle Dude još dvojica trenera iz Srbije su stizala do finala. Aleksandar Trifunović je vodio Lijetuvos Ritas do finalne utakmice 2007. godine, ali je bolji bio Real Madrid, dok je Saša Obradović vodio Lokomotivu Kubanj 2018. godine, ali Rusi nisu uspeli da savladaju Darušafaku. Alimpijević će pokušati da ponovi uspeh Ivkovića pošto je sa Bursom već napravio vanserijski poduhvat, ali ostaje poslednja stepenica do trofeja. Sve je počelo ludom pobedom protiv Partizana u Beogradu, potom protiv Cedevite u Ljubljani, dok Andora nije imala šansu protiv pitbulova iz Burse kako je to slikovito opisao Džon Holand, jedan od najboljih igrača Burse.

Uostalom, ako izuzmemo "profesore" poput Ivkovića, Željka Obradovića, Svetsilava Pešića ili Božidara Maljkovića - a svi oni su decenijama dominirali na Starom kontinentu - evropskim peharima mogu da se podiče samo Aleksandar Džikić i Aleksandar Đorđević. Džikić je 2011. sa Krkom osvojio FIBA Evročelendž, dok je Đorđević baš na klupi Virtusa bio prvak FIBA Lige šampiona.

Ali treba reći: Džikić je 15 godina stariji od Alimpijevića, Đorđević čak 18. Alimpijević je ovog proleća izrastao u istinskog predvodnika ove nove, mlađe garde srpskih trenera u kojoj se izdvajaju i Nenad Stefanović (FMP) i Vladimir Jovanović (Cibona), svi mlađi od 40 godina. Milenijalci.

Ipak, Alimpijeviću sledi najteži protivnik do sada. Virtus iz Bolonje, tim koji sa klupe predvodi prekaljeni Serđo Skariolo. Šira košarkaška publika u Srbiji ga pre svega poznaje kao dugogodišnjeg selektora Španije. Osvojio je sa furijom čak četiri zlatne medalje. Jednu na Svetskom kupu u Kini (2019), a Evropu je pokorio tri puta (2009, 2011, 2015). Ima još srebro sa OI u Londonu (2012), i bronze sa OI u Riju (2016) i Evobasketa u Istanbulu (2017). Na klupskom planu nema toliko uspeha, posebno na međunarodnim takmičenjima.

Dva puta je do sada stizao do finala. Prvi put još 1990. godine kada je vodio Skavolini u Kupu Koraća, ali je tada Huventud bio bolji. Punih 19 godina kasnije vodio je Himki do finala Evrokupa, međutim Lijetuvos Ritas je slavio. Tokom karijere, imao je još nekoliko upečatljivih poraza, a najbolniji je verovatno onaj z 2007. godine kada je sa Unikahom stigao do F4 Evrolige, ali je zaustavljen u polufinalu protiv CSKA. Kasnije je klub iz Malage slavio na meču za treće mesto, ali slaba je to uteha.

(1.30) Virtus Bolonja (16.00) Bursa (3.90)

Sa druge strane Alimpijevićeva karijera je počela 2008. godine na poziciji asistenta u Novom Sadu. Prvi samostalni angažman imao je u Vojvodini 2013. godine, posle toga je vodio Spartak, a onda i FMP 2017. godine kada se preporučio Crvenoj zvezdi posle velike pobede nad Partizanom u polufinalu Superlige Srbije. Kao trener Crvene zvezde imao je nekoliko upečatljivih pobeda u Evroligi, ipak sezonu nije završio na klupi crveno-belih, pre svega zbog poraza u finalu ABA lige, a potom i slabih partija u Superligi Srbije.

Posle Zvezde je bio kratko u Rusiji, a onda je 2020. seo na klupu Burse i započeo projekat vredan svake pohvale. Od kako je postao trener, klub napreduje na svim poljima, a vrhunac je stigao ove sezone u vidu plasmana u finale Evrokupa. Ukoliko osvoji titulu, biće mu to prva u karijeri.

Alimpijević je već zvanično proglašen za najboljeg trenera Evrokupa ove sezone.

Kada je u pitanju igrački sastav, Bursa je tu u velikoj ulozi autsajdera. Primera radi, Džon Holand u svojoj karijeri ima Kup Izraela i titulu prvaka u Portoriku. Derek Nidam je bio šampion u Ukrajini i Crnoj Gori, Bitam je kao mlad igra sa vrlo skromnom minutažom bio u Efesu kada je klub iz Istanbula osvojo titulu, Birkan Batuk je takođe u Efesu osvajao Kup Turske, dok David Dudžinski ima dva kupa u Belgiji

U Bolonji je dovoljno da samo pomenemo Miloša Teodosića koji je osvajao titule u Grčkoj i Rusiji, a bio je i šampion Evrope sa CSKA. Baš kao i Danijel Heket. Toko Šengelija je osvajao Evrokup sa Valensijom, Kajl Vims u karijeri ima titulu Evročelendža sa Nanterom iz 2015. a sezonu u Bolonji je počeo i Ekpe Judo koji bio šampion Evrope u Fenerbahčeo kada je Željko Obradović bio trener.

Samim plasmanom u finale Alimpijević je ušao u odabrano društvo, a ukoliko osvoji trofej srpski trener će biti u eliti sa istinskim velikanima.

SRPSKI TRENERI KOJI SU STIGLI DO FINALA EVROPSKIH TAKMIČENJA

Kup Rajmunda Saporte

1970 Napoli 147–129 (64–60 / 87–65) Viši (Đorđe Andrijašević)

1972 Olimpija Milano 74–70 Crvena zvezda (Bratislav Đorđević)

1973 Spartak Lenjingrad 77–62 Jugoplastika (Srđan Kalember)

1974 Crvena zvezda (Aleksandar Nikolić) 86–75 Spartak Brno

1975 Spartak Lenjingrad 63–62 Crvena zvezda (Nemanja Đurić)

1977 Kantu 87–86 Radnički Beograd (Miljan Vasojević)

1991 PAOK (Dragan Šakota) 76-72 Saragosa

1992 Real Madrid 65–63 PAOK (Dušan Ivković)

1997 Real Madrid (Željko Obradović) 78–64 Verona

1999 Trevizo (Željko Obradović) 64–60 Valesija

2000 AEK (Dušan Ivković) 83–76 Virtus Bolonja

FIBA Evrokup / Evročelendž / Evropa kup

2007 Đirona (Svetislav Pešić) 79-72 Azovmaš

2011 Krka (Aleksandar Džikić) 83-77 Lomotova Kubanj

Evroliga

1970 Vareze (Aleksandar Nikolić) 79–74 CSKA

1971 CSKA 67–53 Varese (Aleksandar Nikolić)

1972 Vareze (Aleksandar Nikolić) 70–69 Jugoplastika

1973 Vareze (Aleksandar Nikolić) 71–66 CSKA

1981 Makabi 80–79 Virtus Bolonja (Aleksandar Nikolić)

1989 Split (Boža Maljković) 90-84 Makabi

1990 Split (Boža Maljković) 72-67 Barselona

1991 Split 70–65 Barselona (Boža Majlković)

1992 Partizan (Željko Obradović) 71-70 Huventud

1993 Limož (Božidar Maljković) 59-55 Beneton

1994 Huventud (Željko Obradović) 59-57 Olimpijakos

1995 Real Madrid (Željko Obradović) 67:66 Barselona

1996 Panatinaikos (Božidar Maljković) 67:66 Barselona

1997 Olimpijakos (Dušan Ivković) 73:58 Barselona

2001* Makabi 81–67 Panatinaikos (Željko Obradović)

2002 Panatinaikos (Željko Obradović) 89-83 Virtus Bolonja

2003 Barselona (Svetislav Pešić) 76-65 Beneton

2007 Panatinaikos (Željko Obradović) 93-91 CSKA

2009 Panatinaikos (Žejlko Obradović) 73-71 CSKA

2011 Panatinaikos (Željko Obradović) 78-70 Makabi

2013 Olimpijakos (Dušan Ivković) 62-61 CSKA

2017 Fenerbahče (Željko Obradović) 80-64 Olimpijakos

 FIBA Kup Radivoja Koraća

1972 Lokomotiva Zagreb 165–156 (71–83 / 94–73) OKK Beograd (Borivoje Cenić)

1974 Kantu 174–154 (99–86 / 68–75) Partizan (Ranko Žeravica)

1975 Kantu 181–154 (69–71 / 110–85) Barcelona (Ranko Žeravica)

1978 Partizan (Ranko Žeravica) 117–110 Bosna

1979 Partizan (Dušan Ivković) 108–98 Rijeti

1983 Limož 90–84 Šibenka (Vlade Đurović)

1984 Ortez 97–73 Crvena zvezda (Ranko Žeravica)

1989 Partizan (Duškao Vujošević) 177–171 (89–76 / 101–82) Kantu

1995 Alba Berlin (Svetislav Pešić) 172–166 (87–87 / 85–79) Olimpija Milano

1998 Meš 141-138 (68-74/64-73) Crvena zvezda (Vladislav Lučić)

2000 Limož 131–118 (80–58 / 60–51) Unikaha (Boža Maljković)

2001 Unikaha (Boža Maljković) (77–47 / 69–71) Hemofarm (Željko Lukajić)

FIBA Evropa kup

2005 Asersoft Ploešti 75:74 Lokomotiova Rostov (Aco Petrović)

ULEB kup / Evrokup

2006 Dinamo Moskva (Dušan Ivković) 73:60 Aris

2007 Real Madrid 87:75 Ritas (Aleksandar Trifunović)

2018 Darušafaka 2:0 (78–81 / 67–59) Lokomotiva Kubanj (Saša Obradović)

2022 Virtus Bolonja – Bursa (Dušan Alimpijević)

 FIBA Liga šampiona

2018 AEK (Dragan Šakota) 100-94 Monako

2019 Virtus Bolonja (Aleksandar Đorđević) 73-61 Tenerifi