Sve propuštene šanse Srbije

Možemo da pričamo o sudijskom kriterijumu, ranoj povredi Ognjena Dobrića, možemo da tražimo razne izgovore, ali... Ne moramo. Niti treba to da radimo. Srbija je na Mundobasketu prebacila očekivanja osvajanjem srebrne medalje, a zlato smo – sami promašili.

Znaju to i Bogdan Bogdanović i drugovi, suze posle utakmice su sve govorile, mada svi oni treba da znaju da su nas bez obzira na finalni poraz od Nemačke učinili ponosnima.

Istina, danas su nam malo i stanjili živce nekim čudnim odlukama, jer iako je sasvim jasno da ih je pritisak paralisao, taj strah od pobede se u poslednjoj četvrtini javio u i igri Nemaca. Nudili su nam se Denis Šreder i Panceri, mi jednostavno nismo znali kako da to iskoristimo. Šta smo sve uradili u toj poslednjoj četvrtini... Nesvatljivo, posebno imajući u vidu kako smo odigrali do sada.

Teško je i pobrojati koliko smo grešaka napravili nakon što smo na krilima Alekse Avramovića stanjili 12 poena zaostatka s kojima smo ušli u četvrti kvartal. Počevši od one kontre Nikole Jovića kada je, pri rezultatu 66:73, mladost učinila svoje, pa se sam zaleteo na četvoricu protivničkih igrača i naravno izgubio loptu.

Odmah potom i faul u napadu Filipa Petruševa, kada se poput Jovića zaleteo na odbranu rivala u kontri. Nakon toga i loš pas centra Filadelfije u ruke Nemcima, pa posle one Avramovićeve trojke, umesto da krunišemo njegove odlične poteze, nova serija grešaka naših košarkaša. Čak i da ne brojimo sve one ofanzivne skokove koje smo im dozvoljavali kada nismo smeli.

Prvo promašena trojka Jovića iz ćoška, pa posle još jedne Aleksine ubačene, a zatim i ona tri penala kada nas je primakao na 75:78, minuti zbog kojih je Marko Gudurić plakao posle meča. Još jedna promašena trojka, sasvim otvorena, 38 sekundi pre poslednjeg zvuka sirene, odmah zatim i zicer polaganje, istina uz faul, za poene i dodatno bacanje. Na kraju i ona prodata lopta u našem poslednjem napadu, kada je sve već postalo jasno...

Sa toliko grešaka do zlata se nije moglo. A bilo je na dohvat ruke. Šteta, velika šteta. No, izbora nema – glavu gore, srebro je veliki uspeh, a Olimpijske igre su prilika da se opet porvamo za medalju. Ovo najsjajniju sami smo promašili.