Ti si visok, mogao bi da igraš košarku... A onda odeš u NBA, pa postaneš najbolji centar Evrolige

To je postao novi izazov za gorostasnog centra.
"Glavni izazov mi je bilo... sve. Nisam znao ništa ni o čemu, ni o Španiji, ni o Gran Kanariji, ni o košarci. Znao sam samo za Majkla Džordana jer je jedan rođak iz SAD slao staru odeću koju ne nosi i jedna majica Džordana je stigla do mene i nosio sam je. Samo sam to znao o košarci. Bilo je teško jer ništa nisam znao, kasnio sam u svemu. Kada dođete u Evropu, sve je brzo, sve mora na vreme. Morao sam sve da naučim za nedelju dana ili za mesec dana. Bilo je baš teško. Telo mi nije bilo spremno za sport, jedva sam mogao da izdržim pet minuta".

Iz akademije je brzo prešao u seniorski tim, da bi zatim bio jedan od najboljih mladih igrača ACB lige. Odlučio je da izađe na NBA draft.
"Nisam razmišljao nikada o NBA u životu. Samo sam hteo da zaradim novac od košarke i da pružim porodici nešto o čemu ne moraju da brinu. To je bio glavni cilj, da im dam normalan život i slobodu da ne brinu ni o čemu. Moji prijatelji u akademiji su svaki dan pričali o NBA. Ja nisam ništa forsirao, samo se desilo. Kada sam stigao u SAD, mislim da sam igrao dobro. Igrao sam dobro prvo u akademiji, pa u seniorskom timu i tamo su mi dali papir i rekli da napišem sve što mi treba kako bih stigao do NBA. Napisao sam i čovek koji je bio odgovaran za nas u hotelu mi je pomogao oko toga. Kada sam došao do NBA to je bio jedan od najboljih dana u životu. Nisam znao sa koje pozicije će da me biraju, rekli su mi da će to biti u prvoj rundi i bio sam srećan. Ali kada je prošla prva runda i nisam izabran, cilj mi je bio samo da me izaberu i kada su to uradili, bio sam veoma uzbuđen i srećan".

Prvi je igrač ikada sa Zelenortskih ostrva koji je draftovan i cela porodica bila je ponosna na njega.
"Bili smo svi veoma ponosni. Moja odluka da odem u NBA bila je i o tome da ću biti prvi iz moje države koji je otišao tamo. To je bio jedan od mojih glavnih ciljeva, a kada sam došao do tog nivoa bio sam veoma srećan. Napravili smo veliku žurku, svi su čestitali mojoj porodici i bio je to jedan od najboljih momenata u mojoj karijeri".

Novi kontinent, nova sredina... Šta ga je posebno iznenadilo kada je otišao u NBA.
"Svi rade naporno. Nije isto kao u Evropi, NBA je kao biznis. Svi rade i treniraju isto naporno, ali moraš da imaš i sreće i da bude posebna situacija. Zavisiš dosta i od stanja tima. Tamo sam davao sve od sebe, hteo sam da igram bilo koji minut. Pomogli su mi tamo da postanem igrač kakav sam danas, da se promenim i sa mentalnog aspekta mi je mnogo pomoglo. Bilo je teško. Zamisli da spavaš i u šest ili sedam ujutru dobiješ poruku da imaš putovanje u deset sati da ideš da igraš u razvojnoj ligi jer ne igraš u prvom timu. Bio je stresno, nikad ne znaš kada će tako da te zovu. Bio je veliki izazov, ali sada sam zbog toga postao drugačiji igrač. Nisam bio spreman da idem tamo, a kada sam došao video sam da moram da se borim za sebe i da idem korak po korak, da sve izgradim ciglu po ciglu kako bi postao igrač i došao do nivoa na kojem želim. U Klivlendu su mi rekli da ću igrati, ali da mogu da idem u razvojnu ligu i da čekam da se otvori mesto u timu. Nisam želeo da čekam, želeo sam da igram redovno i zbog toga sam se vratio u Evropu".

Mladi Edi bio je zanimljiv u ranijem delu karijere, ali sada je stariji Edi košarkaška sila.
"Mladi Edi je pokušavao da provali kako da pronađe svoj mesto u ACB ligi, da nađe svoju ulogu i da dobije svoju priliku. Uživao sam tada jer sam igrao sa Pedrom Martinezom i Aitom i bilo mi je veoma zabavno da naučim svašta o košarci i van nje od njega. Izgubili smo samo jednu utakmicu i to samo u finalu. Bilo je to lepo vreme".

Iako je prirodno visok, nije samo visina ono što ističe Tavaresa, već i naporan rad.
"Svakodnevni rad i ne razmišljaj da si visok 220 centimetara nego kao da si krilni centar i da želiš da dostigneš neki veći nivo. Ako misliš da si samo visok, mislićeš da si spor ili da ne možeš nikog da čuvaš. Treniram da budem što pokretljiviji i što brži i da zaustavim svakog ko je ispred mene. To je moj izazov bio na svakom treningu. Vežbam na skoku, pokretljivosti i brzini. U početku sam bio spor i to sam popravio jer ako hoćete da igrate košarku na tom nivou morate da budete spremni da čuvate nekog. Ako ne možete da igrate odbranu, imate manje šanse da igrate. Tada nisam znao mnogo o napadu i sve što sam radio bilo je u odbrani".

Kakvi su mu sada ciljevi u ovom delu karijere?
"Hoću da me ljudi pamte. Nisam želeo da budem igrač koji je došao u Evropu, igrao i samo nestao. Uvek sam želeo da imam uticaj na košarku i kada budem odlazio da odem sa uzdignutom glavom. Kada sam napustio NBA i došao u Real Madrid, to je bio moj cilj. Uvek sam želeo da igram tu, da napravim ime u tako velikom klubu, najboljem na svetu. Biti deo ovakve organizacije i zapisati moje ime u istoriju je sjajno. Nadam se da će u budućnosti biti više igrača iz moje države u Real Madridu", zaključio je Edi.