Tu sam i nigde ne idem!

Ljubitelji igre pod obručima su morali dobro da protrljaju oči kada su videli da je igračem nedelje u Zapadnoj konferenciji NBA lige proglašen nekada jedan od najboljih svetskih košarkaša Karmelo Entoni.

Mnogi bi pomislili: Pa dobro, otkud sada on, kada godinu dana nije uhvatio loptu u ruku?! I bili bi u pravu. Otkud čovek sa 35 godina, bez odigranog meča više od godinu dana sa priznanjem, koje nije toliko važno, ali opet dovoljno da mnogima poruči: Vratio sam se!

Od trenutka kada je draftovan sa trećeg mesta u onoj čuvenoj generaciji 2003. godine kada su ispred njega bili samo Lebron Džejms i Darko Miličić, popularni "Melo" je predstavljao jednog od najboljih igrača lige. Ili, bolje rečeno, fizički najdominantnijih.

Nakon što je čak osam godina proveo u Denveru, gde je postao franšizni igrač, usledio je blagi sunovrat karijere.

Da, jeste Entoni žario i palio NBA parketima u dresu Njujork Niksa i beležio brutalne brojke i proseke, ali niti je tim iz "Velike jabuke" napravio zapažen rezultat, niti se Karmelo mogao pohvaliti nekim velikim uspehom. Štaviše, samo su tri puta ušli u plej-of, a najdalje što su dogurali bila je sezona 2012/2013 kada su eliminisani u polufinalu konferencije od Indijane 4:2 u pobedama.

Iako je 2015. godine opet izabran da učestvuje na Ol-star utakmici usledio je pad u "Melovoj" igri što se najbolje moglo videti u košgeterskom učinku jer je sezonu završio sa 21,8 poena po utakmici što je bilo samo za 0,8 bolje nego u ruki godini.

Nakon te godine Karmelo više nije bio onaj stari. Nikada nije mogao da se prilagodi čuvenoj igri u trouglu koju je forsirao legendarni Fil Džekson (koja mu je na kraju krajeva donela i toliko uspeha sa Lejkersima). Uzimanje nerezonskih šuteva u prvih 10 sekundi napada, forsiranje igre na niskom postu i loši međuljudski odnosi u svlačionici Njujorka uticali su na to da legendarnom košarkašu značajno opadne samopouzdanje. Nakon dve užasne sezone u Niksima, "Melo" je zatražio trejd što mu je i bilo ispunjeno kad je dobio dozvolu da pređe u Oklahomu.

Delovalo je da bi trio Vestbruk – Džordž - Entoni mogao daleko da dogura sa Tanderima, možda čak i da izazove neprikosnoveni Golden Stejt u borbi za najboljeg na Zapadu, ali je Karmelo doneo više štete nego koristi pa je prosleđen u Atlantu. Avaj, kako se Hoksima nije uklapao u viziju pravljenja mladog i perspektivnog tima, a i plata mu je bila suviše velika za Atlantu, on je ubrzo otpušten.

Javio se Hjuston sa idejom da Džejmsu Hardenu i Krisu Polu pridoda još jednog "superstara" sa idejom da i oni obore Voriorse na kolena. Samo... Niti je to bio stari Entoni, niti je ta ekipa sa tri košarkaša koji, malo je reći, obožavaju da imaju loptu u rukama mogla da napravi nešto vredno pomena.

Rakete su ga ubrzo otpustile, a Melo je čekao novi angažman. Čekao je i čekao... Ali, niko se nije javio sa bilo kakvom ponudom.
"Iskreno, mislim da je bilo do toga da nijedna ekipa nije želela da se upliće u situaciju da li ću prihvatiti ulogu rezerviste i sa pitanjem kako ću regovati na to. Dodajte tome moje ime i svu medijsku pažnju koja me je pratila. Niko nije znao gde sam niti šta radim. Mnogi su mislili da ne mogu više da igram košarku", govorio je Entoni o jednogodišnjoj pauzi.

I, sasvim iznenada, kao kada vam se odjednom javi osoba u koju ste toliko zaljubljeni, i Entoni je dočekao poziv Portlanda.

Trejblejzersi nisu najbolje započeli sezonu. Naprotiv, od vicešampiona Zapada se očekivalo daleko više, ali je onda u priču uskočio Karmelo.

Svi su bili u neverici. Niko nije mogao da poveruje da se neko odjednom setio čoveka koji je bio bliži penziji nego ozbiljnoj košarci. Jedan od najboljih napadača u istoriji lige potpisao je jednogodišnji veteranski minimalac i odmah uskočio u startnu postavu.

Na debiju je ubacio 10 poena Nju Orleansu za 24 minuta u igri. U nedelji od 25. novembra do 1. decembra Entoni je u proseku ubacivao 22,3 poena uz procenat šuta iz igre 57,4 odsto, te 7,7 skokova i 2,7 asistencije. Portland je slavio u sve tri utakmice, a protiv Čikaga je Entoni ubacio 25 poena što mu je najbolje ostvarenje ove sezone.

Ne, nije to bio "onaj" Entoni. Onaj koji leti parketom, zakucava i pravi finte koji mute glavu i motoriku rivalima, ali dovoljno dobar da i dalje ima neku ulogu u NBA ligi. Da pokaže da još uvek nije za staro gvožđe, da u njemu ima žara, želje i strasti da pokaže da su ga mnogi prerano otpisali.

A "Melo" baš u tome uživa. Uz poruku svim kritičarima: Tu sam!

Piše: Predrag TIHI
Foto: Reuters