Toronto ni na nebu ni na zemlji: Šta da očekujemo od Rajakovićevih Reptorsa?

Koliko je samo bilo lepo biti navijač Toronta tokom sezone 2018/19. Kavaj Lenard je plesao po parketima širom lige, te godine mu nije bilo ravnog i maltene je sam vukao Reptorse do titule NBA šampiona. U plej-ofu kanadskoj ekipi redom su se klanjali Orlando, Filadelfija (i to posle čuvenog Lenardovog šuta iz ćoška kada je lopta čitavu večnost skakala po obruču), Milvoki i na kraju moćni Golden Stejt. Može se reći da su tada Reptorsi okončali jednu eru ekipe iz San Franciska, pošto su tada srušili veliku petorku Stef Kari-Klej Tompson-Kevin Durent-Drejmond Grin-Demarkus Kazins. Okej, jeste bilo povreda u redovima Voriorsa, ali one su sastavni deo sporta i to ne umanjuje uspeh Toronta.

Da bi došli do pobedničkog postolja na centru „Orakl arene“, morali su Reptorsi pošteno da propate. Ova franšiza osvnovana je 1993. godine, ali je krenula da se takmiči 1995. Prve tri sezone nisu bile izrazito plodonosne, ali je onda 1998. menadžment tima rešio da trejduje Antoana Džejmisona za Vinsa Kartera tokom draft večeri, i to se pokazalo kao savršen potez.

Era Kartera u Torontu je bila neverovatna. Ovaj igrač je odmah postao heroj svih u Kanadi, a stavio je Reptorse na mapu tokom takmičenja u zakucavanjima 2000. godine kada je oduševio planetu. Nosio je celu franšizu na svojim leđima, a 2001. Toronto je bio na korak od plasmana u finale Istočne konferencije. Igrala se sedma utakmica protiv Filadelfije, na dve sekunde do kraja Karter je dobio loptu, šutirao, ali je promašio. Taj njegov promašaj na neki način i završava ovaj period, budući da je eksplozivni košarkaš imao dosta povreda u naredne dve godine, a 2004. je trejdovan u Netse, dok su se Reptrosi u potpunosti okrenuli „ribildingu“ i palicu predali Krisu Bošu.

Boš, koji je bio draftovan 2003, mnogo je napredovao bez Kartera u ekipi i veoma brzo postao je jedan od najboljih visokih igrača u ligi. Ipak, ljudi u klubu nisu to umeli da iskoriste, grešili su sa izborima na draftu, a Boš ipak nije mogao sam u plej-ofu. Toronto je naleteo na starog znanca, Vinsa, koji ih je sa osmehom na licu izbacio iz doigravanja (4:2). Naredne godine ista pesma, solidna regularna sezona, ali poraz od Orlanda u samo pet utakmica. Onda stiže Džermejn O’Nil, Andrea Barnjani, prvi pik iz 2006. napreduje, ali je ekipa bila previše nekonstantna. Tokom sezone O’Nil biva trejdovan u Majami, a Toronto brzo ispada iz plej-of konkurencije.

Bošovo strepljenje je polako dostizalo vrhunac. Gledao je svoje kolege sa drafta kako uživaju (Dvejn Vejd osvojio titulu 2006, Lebron Džejms u vitrini imao već jednu MVP nagradu, Karmelo Entoni se borio sa Denverom za krunu na Zapadu), dok se on mučio u hladnoj Kanadi. Na njega je imala uticaj i zlatna medalja osvojena 2008. godine na Oilimpijskim igrama u Pekingu, tada je sa Lebronom i Vejdom ostvario dobar odnos, pa je posle još jedne sezone u kojoj je propušten plej-of, odlučio da napusti Toronto i pojača Majami.

U ekipi je ostao jedan golobradi bek, Demar Derozan. Talentovani igrač kome se brzo pridružio Kajl Lauri i malo ko je mogao da sanja da će njih dvojica biti duo koji će u narednim godinama vući ovu franšizu. Za razliku od Kartera i Boša, Derozan i Lauri su želeli da pobeđuju baš u Toronto, odlazak im nije ni padao na pamet. Onda je 2013. godine novi generalni menadžer postao Masai Ujiri, on je bio taj koji je prepoznao potencijal Laurija i Derozana, sagradio je ekipu oko njih dvojice, pobede su se nizale, ali se onda dogodio Lebron Džejms.

„Lebronto“ i nije baš lepa era za Reptorse. Ušli bi u plej-of, dominirali bi u prvoj rundi, ali čim bi naleteli na Klivlend Kavalirse automatski bi se ugasili. Džejms je jednostavno bio premoćan tih godina (i dalje je), pa je skoro sam pobeđivao Toronto, uz nekoliko pogođenih šuteva uz zvuk sirene.

Ujiri je to želeo da promeni, pomoglo mu je što je 2018. Lebron prešao u Lejkerse, a on je trejdovao Derozana za Kavaja Lenarda. Boleo je sve navijače „raskid“ Laurija i Derozana, ali su im se dopale pobede i dobre partije koje je Lenard isporučivao skoro svakodnevno. Nastavilo se tako i u plej-ofu, pa je Lenard u junu podigao NBA trofej, proglašen je i za MVP-ja finala i postao je maltene Bog u Kanadi.

Ali, bilo mu je hladno. Reptorse je zamenio za sunčanu Kaliforniju i Los Anđeles Kliperse (sa kojima se nije proslavio do danas), a ostavio je Reptorse pomalo nedefinasne. Vremenom su ekipu napustili svi koji su bili njen deo kada je osvojena titula – Kajl Lauri, Mark Gasol, Deni Grin, Serž Ibaka, Fred Vanvlit, Norman Pauel, i prošle godine Paskal Sijakam. Tim je tokom leta 2023. godine napustio i trener Nik Nurs, a njega je zamenio čovek iz Srbije.

U pitanju je Darko Rajaković, srpski stručnjak koji je godinama bio pomoćni trener, redom u Oklahomi, Finiksu i Memfisu, a onda je došlo vreme i da se oproba kao šef stručnog štaba. Priliku mu je dao Masai Ujiri, isto kao što je to uradio i sa Nursom, i nema sumnje da se nada istom ishodu.

Za to će naravno biti potrebno dosta vremena, ali izgleda da Toronto ima strpljenja. Onako kako je Lenard ostavio ekipu – nedefinisanu, Rajaković sada polako mora da slaže kako on želi i od nje stvori pretendenta za titulu.

Igrači obožavaju Rajakovića, on je jedan od mlađih trenera u ligi, treninzi su mi inovativni i zanimljivi, a poznato je i da je on veliki stučnjak za razvoj igrača. Ima mladu ekipu i sada je vreme da se izgradi pobednička kultura. Objektivno Reptorsi nisu među glavnim pretendentima za titulu, nemaju pritisak rezultata i sve se svodi na napredak svakog pojedinca i stvaranje dobre timske hemije. Tako ne samo da igrači koji su već tu postaju bolji, već pozitivna atmosfera oko i u ekipi može da bude baš ono što će privući nekog slobodnog agenta da dođe u Kanadu. Toronto jeste veliko tržište, ali nije Amerika, pa je Reptorsima potreban novi Derozan, novi igrač koji će hteti da postane junak grada.

POGLEDAJTE SVE KVOTE ZA POTENCIJALNE OSVAJAČE NBA LIGE

Krenimo redom. Glavni šraf Rajakovićeve mašine je bez sumnje Skoti Barns. On je jedan veoma unikatan košarkaš koji ulazi u svoju četvrtu sezonu. Jedina mana u igri mu je šut, koji je do sada bio veoma nekonstantan. Osim toga, Barns je prototip modernog košarkaša. Nema određenu poziciju, može da igra sve osim centra, kako u napadu, tako i u odbrani. Ponekad zaliči na Janisa Adetokunba, budući da kada uhvati skok ume da se sjuri do protivničkog koša dugim koracima i veoma ga je teško zaustaviti u tranziciji. Vreme mu je da bude „ol-star“, a tog stava je i Rajaković, koji smatra da je on još prošle sezone zaslužio taj status.

Sledeći na listi mora biti Imanuel Kvikli. Veoma interesantan košarkaš pred kojim je biti ili ne biti sezona. Stekao je status elitnog šestog igrača u Njujorku, a Rajaković mu je dao priliku da bude starter. Nije se baš proslavio u toj ulozi, imao je nekoliko dobrih utakmica prošle godine, ali ove treba da dokaže da je vredan startne petorke. On je pre svega košgeterski nastrojen igrač, što u teoriji sa stilom igre Barnsa može da funkcioniše, ali je za šampionsku ekipu potreban neko ko je miran na lopti i ko donosi prave odluke u ključnim momentima. Ukoliko se pokaže da Kvikli nije taj, čeka ga selidba na klupu ili trejd u neku drugu ekipu.

Malo pažnje zaslužio je i Ar Džej Beret, kanadski košarkaš pred kojim je takođe važna sezona. Njegov status nije toliko upitan kao Kviklijev, već samo mora da se vidi da li Rajaković na njega može da se osloni da bude Robin ako kažemo da je Barns Betmen, ili će u budućnosti morati da ostane „samo“ igrač uloge od koga se očekuje dobra odbrana i pogađanje trojki u velikim procentima.

Šta još Rajaković ima u ekipi? Jakoba Poeltla i Brusa Brauna. Malo stariji košarkaše koji po godinama odksaču od ostalih. Austrijanac će ponovo biti prvi centar, dok se od Brauna očekuje da doprinosi sa klupe. Treba očekivati svakako dosta minuta za obojicu, budući da bi baš oni mogli biti košarkaši koje će Toronto trejdovati sredinom sezone za draft kapital i još neke mlade igrače. U sličnoj poziciji su Keli Olinik i Kris Buše, imaće minute i isto bi tokom godine mogli da napuste ekipu.

Tu su i mlade snage, Grejdi Dik i Džakob Volter. Dik ulazi u svoju drugu godinu i napredak je primetan već tokom predsezone. Njega odlikuje sjajan šut za tri poena, bilo on iz driblinga, iz kretnje ili jednostavno iz mesta. To ipak više nije dovoljno da biste imali karijeru u NBA ligi. Radio je dosta na kreaciji i prodor igri, pa bi mogao biti uključen u dosta akcija sa uručenjem, pogotovo bi to moglo lepo da izgleda u paru sa Barnsom. Sa druge strane Volter je ruki, trenutno je povređen, ima problema sa ramenom i pred njim je prvo oporavak, a onda i privikavanje na NBA ligu.

Deo rotacije trebalo bi da budu još Devion Mičel i Očai Agbađi. Prvi je neverovatan defanzivac koji svojom energijom može da promeni tok utakmice, a drugi i dalje traži svoje mesto pod suncem u najjačoj ligi na svetu. Solidan je u svemu, ali ne odskače ni u jednom segmentu, pa trentuno mora da se zadovolji epizodnom ulogom.

To je to što se tiče Reptorsa. Dobar trener i talentovana ekipa su dobra kombinacija, ali kako smo naveli na početku Toronto je morao dosta da propati da bi došao do titule, i sada je ponovo u toj fazi, barem još ove godine. Mada, ima na Istoku i lošijih timova, pa moramo da ostavimo prostor i da Rajakovićevi puleni budu iznaneđnje sezone i da se eventualno preko plej-ina domognu doigravanja.