There's levels to this sh*t

Poslednji u nizu jeste sa Mozzart Kupa Radivoja Koraća. Bio je to šesti kup za popularnu Kninsku kobru, a četvrti za Kalinića. Njih dvojica su u finalu iskustvom i kvalitetom slomili mladu Megu i pokazali da klinci iz protivničkog tima još imaju da uče.

Ili kako bi Amerikanci rekli u slengu:
"There is levels to this sh*t".

I stvarno je tako. Kada vidite da Dobrić na zagrevanju pre utakmice ne promašuje trojke, ma ni obruč ne pogađa, već se samo mrežica čuje, jasno vam je da je glavom u potpunosti u utakmici. I onda ne čudi kada u finalu šutne trojke 7/9. Još kada obratite pažnju na njegovo ponašanje, bodrenje saigrača, skakanje pored klupe, prosto je evidentno da je reč o lideru, na kraju krajeva i kapitenu.

Ništa manji posao nije odradio ni Nikola Kalinić. Doduše, on je defanzivno objasnio neke stvari. Recimo jedna od njih je da je pred Bogoljubom Markovićem još mnogo posla. Bez veze je krilni igrač Mege navukao gnev na sebe svih navijača kada je u prošloj utakmici dva tima probao da zakuca kada je utakmice već bila rešena.

Hteo je da pokaže da Mega zaslužuje pažnju, pa mu se Kalinić u finalu u potpunosti posvetio. Nije mu dao da diše, zaključao ga je i samim tim zaključao ceo tim Mege. No, nije Bogoljub cvećka, odgovorio je čvrsto, bilo je narodski rečeno "šibanje", ali duel sa čovekom koji je čuvao od Karmela Entonija, Kevina Duranta, pa sve do svakog malo boljeg igrača u Evroligi Marković nikako nije mogao da dobije.

Prosto, popularni Kalina drži košarku u malom prstu i vreme je da se to prizna. Dao je šest poena i podelio pet asistencija, zaustavio Markovića, udvajao kad treba, sekao alej-up dodavanja, ukrao loptu, vršio pritisak na sudije... ma radio je sve male stvari koje su neophodne da bi se došlo do pobede. Iste one stvari koje je radio u mnogobrojnim finalima pre ovog.

Ukratko, Kalinićevo i Dobrićevo iskustvo prelomilo je finale. Isto to iskustvo polako stiče Stefan Miljenović. Plejmejker je neko u koga Saša Obradović neizmerno veruje, dao mu je veliku ulogu na kupu, a ovaj mu se odužio odličnom utakmicom u finalu.

Igra odbranu i ne plaši se da preuzme odgovornost. Tu je, radi šta se od njega traži i upija znanje koje mu prenose stariji. Kao što je u polufinalu želeo da "pecne" Olivijea Henlana, tako je u finalu uzeo da čuva Savu Drezgića i izbaci ga iz ritma. Nema problem da se spusti u stav i odigra presing po celom terenu, pa makar ne video loptu u napadu.

I to je jednostavno to. Tako se igra košarka. Tim je ispred pojedinca, bilo i biće. A, dok iz ekipe crveno-belih izbija zvezdaštvo do neba, biće i trofeja.