Teške odluke koje su oblikovale Denver i pretvorile ga u kandidata za titulu

Svako ko je s početka trećeg milenijuma pratio Sakramento dobro pamti euforiju pred svaku utakmicu ili plej-of seriju, sanjajući Vlada Divca, Peđu Stojakovića i “srpske“ Kingse na NBA tronu. Taj se san ipak nije pretvorio u javu već je ostalo sećanje na onu trojku Roberta Orija koja je ostavila otvorenu ranu i sliku koja verovatno nikada neće da izbledi... Dve pune decenije kasnije, Srbija ponovo ne spava i čeka da Nikola Jokić odvede Denver Nagetse do prvog šampionskog prstena u istoriji franšize!

Da bi se Jokić i klub iz Kolorada okitili lovorikama potrebno je dobiti Majami koji je posle iscrpljujućeg finala Istoka uspeo da ukroti Boston Seltikse i nakon 3-0 slavi sa 4-3 u noći između ponedeljka i utorka. Za to vreme Nagetsi su imali dobrih nedelju dana da odmore i pripreme za najvažnije utakmice.

Denver se od sada već kultnog draftovanja Nikole Jokića sa 41. pozicije 2014. i njegovog dolaska preko Atlantika godinu dana kasnije menjao i oblikovao kako bi postao ono što vidimo danas. Setiće se mnogi kako je Majkl Meloun eksperimentisao sa Nikolom Jokićem i Jusufom Nurkićem gde je deblji kraj izvlačio srpski centar igrajući poziciju koja mu nije odgovarajuća. Kada su vodeći ljudi Nagetsa shvatili koliku grešku prave tako što “guše“ svoj grumen zlata i čoveka sa kojim se cela franšiza danas ponosno identifikuje, Nurkić je 12. februara 2017. trejdovan sa pikom drugom kruga drafta 2018. za Mejsona Plamlija i prava na pik prvog kruga 2017.

Sadašnja forma Denver Nagetsa počela je da se rađa 25. marta 2021. godine. Yahoo Sport prisetio se događaja koji je drastično uticao da Nagetsi konačno postanu konkurenti za šampionski prsten. Priča ide ovako... Denverova ekspedicija bila je u autobusu, na putu ka aerodromu u Tampi posle teškog poraza od ne tako jakih Reportsa sa 24 razlike. U gotovo mrtvoj tišini ekipa je trebalo da leti za Nju Orleans, dok su minuti u finišu prelaznog roka otkucavali. Razlog zašto je “trade deadline“ bio tako kasno leži u pandemiji virusa korona koja je i dalje ozbiljno drmala celu planetu... Novinar Džejk Fišer vratio je film na to kako je Majkl Meloun negde na putu između hotela i gejta za odlaske na aerodromu dobio važan telefonski poziv.

Nagetsi su te večeri dobili važan dodatak sastavu u liku svestranog Erona Gordona, ali je i trejd superzvezde Orlanda imao svoju cenu. Klub je “žrtvovao“ Gerija Herisa koji je dugo važio za jedan od temeljnih blokova ekipe i važnog člana svlačionice pored Nikole Jokića i Džamala Marija. Uz Herisa, Denver je ustupio i pika prve runde 2025. i rukija Ar Džej Hemptona.

“Heris je bio veliki deo onoga što je dovelo do toga da izgradimo tim kakav vidimo sada“, rekao je Meloun u razgovoru sa novinarima u ponedeljak.

Da je Heris zaista bio važan deo rostera i velike rekonstrukcije koja je započela 2013. godine, pokazuje detalj da je svlačionica vest o njegovom odlasku dočekala u suzama.

“To su teške stvari, o kojima se zaista malo priča kada dođe do trejda“, poručio je Meloun.

Nešto više od dve godine kasnije, ispostaviće se da je to bio još jedan sudbinski potez koji je Denver oblikovao ka ostvarivanju šampionskih aspiracija. Povučen je emotivno možda težak, ali suštinski neophodan potez kako bi Nikola Jokić konačno dobio čoveka koji daje ozbiljnu širinu na oba kraja parketa, nekog ko može savršeno da dopuni trojku u kojoj su uz srpskog asa naravno Džamal Mari i Majkl Porter Džunior.

Divac veruje u Jokića: Podigao je lestvicu svima nama

Da li se istorija ponavlja? Jokić kao Dankan pre 24 godine, Džimi Batler kao Alan Hjuston

Razlog zašto se Denver okrenuo Eronu Gordonu je odlazak Džeramija Grenta. Herisov dobar prijatelj, neko ko je sa njim provodio sate igrajući video igrice i zajedno radeći u teretani i na parketu, odlučio je da napusti franšizu 2020. godine, u pauzi između dve sezone, kako bi potpisao trogodišnji ugovor vredan 60.000.000 dolara koji mu je i Denver nudio, s tim što je u Pistonsima postao jedna od glavnih opcija, dok bi u Koloradu bio igrač rotacije. Njegov odlazak ostavio je rupu koja je popunjena upravo pomenutim žrtvovanjem Herisa za Gordona.

Denver je draftovanjem Jokića, Marija i Portera 2015, 2016. i 2018. godine dobio čvrstu osnovu sa kojom je i te kako moglo da se gradi nešto veliko. Nedostajali su “detalji“ koji prave razliku. Podsetimo, Jokić je godinama jedina Denverova konstatna, Mari se jedva izvukao iz kidanja prednjeg ukrštenog ligamenta zbog čega ga nije bilo godinu i po dana, dok je Porter Džunior još od svojih dana na koledžu u skoro pa hroničnim problemima sa leđima koji ga prate i danas.

Gordon je bio među najtraženijim igračima završnice prelaznog roka tog marta posle odluke uprave Medžika da rasture ekipu sa Nikolom Vučevićem i Evanom Furnijeom. Gordon je zatražio trejd, bilo je govora o opcijama poput Bostona, Minesote, Portlanda i Hjustona, ali je na kraju završio u Denveru.

Zato je angažovanje Erona Gordona bilo toliko važno, pogotovo jer se Jokić i on savršeno uklapaju po košarkaškom stilu što se nebrojano puta dosad videlo na delu. Čovek sa izuzetnim atletskim sposobnostima komplementarno je delovao na Jokićevu genijalnost i pre svega mogućnost da unapred vidi svaku situaciju na parketu, da proigra saigrače dodavanjima od kojih pamet staje.

Da nijedan put do zvezda nije lak vidi se upravo kroz primer Denver Nagetsa. Ispadanje Marija i Portera zbog povreda uticalo je da se sve pomeri za dve godine, odnosno ovu sezonu u kojoj su se kockice konačno složile. “Čišćenje“ od Finiksa u konferencijskom polufinalu 2021. i pogotovo eliminacija od kasnijeg šampiona Golden Stejta na startu prošlogodišnjeg doigravanja ostavili su Denver na vetrometini kritika, a ponajviše su teške reči išle preko Jokićevih leđa, s obzirom da je u te dve godine plej-of čekao kao zvanični MVP najjače lige sveta. Ipak, svako ko bar površno prati dešavanja u NBA ligi zna koliko izostanak jednog, a kamoli dvojice od trojice nosećih igrača franšize može da izbaci ekipu iz koloseka. U Koloradu nisu dali na sebe, ali nisu se ni toliko upuštali u javne prepirke, između ostalog, oko toga da li je klub doneo pravu odluku što je Mariju i Porteru dao najveće ugovore posle Jokića. Rukovodeći kadrovi su zasukli rukave i nastavili da postavljaju noseće stubove sadašnjeg tima, uprkos odlasku prvog operativca Tima Konelija u Minesotu, posle čega je Kalvin But dobio njegovu ulogu.

Izgledalo je da je Konelijevim odlaskom Denver izgubio mnogo u rukovodilačkom delu, pogotovo jer je u aprilu 2020. naprasno Arturas Karnišovas napustio klub iako je godinu dana ranije potpisao višegodišnji produžetak saradnje. Iz današnje perspektive, počelo je potpuno novo poglavlje za Nagetse...

Meloun upozorava pred finale: Zaboravite da je Majami bio osmi

Poslednji stepenik na Jokićevom putu do istorije: Nisu lepi, ali grizu

Nije samo potpisivanje Gordona promenilo Denver, jer iza onog što gledamo ove sezone stoje i dva fantastična poteza – dovođenje Kentavijusa Koldvel Poupa i Brusa Brauna. Prvi je Denveru doneo šampionsko iskustvo koje KCP nosi iz Lejkersa – preko Denvera u konferencijskom finalu u balonu na Floridi stigli do prstena –, a u Kolorado je stigao u julu 2022. godine u trejdu tri tima, tačnije još Vašingtona i Oklahome.

Cena ovog trejda je takođe bila visoka, pošto je Denver za KCP morao da pusti Montea Morisa, pouzdanog rezervnog plejmejkera koji je vrlo dobro popunio rupu nakon Marijeve povrede, te Vila Bartona koji je vremenom postao više optećenje za ekipu nego igrač od nekakve koristi. Zanimljivo je saznanje američkih medija da je Kalvin But šest dana pred trejd bio na večeri sa Morisom gde mu je obećao da će ostati jedan od važnijih šrafova ekipe, da bi se nedugo zatim ovaj našao u avionu za Vašington... S jedne strane But se ogrešio o Morisa, ali kako se Mari vraćao u takmičarski pogon, želeo je da Jokiću doda igrača sa velikim iskustvom i nekog ko takođe može da nadogradi ekipu. Nedostatak širine na krilu bio je verovatno ključan razlog ovog poteza. Sada se pokazuje da je 30.000.000 dolara za dve godine Koldvelu Poupu više nego zadovoljavajući izdatak.

“Svako želi u svom timu dvosmerne igrače, a Jokić obožava da igra sa momcima koji znaju da igraju košarku na pravi način“, izjavio je tada But.

Braun je druga polovina velikog posla koji su Nagetsi obavili prošlog leta. Njegova adaptacija na igru Kevina Durenta i Kajrija Irvinga pretvorila ga je u pik'n'rol igrača koji se dobro razume sa obojicom. Braun je u Denver stigao kao treći najvažniji igrač Bruklina iza Durenta i Irvinga, sa sada već prepoznatljivim i karakterističnim pravovremenim utrčavanjima u reket odakle je donosio solidnu porciju koševa. Iako se Netsi nisu previše trudili da ga zadrže, on je sa velikim očekivanjima došao u Denver gde je sa Jokićem taj element igre dalje eksploatisao tokom ove sezone i tako izrastao u važnog člana postave. Pre svega je, za razliku od vremena u Bruklinu, sada dobio mogućnost da pokaže sve što zna.

“Uspeo sam konačno da iskočim iz uloge četvrtog čoveka i nekog ko pogađa floutere, dozvoljeno mi je da budem ono što jesam i požame svoje kvalitete. Kada sam dolazio, rečeno mi je da mogu da dođem i budem bek“, rekao je Braun nedugo pošto je potpisao dvogodišnji ugovor vredan 13.000.000 dolara sa opcijom za sezonu 2023/24.

Izgubljeno konferencijsko finale u “balonu“ dalo je Denverovoj upravi šansu da uvidi gde su napravljene greške i šta je to što nedostaje klubu da bi došao u situaciju da igra za titulu. Ako sagledamo širu sliku, taj poraz na Floridi drastično je usmerio klub ka neophodnim potezima na tržištu, nadogradnjama bez kojih bi ovo što vidimo sada bilo verovatno znatno teže ostvarivo. Jer, ponekad je potrebno napraviti korak - dva unazad, kako bi se otišlo do vrha. Denveru se to desilo možda i neplanirano sa svim povredama i odlascima u upravi, ali bi naposletku svi ovi događaji mogli da budu važne karike na putu ka ispunjenju snova.

Na kraju, važan detalj iz ove sezone je odstranjivanje toksičnog faktora iz svlačionice, odnosno uručivanje zahvalnice Bounsu Hajlendu. Momak koji je mnogo obećavao i ekspresno postao jedan od miljenika navijača, na kraju je ipak bio remetilački faktor kojeg je Denver morao da se reši kako bi konačno procvetao do kraja i došao u situaciju da igra seriju za titulu.

Da li je to sudbina: Jokićeva statistika u rangu Medžika i Vilta, njihove sezone završile se titulama

Jokić: Očekivao sam više od plasmana u finale, nisam verovao da ću biti u NBA kada sam dolazio u SAD

Nažalost, dovođenje Tomasa Brajanta i pogotovo Redžija Džeksona nije donelo željene rezultate. Na prvi pogled su oba posla, naročito angažovanje Džeksona kao rezerve Džamalu Mariju, na papiru izgledala odlično i trebalo je da prošire Melounovu rotaciju. Umesto toga njihovo prisustvo u timu nema nikakav značaj jer se nisu uklopili u sistem... Srećom, tu su prekaljeni Džef Grin, Kristijan Braun i ostali da naprave balans.

Bilo je dobrih, naravno i loših poteza tokom osam godina Jokićevog boravka u Denveru, ali svaki pogodak u centar mete ili greška doveli su franšizu do prvog finala i šanse koja ne sme da se propusti. Majami nije protivnik za potcenjivanje, ali i te kako može da se zamisli da Nagetsi sruše i poslednju prepreku na putu ka večnosti.

Jokić, Mari i Porter su igrački sazreli, imaju kvalitet oko sebe i sve preduslove da odu do kraja. Ovo je njihov momenat da zasijaju punim sjajem...