Svi predsednikovi timovi

Sjedinjenim Američkim Državama baš danas, prvog utorka u novembru prestupne godine, mnogo nedostaje Džimi Breslin. On bi vas, samo da ste ga nekad nazvali novinarom, nagrdio i naružio jer mu je ta reč bila pretenciozna, ali je svojim tekstovima postao predvodnik čitavog novinarskog talasa. Pišući kolumne decenijama za njujorške listove uspostavio je teranje kontre i pronalaženje suprotnih uglova, kao autentičnu novinarsku disciplinu. Čak i kada je sekao granu na kojoj sedi odgovarajući na optužbe za seksizam i rasizam, bio je unikat američkog new journalisam-a.

Kada su kolege jurile ekskluzivu u prvim redovima Kenedijeve sahrane, Breslin je intervjuisao grobara koji je iskopao Kenedijevu raku. Kada su svi pisali o aferi "Votergejt" i impičmentu Ričarda Niksona kao o najnižoj tački američke politike, Breslin je napisao knjigu "How the Good Guys Finally Won". Mozaik malih priča o običnim, dobrim ljudima iz administracije, koji su razlog da čovek ipak veruje u sistem.

Od svih 12 predsednika Amerike o kojima je u karijeri pisao, najbolje je prokljuvio onog 13. na početku čijeg mandata je umro od upale pluća. Breslin je rođen u Kvinsu, samo nekoliko ulica od mesta na kom je rođen Donald Tramp. Čovek koji bi na aktuelnim izborima za predsednika Amerike, mogao da dobije novi mandat u Beloj kući, iako mu je prethodni označen "najnižom tačkom američke politike".

KO ĆE BITI NOVI PREDSEDNIK SAD?

Donald Tramp – kvota 1,70

Kamala Haris – kvota 2,25

Nama je, ipak, od svih priča o Džimiju Breslinu omiljena urbana legenda procurila iz kabineta jednog od predsednika o kojima je u karijeri pisao. Tokom nekakve političke krize taj se predsednik spremao da ode na utakmicu omiljenog tima, a jedan od savetnika je bio na ivici nervnog sloma: "Sport? Zar danas, čoveče? Šta misliš da će o tome napisati onaj Breslin?"

Sport i američki predsednici zanimljiv su spoj i tema oko koje savetnici i analitičari lome koplja - je li to prozor u stvarnost koji predsednike čini dovoljno običnim ljudima, ili klizav teren na kom se gube poeni?

Ko god na izborima koji su danas počeli u SAD pobedi, biće samo jedna karika u nizu čitave istorije američkog sporta u Ovalnom kabinetu. A u poslednjih osam godina stvar se zakuvala.

OD LOVA NA LISICE DO TAČDAUNA

Obamin dres iz srednje škole pored Džordanovog i Lebronovog (©AFP)

Već Džordž Vašington ostavio je utisak velikog ljubitelja sporta. Sate je, kako piše u njegovim dnevnicima, provodio u jahanju, lovu na lisice i trkama konja. Tomas Džeferson obožavao je plivanje i umeo je da pliva satima, a jedan članak Sports Illustrated-a iz 1955. poziva se na memoarske zapise po kojima je jedan dan Džeferson "kako bi se opustio, isplivao 13 puta dužinu vodeničkog jezera bez zaustavljanja" - više od pet kilometara. A Abraham Linkoln je bio pasionirani rvač.

Kako se organizovani sport menjao, tako su se američki predsednici prilagođavali. Ali se događalo i da se neki sportovi i ljudi koji ih vode prilagode američkim predsednicima.

Teodor Ruzvelt odigrao je, nesvesno, jednu od ključnih uloga za razvoj američkog fudbala. Ruzvelt je bio strastveni lovac, ali je o američkom fudbalu, koji je na univerzitetima bio u povoju, bio posvećen na drugačiji način – 1905. godine čak 25 studenata izgubilo je život zbog povreda zadobijenih na terenu tokom utakmica američkog fudbala. Ruzvelt je želeo tome da stane na kraj i pozvao je ljude sa Harvarda, Prinstona i Jejla, da izmene pravila kako bi zaštitili igrače od povreda. Prema mnogim teorijama, taj sastanak bio je najvažniji za osnivanje Nacionalne akademske sportske asocijacije. Čuli ste za NCAA.

Početkom 20. veka golf je stekao status omiljenog predsedničkog sporta, makar kada je trebalo da predsednik proba da se takmiči u nečemu. Najstrastveniji golfer – upecaćete se, ne pokušavajte da pogodite – bio je Vudro Vilson koji je od 1913. do 1919. provodio rekordno vreme na golf terenu. Usput je odigrao bitnu ulogu po završetku Velikog rata i kreiranju Lige naroda. Blizak prijatelj i savetnik mu je bio Mihajlo Pupin,

Dvajt Ajzenhauer koji je u sledećem svetskom ratu bio general, a posle rata proveo dva mandata u Ovalnom kabinetu, napisao je u svojim memoarima da mu je "najveće razočarenje u čitavom životu izazvalo odbijanje da ga prime u bejzbol koledž tim". Nije ga tešilo što je bio sjajan u američkom fudbalu, mačevanju i boksu.

Njegov naslednik Džon Kenedi od upisivanja Harvarda 1936. godine, sve do atentata u Dalasu nije propuštao dan da ne pliva. Bio je talentovan plivač i ostalo je zabeleženo da su ga treneri na univerzitetu videli kao budućnost američkog plivanja. Nisu znali da on za budućnost ima veće planove. Plivački talenat mu je, uostalom, i tokom Drugog svetskog rata spasao život jer je uspeo da otpliva od potopljenog brodića kojim je komandovaodo obližnjeg ostrva, sa nekolicinom preživelih, kako su romantizovano prikazali njegovi biografi.

Džeralda Forda su članovi kabineta nazivali "fudbalskim bolesnikom". Ford je od detinjstva sanjao dres Univerziteta Mičigen i snove je ostvario kao deo tima koji je 1932. i 1933. došao do trofeja bez ijednog poraza. Smešila mu se NFL karijera, ali je odabrao Jejl i političku budućnost.

Džordž Buš stariji bio je smrtno zaljubljen u bejzbol i jednim od svojih najvećih životnih postignuća smatrao je priliku da upozna legendarnog Bejba Ruta. Tu je ljubav preneo i na svog sina, ali je Buš mlađi bio nepopravljivo zaljubljen samo u sebe, iako je u jednom trenutku bio i vlasnik Teksas Rendžersa. Pamte ga kao čoveka koji je trejdovao legendarnog Semija Sosu.

Bil Klinton i Barak Obama, demokratski predstavnici u Beloj kući u poslednjih tridesetak godina, veliki su fanovi košarke. Doskorašnji većinski vlasnik Dalas Maveriksa Mark Kjuban prepričavao je prijateljima iskustvo zajedničkog gledanja utakmice sa Bilom Klintonom: "Taj čovek nije normalan koliko strastveno gleda i kakve stvari govori. A onda u sobu uđe Hilari." Obama je prvi predsednik koji je javno prognozirao čitav March Madness i tu se videlo da je košarkaški fanatik – toliko je poznavao materiju da je zbog preteranog pametovanja bio jako loš prognozer. Kladioničarski život svih nas.

E, izbor Donalda Trampa za predsednika 2016. godine, mnogo je toga promenio.

CRVENO I PLAVO

Gazde NFL lige pretežno su na strani Donalda Trampa (©AFP)

Tramp je poznato lice na golf terenima širom sveta. Još dok je bio samo tatin sin koji želi da zaboravi Kvins iz kog je potekao, i ka kom je gledao iz svog nebodera na Menhetnu, delio je terene sa najboljim golferima i najpoznatijim ljudima koji se lože na taj sport. Ali nije u toj rupi stvar.

Donald Tramp je kontroverzna ličnost američke politike, a način na koji je kao britvom podelio američko društvo, oslikao se lako i na sportu.

Još od Drugog svetskog rata, pa i pre, postoji teorija da su glavni američki sportovi obojeni u crveno ili plavo – boje republikanaca i demokrata.

Baš je Džimi Breslin u jednoj kolumni ispalio čuvenu rečenicu: "Američki fudbal je izmišljen samo da bi mišićavi rudari koji kopaju čelik bili sklonjeni sa ulica". A zna se, tvrdio je Breslin, za koga mišićavi rudari koji kopaju čelik glasaju.

Američki fudbal i košarka na dva su politička pola decenijama.

Istraživanja – doduše, nema istraživanja koje toliko detaljno može da potkrepi tezu – pokazuju da su ljubitelji NFL-a pretežno republikanci, dok su ljubitelji NBA lige pretežno demokrate. A ako je za navijače moguće da postoje i značajna odstupanja, struktura igrača i vlasnika klubova mnogo jasnije govori o crveno-plavoj podeli.

Tokom čitavog mandata Donalda Trampa nijedan NBA šampion nije išao u redovnu posetu predsedniku u Beloj kući, kakva je upriličena toliko puta pre Trampa i svaki put od kada ga je Džo Bajden zamenio u Ovalnom kabinetu.

Kolin Kapernik precrtan u NFL ligi posle političkog bunta (©Reuters)

Objašnjenje je bilo da NBA šampioni ne žele da daju legitimitet predsedniku koji sa druge strane daje legitimitet "teorijama zavere" i iskazuje ponekad i "neskriveni rasizam". NBA igrači bili su najvatreniji u kampanji "Black Lives Matter". Teško je zamisliti da neki igrač može u najboljoj košarkaškoj ligi na svetu da doživi sudbinu Kolina Kapernika, koji je totalno skrajnut, zbog klečanja tokom intoniranja američke himne.

Stvar nije crno-bela (dozvoli, crveno-plava) i postoje odstupanja, ali i podrška koju su najveće zvezde iskazivale poslednjih nedelja Donaldu Trampu i Kamali Heris, ide u prilog ovoj podeli.

I LEBRON DŽEJMS I NIK BOSA

Tokom američke euforije za Noć veštica, Lebron Džejms je na društvenim mrežama podelio video snimke građanskih demonstracija i vrlo jasno prikazao Donalda Trampa kao odgovornog za represiju ljudi tokom njegovog mandata.

"Kada razmišljam o svojoj deci, njihovoj budućnosti i načinu na koji će da odrastaju, izbor je lak", napisao je Džejms. "Glasajte za Kamalu Heris".

S druge strane, defanzivac Fortinajnersa Nik Bosa, u prenosu uživo (a NFL je najgledanija liga u Americi) nosio je crveni kačket sa natpisom "Make America Great Again", koji je najjasniji modni detalj za podršku Donalda Trampa.

Možda i najglasniji konzervativci u američkom sportu su Džonatan Ajzak, košarkaš Orlando Medžika, i Harison Butker, kiker Kanzas Siti Čifsa. Njih dvojica su dobar deo slobodnog vremena i objava na društvenim mrežama posvetili Donaldu Trampu, čudeći se odakle toliki strah od njegovog potencijalnog povratka u Belu kuću. "Pa taj čovek je već bio predsednik", napisao je Ajzak. "Toga se i plašimo", napisali su njegovi neistomišljenici.

Ajzak na stranu, NBA liga, njeni igrači i treneri, pokazali su gotovo jednoglasnu podršku Kamali Heris. Ona je obišla košarkaški tim na Olimpijskim igrama u Parizu, a mnogi treneri u ligi nisu štedeli Trampa. Ni Dok Rivers, ni Greg Popović. "Taj čovek je najveća kukavica koja je ikada hodala zemljom", rekao je Greg za Trampa.

Kris Pol je, recimo, aktivan deo kampanje Kamale Heris, u kojoj su učestvovali i Medžik Džonson i Bili Džin King i Emit Smit.

Komesar lige Adam Silver donirao je desetine hiljada dolara kampanji Kamale Heris. Dok je Niki Hejli bila u igri za republikanskog kandidata za predsednika, Silver je finansijski podržavao i nju.

Zanimljiva je situacija sa Dalas Maveriksima, čija nova većinska vlasnica Miriam Adelson bogato pomaže Trampovu kampanju, a Mark Kjuban, doskorašnji većinski vlasnik, koji i dalje ne izbija iz hale Maveriksa, svesrdno učestvuje u kampanji Kamale Heris.

Najveći donator u američkom sportu je svakako vlasnik San Francisko Džajantsa Čarls Džonson koji je uložio 2.800.000 dolara u kampanju republikanaca. Vlasnici Karolina Pantersa, Denver Bronkosa i Njujork Džetsa takođe su pomogli republikance.

Porodica koja vodi Čikago Kabse, donirala je istu količinu novca i republikancima i demokratama. Što je sigurno, sigurno je.

Ako Donald Tramp pobedi i ponovo postane predsednik, NBA liga će ući u godine novog bunta, a Tramp će im izvesno terati inat, odlaziti na NFL utakmice i rugaće se njihovim akcijama, kao i prethodni put. Ako pobedi Kamala Heris, brojni vlasnici timova u NFL-u biće nezadovoljni, a predsednica će se pojaviti na nekoj utakmici Lejkersa. Ni u jednom, ni u drugom potencijalnom kabinetu, niko nažalost neće biti zabrinut: "Šta će, dođavola, o tome napisati onaj Džimi Breslin?!"