Teško je bez para, još teže sa njima

Bilo i ne ponovilo se. Jubilarna deseta sezona Crvene zvezde u evroligaškom takmičenju je završena sa prefiksom najlošije od svih prethodnih. Najlošije, a najskuplje. Onom posle koje bi svi u sportskom sektoru trebalo da se zapitaju zašto su još na početku sezone puni sebe zbunjivali navijače i nabijali ekipi pritisak izjavama da napadaju plasman na fajnal-for, samo da bi ih realnost sustigla šest meseci kasnije u vidu konačnog plasmana na 16. mesto na tabeli u konkurenciji 18 ekipa i sa samo 11 ostvarenih pobeda iz 34 kola.

Nije mali, ali je najmanji problem poraz od 45 poena razlike u Istanbulu protiv Efesa u završnom činu ovosezonske kampanje. To je samo savršena personifikacija onoga kako je Zvezda izgledala u ovoj takmičarskoj godini u koju je ušla sa najvećim budžetom u klupskoj istoriji u iznosu od 15.800.000 evra.

Istina da je to treći najmanji budžet u ligi i da je posmatrajući stvari kroz tu prizmu, srpski šampion završio tamo gde pripada, međutim, kako onda treba posmatrati sezone poput one od pre sedam godina kada su crveno-beli završili regularni deo na devetom mestu (lošiji međusobni skor sa Darušafakom ih stajao plasmana u plej-of), a ukupni prihodi su jedva prelazili pet miliona evra?

Tu je i ona, istorijska, 2015/16, poslednja koja se igrala u starom formatu, u kojoj je ekipa stigla do prvog i do sada jedinog plasmana u četvrtfinale sa „samo“ 7.730.257 evra u klupskoj kasi. Sada, sa duplo više raspoloživih finansijskih sredstava, tim sa Malog Kalemegdana je ostvario drugi naslabiji lični učinak u elitnom takmičenju. A u finišu sezone izgledao i gore. Rečju: nekonkurentno. U poslednjih 10 kola samo ona jedna pobeda na Virtusom. Kao da je i sama ekipa digla ruke, a predaja u sportu najviše boli navijače. Kad se na to doda istorijski debakl protiv Efesa, ponižavajuće je odgovarajući pridev koji stoji uz ovu sezonu.

Zasluženi rani kraj: Večiti potpuno nemoćni protiv plej-of ekipa

Sve to je posledica načina na koji je selektovan tim. Čak 15 igrača su ove sezone potpisivali ugovore, neki su se veoma brzo poput Šabaza Nejpira uhvatili za kvaku, drugi su poput Marka Simonovića otišli na pozajmicu, treći se poput Majka Tobija nisu snašli, dok su četvrti poput Nemanje Bjelice promenili ploču i umesto dugo očekivanog povratka u klub svoje mladosti, odlučili da okače patike o klin.

Nejpirov slučaj se još na startu sezone pretvorio u agoniju za ceo klub i podsetio koliko ume da bude teško i kada klub preko noći finansijski prodiše, pa umesto u okeanu neafirmisanih igrača - a tu možda retki oduševe, ali još ređi izazovu veliku gorčinu - počne da lovi u moru skupocenih asova. Cena prosto ne podrazumeva kvalitet. Zvezda je krenula u luksuzan šoping, ali se loše obukla.

Ponašali su se odgovorni ljudi u klubu i pomalo neodgovorno kada je reč o potrošnji svog tog novca. Tome u prilog idu i manična dovođenja upitnih akvizicija, kako sa igračkog tako i zdravstvenog aspekta, kao što su Džavonte Smart, Fredi Gilespi i Trej Tompkins na čiji debi se čekalo dva meseca. A, malo je nedostajalo da tokom sezone potpiše i Kori Higins, momak koji je poslednji meč odigrao pre više od godinu dana. U tim trenucima se Zvezda još nečemu nadala, sa ove distance veliko je pitanje da li je imala osnova.

Pravdanje neuspeha je svaljeno na leđa Duška Ivanovića, rečima da je on birao ove igrače, a da je odbio da dovede asove poput Markusa Hauarda i Čimu Monekea, sa kojima sada u Baskoniji igra plej-in. Sve i da je to tačno, crnogorski stručnjak snosi minimalan deo odgovornosti za način na koji se aktuelna sezone odigrala, s obzirom da je ekipu vodio u samo četiri utakmice u Evroligi (ostvario jednu pobedu i tri poraza) pre nego što je dobio otkaz.

Na kraju krajeva, i Ivanovića je prošle sezone doveo, a ovog leta zadržao trio Milan Dozet, Nemanja Vasiljević, Nebojša Čović, koji ima poslednju reč u svim važnim odlukama. Naravno, krivice sigurno ima i na igračima i treneru Janisu Sferopulosu koji nikako nisu uspevali da pronađu žicu kontinuiteta s tim da je upitno i da li je sa ovako sklepanom ekipom i moglo bolje.

Ovakav evropski krah možda ubrza neke promene u klupskom rukovodstvu o kojima se priča već neko vreme. To je između ostalog najavio i sam Čović, ukazavši da kao svog naslednika vidi Željka Drčelića, koji se duže vreme nalazi u klupskim strukturama, a odnedavno je imenovan za predsednika Upravnog odbora. Da li će tako i biti zna samo Čović koji je još ranijih godina najavljivao povlačenje sa funkcije, pa je tu odluku prolongirao. Još u februaru je i proslavljeni Milan Gurović obelodanio da će preuzeti neku od funkcija u Zvezdi, mada nije otkrio tačno koju. Gurović bi svakako doneo novu viziju, energiju i ideju, poslednjih se godina preko rada svoje akademije pokazao kao veliki znalac u selektiranju kvalitetnih mladih talenata i njihovog pravilnog razvoja.

Večiti glavni kandidati za specijalne pozivnice Evrolige

Naredni meseci će otkloniti sve pomenute dileme, a pogotovo će one biti jasnije po završetku borbe za tron u ABA ligi koji je u trenutnim okolnostima za crveno-bele bitan kao vazduh koji udišu.

Ovog puta ne zato što donosi plasman u Evroligu, jer su sva očekivanja takva da će i Zvezda i Partizan tamo biti i na jesen. Ovog puta Zvezdi treba melem za bolne rane. Pa da onda konačno napravi tim za nekakav evropski iskorak. Ne mora ni taj Fajnal for. Samo da se crveno-beli brod uputi u pravom smeru. Ka vrhu.

EVROLIGA - 34. kolo

Četvrtak

Monako – Bajern Minhen 89:85

/Dijalo 20 – Edvards 26/

Žalgiris – Real Madrid 62:64

/Evans 14 – Musa 17/

Anadolu Efes – Crvena zvezda 100:55

/Brajant 26 – Giedraitis 11/

Makabi Tel Aviv – Olimpija Milano 92:86

/Boldvin 18 – Lo 13/

Panatinaikos – Alba 84:75

/Nan 28 - Kumađe 13/

Petak

20.15: (1,60) Olimpijakos (16,00) Fenerbahče (2,65)

20.30: (1,70) Virtus Bolonja (15,00) Baskonija (2,40)

20.30: (1,20) Partizan (19,00) Valensija (5,50)

21.00 (4,70) Asvel (17,00) Barselona (1,25)

*** Kvote su podložne promenama