(Od izveštača Mozzart Sporta iz Zagreba)

Među velikim brojem asova koji će večeras (20.00) u Zagrebu prisustvovati Memorijalnoj utakmici u čast pokojnog Dražena Petrovića naći će se i Teri Porter (61) sa kojim je košarkaški Mocart delio parket u Portland Trejlblejzersima u periodu od 1989. do 1991. godine.

Iako je prošlo više od 30 godina od njihovog družbovanja, dvostruki Ol-star igrač, a kasnije i trener u više NBA klubova, svog se nekadašnjeg saigrača i prijatelja seća jasno kao i prvog dana. Nije bilo šanse da ne dođe i ne uveliča celokupni događaj. Ako je bilo neophodno, i prepešačio bi od rodnog Milvokija pa sve do Zagreba kako bi odao poštu i poklonio se najpre divnom čoveku, pa onda i vrhunskom košarkašu kakav je bio Dražen.

U razgovoru sa Mozzart Sport, nekada vrsni plejmejker kojem je ekipa iz Oregona iz upotrebe povukla dres sa brojem 30, prisetio se kako su izgledali provedeni dani sa Petrovićem, govorio je o njegovom nasleđu i životu, ali se osvrnuo i na neke aktuelnije stvari uz naravno komentar o Nikoli Jokiću i srpskoj reprezentaciji.

"Sjajno je biti ponovo u Hrvatskoj, ovo mi je druga poseta, bio sam pre nekoliko godina u Dubrovniku. Prelepo mesto, snimali su Igru prestola tamo", kao iz topa ispaljuje reči dobro raspoloženi Porter na početku razgvora za naš portal pa dodaje: "Uzbuđen sam što sam se vratio iz jednog ovakvog razloga, proslave života mog prijatelja i saigrača koji je bio žestok takmičar i voleo košarku."

Kada je stigao poziv, nije se ni na sekund premišljao.

"Zvao me je Voren Legari koji je bio Draženov agent, objasnio mi je u čemu je reč i pitao me da li bih voleo da budem deo toga. Pogledao sam datum i rekao mu da bih voleo da dođem. Dražen je bio veoma važan deo našeg tima na putu ka prvom NBA finalu 1990. godine. Imao je neke sjajne momente u kojima je doprinosio timu, a imao je i neke frustrirajuće trenutke kada nije igrao onoliko minuta koliko je želeo i nije imao veću ulogu zbog mene i Klajda (Drekslera prim. aut.). Međutim, njegovo košarkaško nasleđe je ogromno, i uveren sam da to misle svi kako u Hrvatskoj tako i u Portlandu."

Mnogo će biti asova na parketu i oko njega. Ipak, on lično neće igrati.

"Ne, oh bože ne. Previše sam star, mogu da igram samo u invalidskim kolicima (smeh). Možda šutnem jednom ili dvaput, ali neću igrati sigurno."

Za 24. pika sa drafta iz 1985. godine, život je išao uobičajenom stazom. Posle igračke, došla je trenerska karijera u kojoj je bio deo stručnih štabova Sakramenta, Detroita i Minesote, dok je samostalno trenirao Milvoki (2003-2005) i Finiks (2008-2009). Poslednji angažman imao je na Univerzitetu Portland od 2016. do 2021, a po ličnom priznanju ne planira da ponovo seda na klupu.

"Više nisam trener, sa time sam završio. Nikad ne reci nikad, to je ipak u mojoj krvi, ali ne verujem da ću se vraćati. Trenutno komentarišem utakmice Portlanda i moram da kažem da stvarno uživam. Veoma sam srećan, mnogo je manje stresno od trenerskog posla."

Kada je već toliko upućen u dešavanja u svom Portlandu, red je bio da ga pitamo o trenutnom sastavu tima sa kojim je igrao u dva NBA finala.

"Još se nalaze u fazi 'ribildinga', imaju tri mlada prospekta koji mogu da se razviju u Ol-star igrače. Svi su oni tek u drugoj ili trećoj godini, pritom igraju u Zapadnoj konferenciji koja je posebno zahtevna sa mnogo dobrih ekipa. Moraju kao tim da nastave sa izgradnjom rostera, mladi igrači moraju da nastave da rastu i naprave naredni korak. Pre svega je važno da svi budu zdravi pošto to nisu bili prethodne sezone, pa da vidimo kako će funkcionisati zajedno."

Nastavljamo sa aktuelnim temama. Nekako logično, razgovor skreće na Nikolu Jokića.

"On je prosto neverovatan igrač. Mislim o čemu pričamo, pa čovek je trostruki MVP lige. Već sada se smatra jednim od najboljih koji je ikada igrao košarku. Nije prototip NBA igrača, nije brz, ne skače visoko, ali beleži 20 poena, 15 skokova i 18 asistencija. Poseban je jer ima veliki nivo inteligencije i zna kako da igra ovu igru, igrači vole da igraju sa njim. Stalo mu je, mnogo mu je stalo da pobedi. Zanima ga samo ono što se dešava između linija terena, a ne ono što je izvan njih. Fokusiran je isključivo na teren, a ne na ludilo van njega."

Ipak, ne može da se ne pomene da su upravo momci poput Dražena i Vlade Divca utabali put kojim danas hode asovi poput Jokića i Luke Dončića.

"Naravno, i Toni Kukoč i Peđa Stojaković. Svi oni su kada su došli prigrlili način igre koji se forsira u NBA. Ono što je Evropljane ranije plašilo kada je reč o Amerikancima jeste taj fizički deo, ali ovi momci su našli svoj ritam, naučili kako da igraju u tim uslovima i time dali priliku svim klincima da vide to, da vide da je moguće i da krenu da sanjaju svoje snove. Danas je NBA globalna liga, uradili su sjajan posao kada su odlučili da uđu u svaki kutak sveta, da uče buduće naraštaje, da omoguće da deca vide svoje zemljake i igrače uživo kako igraju. Danas svaki grad u Evropi ima školu košarke, ne samo fudbala. To omogućava stvaranje novih budućih asova, onih koji su spremni na sve da bi postali veliki."

Za kraj, Porter je dao sud i oko sada već čuvene utakmice između Srbije i SAD na ovogodišnjim Olimpijskim igrama u Parizu. Za njega lično, onako jak otpor naše selekcije nije iznenađenje. I taj otpor će po njemu biti sve jači u godinama koje slede.

"Sjajna utakmica, stvarno sjajna utakmica. Ali, to je ono što sam već rekao. Igra počinje da bude toliko globalna, a razlike toliko male. Nekada se nije dovodilo u pitanje da SAD izgubi na Mundobasketu ili Olimpijskim igrama, ali sada više nije tako. Sve više stranih košarkaša izlazi na draft. Svi imaju želju i strast da igraju košarku, i talentom sustižu američku decu", završava Porter razgovor za naš portal.

komentari

Najnovije vesti

Komentari na vest

Teri Porter: Dražen je Evropljanima otvorio vrata, Jokić već sada jedan od najvećih u istoriji

Uživo

Fudbal

Tenis

Kosarka

Najava mečeva