U. JovičićTiha voda, breg roni i druge poslovice Si Džej Mekoluma
_06_(1)_Cropped.jpg.webp)
Vreme čitanja: 4min | sre. 29.04.26. | 16:32
Može li u šestoj utakmici Atlanta da iskoristi prilagođavanja Niksa koja je Mekolum izazvao? I zašto to nema baš nikakve veze u pogledu njegove zaostavštine
"Čekaj, je l ovo to? Upravo se dešava?"
To je pitanje, iskolačenih očiju, Dejmijan Lilard postavio Si Džej Mekolumu ispred parnog kupatila u svlačionici Portland Trejlblejzersa. Poznato je bilo svim Mekolumovim prijateljima da mu je telefon uvek na "dont disturb" pa je zvonjava zbunila njegovog prijatelja i partnera u košarkaškim pohodima Blejzersa. Znalo se čiji poziv će se čuti. Šta će zazvoniti.
Izabrane vesti
Sutradan je objavljeno i zvanično da je Portland trejdovao svoju drugu violinu i čoveka koji je "držao svlačionicu". Ni njegova, ni karijera njegovog prijatelja od tog dana više nikada neće biti iste i obe će - makar je tako izgledalo do ovog plej-ofa - ići ka svom neumitnom kraju. Svet je mnogo više psovki i tužbalica u tom smislu posvetio Lilardu, a Si Džejev put ka kraju karijere bio je u blagoj senci.
Možda zato što su takve prognoze bile preuranjene.
Ovogodišnji plej-of doneo je pregršt zanimljivih utakmica i skoro je svaka serija imala svoju draž i uzbuđenje u prvoj rundi. Možda i najveću, u suprotnosti sa prvobitnim očekivanjima, donela je serija Niksa i Hoksa. Atlanta je tu percipirana kao neko ko je već dovoljno prebacio sva očekivanja, a Niksi iz sezone u sezonu slove za jednog od favorita Istoka. Kada su se oslobodili Toma Tibodoa, u tu je kalkulaciju ubačena i bolja periodizacija, pa su šanse tima iz Medison Skver Gardena rasle.
A onda se pojavio Si Džej Mekolum.
U seriji punoj "neopevanih heroja", kako to Amerikanci vole da kažu, i u seriji velikih i neostvarenih očekivanja, izdvojio se on, svojom studioznošću, pametnim izborima i pogocima. Ličnošću.
Klinac iz Ohaja, pomalo krhke građe, sa svojih 191cm, oduvk je bio baš takav. Miran i precizan. Studirao je Lehigh University i tamo za četiri godine ostavio važnu zaostavštinu - ne u tome što je postao najbolji strelac u istoriji konferencije, nego zbog načina na koji je tretirao saigrače. "Zarazno je to", govorili su pred izlazak na draft 2013. njegovi tada već bivši saigrači. "Zarazno je sa koliko smirenosti, pozitivne energije i istovremeno čvrstog samopouzdanja pristupa svemu što radi. Sve nas je učinio boljim igračima".
Da ni radne sveske iz košarkaške istorije ne ostanu prazne, pobrinuo se kada je sa svojim potcenjenim timom izbacio Duke u NCAA plej-ofu.
Kada su ga novinari ESPN-a pitali pred draft ko mu od potencijalnih rivala uliva najveću nervozu, odgovorio je jednostavno: "Niko. Baš niko. Ja ne verujem u koncept nervoze. Ako se čovek dobro pripremi za nešto, prestaje mogućnost za to da ga nervoza ophrva".
Jer Si Džej je tip koji razmišlja o konceptima, promatra, diskutuje, da uprostimo stvari - potpuno odskače od stereotipa. Završio je novinarstvo sa visokim ocenama, pre nego što je kao 10. pik završio u Portlandu. Tamo je, iz semestra u semstar, samo sa drugačijim zadacima i profesorima, nastavio da polaže ispite. Nije se promenio karakterno i to je bio preduslov da se menja kao igrač, da napreduje. Sve do onog nivoa kada će mu lopta doći u ruke i protivnik će morati da bira od čega će stradati. Ne jer je Mekolum ikada bio ubica, poput najvećih lidera ili najvećih šutera u istoriji lige. Nego jer je uvek birao pametno i racionalno.
Napad jedan na jedan i ulaz na drugi obruč kroz šumu ruku? Ok. Poludistanca, nepogrešivo? Ok. U milimetar tačna asistencija iz dobrog pikenrola koji je zavrteo na isteku napada? Ok. Korak unazad, jedan dribling da popravi poziciju, i trojka kad je važno? Ok. Sve može.
U onim prvim plej-of putešestvijama Nagetsa niski igrači Blejzersa su do krajnjih granica eksploatisali defanzivne slabosti Nikole Jokića i dok su svi upirali prstom u Dejma koji je uvek imao pun džak poena na ramenu, Mekolum je ustvari bio taj koji bi sa par dobrih poteza u važnim momentima zario otrovnu kandžu u ambicije Denvera.
Prva runda protiv Niksa puna je čudnih epizoda: da li je neko video Mikela Bridžisa i zašto ne; kako je Okungvu posle čitave sezone u kojoj bio iznenađenje opet uspeo da iznenadi Nikse; zašto se Njujork tako slabo prilagodio ideji Hoksa da do krajnjih granica eksploatiše njihove slabe tačke u odbrani perimetra, a da vešto izbegava defanzivne majstore Niksa; dokle će trajati "WTF četvrtine", kako američki novinari zovu crne rupe njujorškog tima. Negde na toj listi, iako sa ovakvim pedigreom, ne bi smelo da bude iznenađujuće, našla se i minijatura Si Džej Mekoluma koji je poput Trea Janga pre koju godinu, ućutkao Medison Skver Garden.
Prvo im je dao 26, pa 32 uz šut za pobedu i veliki preokret, pa 23 uz najvažniju sekvencu na 12 sekundi do kraja utakmice... a onda su - dobro su se setili - Niksi počeli da se prilagođavaju. U petoj utakmici, koju su ubedljivo pobedili i došli do meč lopte u ovoj seriji, uspeli su agresivnom odbranom Anunobija i Harta, i snažnim udvajanjima, da ga spuste na šest poena. Da ga neutrališu.
Pred šestu utakmicu, koja je opet postavljena kao psihološki tekst njujorškog tima, a pred Hoksima nema nikakvih očekivanja, ili će udarne igle Atlante iskoristiti fokus odbrane na Si Džeju, ili će stradati.
On će, kao i do sada, igrati racionalno, pogađati poludistance kao na igrici, ići do kraja kad god vidi pukotinu i pobeđivaće, kao i onog leta pre nego što je stupio u ligu, očekivanja i stereotipe.
"Čekaj, je l ovo to? Upravo se dešava?"
tagovi
Obaveštavaj me
NBA
