Tajs o turbulentnom periodu sa francuskim klubovima: Tri meseca nismo bili plaćeni

Nemačka reprezentacija okupila se u Hamburgu, gde je započela pripreme za predstojeće utakmice u kvalifikacijama za Mundobasket, a već u prvoj proveri ubedljivo je savladala Češku sa 115:82.

Među izabranicima selektora Aleksa Mumbrua nalazi se i Danijel Tajs, koji je u razgovoru za lokalne Braunšvajške novine govorio o jednom od najturbulentnijih perioda u karijeri. Iskusni centar osvrnuo se na finansijske probleme u Monaku, propali projekat Asvela, ali i odluku da karijeru nastavi u Makabiju iz Tel Aviva.

Turbulentan period za Tajsa počeo je još tokom prethodne sezone u Monaku, gde su finansijski problemi doveli klub u veoma tešku situaciju. Nemački centar otkrio je da igrači čak tri meseca nisu primali plate.
„Kao igraču, to je veoma teško. Možete to da uporedite kao da idete na posao i odjednom više ne dobijate platu. Tri meseca nismo bili plaćeni. Mi igrači smo bili veoma blizu toga da kažemo da je dosta. Trener Vasilis Spanulis je otišao, a mislim da on još duže nije primao platu. Jednostavno je teško kada radite, putujete i od vas se očekuje da igrate utakmice, a za to niste plaćeni na vreme“.

Posle svega što je prošao u Kneževini, očekivao je da će u Asvelu konačno dobiti stabilnu sredinu. Posebno ga je privukla vizija koju mu je predstavio predsednik kluba Toni Parker.
„Pre svega, čast je kada vas pozove Toni Parker. Ideja koju je imao bila je dobra. Rekao mi je da bih tako mogao da produžim karijeru, igrajući više u Evroligi, a manje u francuskom prvenstvu. Plan je bio da imamo širok roster, kao što ga imaju mnogi evroligaški klubovi. Meni to nije zvučalo loše, da igram protiv tri ili četiri najbolje ekipe u Francuskoj, a uz to nastupam i u Evroligi“, objasnio je Tajs.

(1.35) Slovenija (16.0) Crna Gora (3.50)

Međutim, ambiciozan projekat vrlo brzo se raspao, a ono što ga je najviše pogodilo bio je način na koji je saznao da od svega neće biti ništa.
„Uglavnom sam saznavao preko medija ili saigrača koji su mi slali informacije. Nažalost, prave komunikacije gotovo da nije ni bilo. Verovatno se i Toni Parker osećao loše jer je njegovo ime bilo vezano za čitav projekat. On je igračima objasnio šta planira i kakve ideje ima, tako da je verovatno i za njega bilo veoma razočaravajuće što na kraju ništa od toga nije ostvareno. Ipak, očekivali smo makar telefonski poziv. Razgovarali smo tokom leta. Mnogi igrači, uključujući i mene, bili su kod njega kući kako bismo razgovarali o različitim stvarima. Naravno da nije lako kada na ovakav način saznate šta se događa“.