Tursko-grčke varnice u Beogradu: Ranjeni Efes čeka prvog izazivača, Olimpijakos retko gubi polufinala

Odnosi Turske i Grčke kroz istoriju bili, blago rečeno, komplikovani. U novije vreme animozitet dva susedska naroda najčešće se ogledao kroz spektar političkih i teritorijalnih sporova, od kontrole istočnog Mediterana i Egejskog mora, preko konflikta grčkih i turskih stanovnika Kipra, do sve češćih nesuglasica oko tokova gasovoda u vremenu nikad veće energetske neizvesnosti.

Vremenom se suparništvo prenelo i na sportske terene. Fudbalski okršaji dve nacije ili njihovih klubova obiluju uzavrelim emocijama koje su dostizale nivo fizičkog sukoba, a tek nešto “pitomiji“ su sudari košarkaških ekipa. I dalje jako napeti, ali s nešto prizemnijom notom. U danu početka Fajnal fora Evrolige, tema grčko-turskih političkih odnosa neće biti u prvom planu, ali će se okršaj branioca šampionske krune Anadolu Efesa i velikog izazivača iz Pireja Olimpijakosa (TV Sportklub, 18.00) gledati sa posebnom pažnjom.

Dok je Klasiko posebna dimenzija sportskog rivalstva dva najveća španska kluba, prvo polufinale završnog turnira ima svoju težinu jer će se na parketu naći klubovi bogatih istorija, okićeni evropskim trofejima i nacionalnim titulama, koji u svojim redovima imaju neke od najboljih košarkaša na Starom kontinentu.

18.00: (2,15) Olimpijakos (14,5) Efes (1,80)

Reči Ergina Atamana dovoljno govore o Efesovoj nameri da se iz Beograda u Istanbul vrati sa peharom u rukama i odbranjenim tronom. Spreman je da provokaciju iz Blaugrane, kada je podigao pesnice visoko i simulirao dizanje trofeja pred navijačima Barselone, podigne na sledeći nivo i možda ponovo odvede Efes do uspeha baš preko ekipe Šarunasa Jasikevičijusa, baš kao prošle godine u Kelnu.

Da bi se to dogodilo, Efes prvo mora da prebrodi Olimpijakos koji je na Fajnal for stigao kao tim u koji javnost ima najmanje poverenja, ali će imati daleko najveću podršku. Prema informacijama dobro obaveštenih izvora od 15.500 prodatih ulaznica više od 7.000 pripada navijačima pirejskog velikana! U danima Fajnal fora očekuje se preko 11.500 pristalica Olimpijakosa, od kojih će deo svoju sreću sa ulaskom u dvoranu iskušati na licu mesta. Taj broj može lako da se uporedi sa dešavanjima na F4 2018. godine kada je Beogradska arena bila obojena u žuto sa onima koji su tada podržavali Fenerbahče Željka Obradovića. Procene su da Efes u Beogradu neće imati podršku veću od 3.000 navijača, mada to je sve trenutno u domenu priče i jedino merilo biće odnos zabeležen na tribinama u toku utakmice.

Savanović: Grci su ludi do srži i mogu sve da dobiju - kao Nemci u fudbalu, Efesov NBA stil lep za oko

Igor Rakočević: Nemoguće je biti najbolji strelac Evrope bez pravog tima, moj favorit je Real Madrid

Mozzartov evroligaški specijal: Ko će biti MVP Fajnal fora, Mirotić, Micić ili neko treći?

Anadolu Efes je u Beograd stigao opterećen povredama nekoliko bitnih faktora. Šejn Larkin pretrpeo je povredu kolena na prvoj utakmici četvrtfinala domaćeg prvenstva sa Karšijakom i mada je bio na parketu već dva dana kasnije u drugom susretu postoji uverenja da član idealne petorke Evrolige nije potpuno spreman za ovaj susret. Strelac iz senke Krunoslav Simon viđen je na jučerašnjem treningu da ne hoda normalno, odnosno da je relaps povrede kolena ipak takav da ne može da odgovori zahtevima ovako bitne utakmice. On se nalazi pod intenzivnom terapijom, ali se njegovo učešće na večerašnjoj utakmici ne očekuje. Još jedan član strašne bekovske linije Rodrig Bobua i dalje se oporavlja od ozbiljne povrede donjeg dela leđa, mada je u sredu uveče trenirao sa ekipom i očekuje se da bude na parketu, samo verovatno ne sa minutažom kakvu mu obično daje Ergin Ataman.

Ipak, ne treba zaboraviti da se radi ne samo o aktuelnom šampionu Evrope, već i ekipi koja je kroz sezonu prošla sito i rešeto. Postalo je teško već na startu, pošto je odbranu titule Efes otvorio sa četiri uzastopna poraza. Prve trijumfe u nizu turski sastav čekao je punih devet kola, kada je pobeđena Alba u Berlinu što je otvorilo seriju od četiri recke kada se ekipa delimično stabilizovala. Košarkaški kritičari veruju da je Efesova prekretnica sezone bila utakmica sa Crvenom zvezdom u Istanbulu. Tada je tim Dejana Radonjića imao pobedu u rukama, ali je tu nameru osujetio Vasilije Micić sa deset uzastopnih poena, uključujući i slobodna bacanja za pobedu na 0,9 sekundi do kraja, čime je Efes stigao do skora 9-8. Turski gigant je u nastavku imao određenih trzavica, ali je do sredine marta dostigao tačku vrhunca forme! Četiri pobede u pet utakmica obezbedile su plasman u plej-of, posle čega je Efes pokazao realni kvalitet u okršajima sa milanskom Olimpijom. Ključ prolaza na Fajnal for bila je prva utakmica u Mediolanum Forumu, kada je gostujući sastav odigrao briljantnu defanzivnu utakmicu i prekaljenu ekipu Etorea Mesine sveo na samo 48 poena! Bio je to jasan signal da je Efes spreman za šou u Beogradu...

Vasilije Micić (©Star Sport)

Vasilije Micić i Šejn Larkin očekivano su bili najvažnije poluge Efesovog plasmana na F4 turnir. Micićeve role kroz sezonu dovele su ga do zvanja najefikasnijeg strelca i trofeja “Alfonso Ford“ čime je definitivno zaokružio neverovatan spisak timskih i individualnih priznanja u poslednjoj godini. Ipak, Larkinu je zbog neznatno bolje statistike i želje glasača dodeljeno mesto u idealnom timu elitnog takmičenja, mada daleko od toga da isto nije zaslužio. Ali, košarkaška struka veruje da je i Micić trebalo da bude među pet najboljih zbog svega što je dao Efesu. Atamanov Efes iz prošle i ove godine imaju gotovo minimalne razlike. Najveća je u izostanku Sertača Šanlija koji je letos prešao u Barselonu, da bi na njegovo mesto stigao Filip Petrušev. Adrijen Moerman, Kris Singlton i Tibor Plajs imali su kroz sezonu velikih trenutaka i ekipi su jako potrebne njihove igre na gornjoj granici mogućnosti, Brajant Danston je uprkos povredama držao nivo približan onom po kojem ga svi dobro pamte, dok su ostali imali epizodne uloge i tako pomagali da se Efes vrati među osam najboljih kroz sezonu.

------------------------------------

DUELI KROZ LUPU STATISTIKE

Osim toga što su kroz ligaški deo sezone ostvarili po pobedu u međusobnim okršajima, statistički ništa ne povezuje večerašnje rivale. Efes je zabeležio manje izgubljenih poseda u obe utakmice, tek 18 u poređenju sa 26 Olimpijakosa. Turski sastav imao je više poseda u rukama uz drastično bolje procente. Pogođeno je 62 odsto ispaljenih lopti za dva na po 71 šut s obe strane, dok je Olimpijakos na 53,5 odsto, što je otprilike šest pogodaka manje. Efes je takođe bolji u šutu za tri i realizovao je 20 pokušaja za 33,9 odsto uspešnosti. Olimpijakos je pogodio 17 hitaca uz 30,9 odsto van linije 6,75 metara. Pirejski crveno-beli dobijaju okršaje u reketu i imaju šest skokova više od protivnika u dve utakmice. Opet, Efes beleži bolji indeks korisnosti. Čak i u porazu od večerašnjeg takmaca u 26. kolu, Efes je imao koeficijent 105, a Olimpijakos 90. Barcokasov tim je išao češće na liniju slobodnih bacanja, iako nije bio naročito precizan (29/36 - 80,6%), dok je Atamanova ekipa na impresivnih 25/27 i 92,6 odsto. Ta razlika se primećuje i kada se uporedi i učinak kroz sezonu (82,1% Efes - 75,8% Olimpijakos).

------------------------------------

Olimpijakosov plasman na Fajnal for je sam po sebi veliki poduhvat. Prošlog leta započeto je novo poglavlje u klupskoj istoriji pošto je živa legenda Vasilis Spanulis rešio da okači patike o klin i upliva u trenerske vode. Kako to obično bude u sportu, tako velika promena i odlazak jednog od dva najvažnija igrača Olimpijakosa u novijem dobu obično zahteva duži period adaptacije i rekonstrukcije. Ali, Jorgos Barcokas je napravio čudo! Zbog toga je apsolutno zasluženo i nagrađen za trenera godine po glasovima svojih kolega, Saša Vezenkov je zauzeo mesto u prvoj, a Kostas Slukas u drugoj petorci takmičenja.

Priča o uspehu Olimpijakosa bila bi zapravo priča o jakoj timskoj hemiji i iskustvu koje klub nosi sa poslednjeg šampionskog krunisanja u Londonu 2013. godine, kada se slavila “back-to-back“ titula. Gotovo deceniju kasnije Olimpijakos i dalje trenira Jorgos Barcokas, mada je u međuvremenu vodio Lokomotivu Krasnodar, Barselonu i Himki, dok su na parketu još “čovek-koš za pobedu“ i kapiten Jorgos Printezis, te Kostas Papanikolau i Kostas Slukas, koga je put u međuvremenu odveo u Istanbul gde je postao verni vojnik Željka Obradovića igrajući za Fenerbahče, da bi se pre dve godine vratio u svoj Pirej. Ostali članovi Olimpijakosa su za okvire završnog turnira Evrolige - rukiji. Niko izvan pomenutog kruga nema iskustvo igranja ovako bitnog dela klupske sezone. To ipak ne znači da njihova uloga u ekipi nije bila od izuzetnog značaja. Najbolji primer je Saša Vezenkov, koji je inspirisao Olimpijakos vrtoglavi uzlet u elitnom društvu i zbog toga je jedan od Barcokasovih najbitnijih karika u lancu. Slukas igra najzreliju košarku svoje karijere i zbog toga je motor ekipe. Printezisu će ovo biti verovatno poslednja sezona karijere i prekaljeni grčki as želi da se od košarke oprosti sa peharom u rukama.

Kostas Slukas (©Star Sport)

Posle mnogo godina Olimpijakos je uspeo da pogodi sa praktično svim inostranim pojačanjima. Barcokas je temeljno birao igrače koji se savršeno uklapaju u njegovu košarkašku filozofiju i Olimpijakosov sistem. Tomas Vokap je ostvario vrlo dobru saradnju sa Slukasom i po kvalitetu onoga što donose nalaze se među najboljim bekovskim tandemima u Evropi. Vokap je takođe defanzivna mašina koja je “samlela“ mnoge kvalitetne protivnike za koje je bio zadužen. Gorostasni Mustafa Fal pravi ogromnu razliku u reketu, Tajler Dorsi je posle igara sa dosta oscilacija u Makabiju iz Tel Aviva stigao u Pirej gde je postao važan igrač rotacije. Nije oduševio u plej-ofu sa Monakom, ali je tokom ligaškog dela takmičenja donosio mnogo toga dobrog na sto. Šakil Mekisik je bio u Pireju i prošle sezone, ali je ove posebno oduševio u derbijima sa Panatinaikosom i svojom energijom daje veliki doprinos kao igrač sa klupe. Čak je i Kvinsi Ejsi, koga je malo bilo na parketu, postao jedan od najvažnijih ljudi u svlačionici zbog onoga što daje ljudskim kvalitetima. I to je učvrstilo ovaj tim.

Barcokas: Igrači ne treba da preteruju, neka uživaju; Ataman: Sad smo oni pravi, još dve pobede do titule

U oktobru teško da je neko mogao da zamisli Olimpijakos na Fajnal foru i predviđala se sezona sa dosta uspona i padova. Pirejski crveno-beli zapušili su usta kritičarima tako što su igrali dobre utakmice u kontinuitetu i držali su visoku formu gotovo cele godine. Jedini trenutak kada je Olimpijakos zaista malo posustao bio je početkom 2022. godine kada su se u svlačionici pojavili kovid slučajevi. Te dve-tri sedmice tim nije bio potpuno svoj, ali izuzimajući ovaj period praktično celu sezonu zauzimao je jednu od četiri vodeće pozicije na tabeli. Igrali su dobru, timsku košarku, oko koje će pokušati da ponovo izgrade izgubljen šampionski DNK! Olimpijakos nije igrao na F4 još od 2017. godine, zato je uzbuđenje u klubu i Pireju ogromno.

Istorija kaže da Olimpijakos retko gubi polufinala Evrolige! Od dosadašnjih deset učešća, crveno-beli poraženi su 1999. od strašnog Žalgirisa i 2009. od Panatinaikosa. Dakle, od kasnijih šampiona Evrope. Do finala Olimpijakos je dolazio 1994. i 1995. protiv Panatinaikosa, 1997 protiv ljubljanske Olimpije, 2010 Partizan, a onda 2012, 2013, 2015 i 2017. protiv moskovskog CSKA! Osam finala i tri titule. Efesu je ovo peti Fajnal for, s tim što je jednom igrao F4 FIBA Suprolige, a juri vezanu krunu što je poslednji uspeo baš Olimpijakos 2012. i 2013. godine. Opet, ovaj tim je poslednje tri godine na vrhu evropske košarkaške piramide i da nije bilo prekida sezone 2019/20 zbog korone verovatno bi se pisalo bar još jedno učešće u finalima, ako ne i trofej.

Ali, sve što je bilo sada je nevažno - vreme je za kvalitetnu košarku i veliko polufinale!

FAJNAL FOR EVROLIGE - BEOGRAD

POLUFINALA

Četvrtak

18.00: (2,15) Olimpijakos (14,5) Efes (1,80)

21.00: (1,70) Barselona (14,5) Real Madrid (2,30)

MEČ ZA TREĆE MESTO I FINALE

Subota

16.00: Poraženi 1 - Poraženi 2

19.00: Pobednik 1 - Pobednik 2