Sve promene u Evroligi: Ko je dobio prvu pozivnicu i zašto je Partizan propustio trogodišnji ugovor?
Vreme čitanja: 6min | pon. 27.05.24. | 08:03
Kako su decenije prolazile, tako je slabio uticaj našeg regiona u Evropi koji je ostajao sa sve manje učesnika u elitnom košarkaškom takmičenju
Još jedan fajnal-for je okončan. Ovoga puta senzacionalnim trijumfom Panatinaikosa u Berlinu. Zeleni su se vratili na vrh Evrope, ali u Srbiji je glavna tema i dalje ko će dobiti te famozne specijalne pozivnice za narednu sezonu u Evroligi.
Iako su svi optimistični da će i Crvena zvezda i Partizan Mozzart Bet nastaviti da budu deo elitnog društva, nekako je i dalje utisak da Srbija zaslužuje nešto sigurnije garancije od takmičenja, a ne da svakog leta vlada dilema koja se razreši tek početkom jula. Kada je današnje tržište u pitanju, tada je već kasno da krenete u sklapanje timova jer su oni bogatiji sa A licencama već pobegli. Kada na to dodate da sada morate i debelo da platite da dobijete tu pozivnicu, sve ovo ozbiljno komplikuje funkcionisanje timova koji zavise od kratkoročnih pozivnica koja su se tokom decenija dodeljivala, ali nikada na ovaj način. Dovoljno je da pogledamo u prošlost da uvidimo da se sistem takmičenja u evropskoj košarci menjao i da je vrlo često bilo na štetu naših klubova.
Izabrane vesti
Pogledaćemo hronološka dešavanja u elitnom klupskom takmičenju koje je zvanično počelo još 1958. godine, kada je letonska Riga osvojila trofej. Danas je teško uopšte porediti dva takmičenja jer su primera radi u toj prvoj sezoni igrali timovi iz Sirije i Libana, dok je Jugoslaviju predstavljala Olimpija iz Ljubljane.
Dugo, decenijama je svaka država u tadašnjem takmičenju imala po samo jednog predstavnika. Isključivo šampiona nacionalnog prvenstva. U tom periodu Jugoslaviju je predstavljala Olimpija, potom OKK Beograd kao prvi tim iz Srbije, bili su tu beogradski Radnički, Crvena zvezda, Partizan... Ipak, prvi veliki uspeh beleži Bosna iz Sarajeva koja osvaja takmičenje 1979. godine.
Naredne sezone, Jugoslavija prvi put ima dva predstavnika zbog pravila da šampion iz prošle sezone ima sigurno mesto bez obzira na rezultat u nacinalnom šampionatu što je otvorilo mesto Partizanu da prvi put zaigra na elitnom nivou.
Generalno jugoslovenska košarka je dominirala narednih godina jer je Cibona osvojila dve uzastopne titule 1985. i 1986. godine. Potom je Split tri godine gospodario, a zatim dolazi i legendarna titula Partizana sa Željkom Obradovićem na klupi 1992. godine.
Baš te sezone prvi put je došlo do drastične promene sistema, kao i samog imena takmičenja. Promenjeno je u FIBA Evroliga. Posle 34 uzastopne sezone u elitno takmičenje nisu ušli samo šampioni država, već nekoliko timovi iz najjačih liga liga. Viđena su tri tima iz Italije, tri iz Španije i tri iz Jugoslavije...
Naredna velika promena se dogodila u sezoni 1998/99. Tada je odlučeno da se gleda FIBA rang lista reprezentacija. Zemlje najbolje plasiranih reprezentacija imale su više klubova u elitnom takmičenju. Tada je Jugoslavija zbog uspeha na predhodnim šampionatima Evrope za nacionalne timove mogla da ima dva predstavnika. Ipak FMP iz Železnika se povukao iz takmičenja, pa je Crvena zvezda bila jedini predstavnik. Tada je viđena i prva specijalna pozivnica, dodeljena je Zadru.
Naredne sezone važilo je isto pravilo. Gledala se FIBA rang lista. Primera radi Italija, Grčka, Španija i Turska su imali po tri predstavnika, a Francuska, Litvanija, tada Jugoslavija i Rusija su imali po dva. Jugoslaviju su predstavljali Budućnost kao šampion države i Crvena zvezda.
Dolazimo do ključne sezone gde se sve menja iz korena. Bilo je to 2000. godine kada se elitno evropsko takmičenje cepa na dva dela. Na jednoj strani imamo FIBA Suproligu, a na drugoj strani ULEB Evroligu. FIBA takmičenje su igrali Partizan, Split i Krka. Na drugoj strani u Evroligi su bili Budućnost iz Podgorice kao šampion države, Cibona i Zadar.
Već naredne sezone FIBA Suproliga nestaje i od tada isključivo se igra Evroliga koju poznajemo i danas. Te prve sezone igrala je Budućnost kao šampion i Partizan kao vicešampion.
U sezoni 2003/04 u čitavu priču ulazi ABA liga. Partizan tada igra takmičenje kao šampion Srbije i Crne Gore, dok specijalnu pozivnicu te godine dobija Cibona.
Bio je to period velike dominacije Partizana, kako u Srbiji, tako i u regionu. Tih godina je Partizan zahvaljujuči rezultatima trebalo da dobije višegodišnji ugovor sa Evroligom, da bude siguran učesnik tri sezone, međutim do toga ne dolazi. Klub iz Humske tada pristaje na promenu sistema bodovanja.
Od sezone 2011/2012 u najkvalitetnijem takmičenju igrala je ekipa koja skupi najviše bodova po novom sistemu. U tom sistemu bodovanja po 40 odsto učešća imaće rezultati u domaćoj i Jadranskoj ligi, a 20 odsto bodova dobijaće se na osnovu rezultata u evropskim takmičenjima.
"Izuzetno smo zadovoljni sporazumom, koji ispunjava ciljeve svih strana. On jača nacionalne šampionate, Jadransku ligu i Evroligu. Dugujemo veliku zahvalnost i srpskim klubovima i Savezu, ali i Jadranskoj ligi", izjavio je tadašnji predsednik Evrolige Đordi Bertomeu na konferenciji za novinare u Beogradu.
Bertomeu je dodao da je Evroliga najodgovornija za promenu sistema bodovanja i zahvalio se Partizanu što je pristao na kompromisno rešenje.
"Pre tri godine mogućnost da Partizan dobije trogodišnji ugovor sa Evroligom bila je realna, a odgovornost za promenu sistema bodovanja leži isključivo na Evroli. Želim da zahvalim ljudima iz Partizana na velikoj ljubaznosti i širini, jer su prihvatili ovaj dogovor i omogućili da potpišemo sporazum", dodao je on i zahvalio počasnom predsedniku FIBA Borislavu Stankoviću, koji je učestvovao u postizanju dogovora.
Tadašnji predsednik crno-belih Predrag Danilović je istakao da je kompromis napravljen u korist srpske košarke.
"Nekim stvarima morali smo da se prilagodimo. Zadovoljni smo što ćemo i naredne dve sezone igrati u Evroligi. Drago mi je što se sve ovo završilo i zbog kompromisa koji znači bolje sutra za srpsku košarku", kazao je on.
Ubrzo je međutim nacionalni šampiona izgubio na značaju. ABA liga je postala jedino merilo, a i njen uticaj je značajno slabio kako su godine prolazile. Primera radi, pamti se sezona 2012/13 kada je regionalno takmičenje imalo dva mesta, ali se dugo mislilo da u elitno takmičenje ide šampion i prvoplasirani tim posle ligaškog dela. Te sezone je Igokea bila prvoplasirani tim.
Međutim pred fajnal-for u Laktašima, tada su Večernje novosti došle do ekskluzivnih saznanja da prvoplasirani tim posle ligaškog dela ni po kom osnovu ne ide u Evroligu, već isključivo finalisti. To su bili Partizan kao šampion i Crvena zvezda kao poraženi u finalu.
Narednih nekoliko godina ABA liga je imala dva predstavnika – Crvenu zvezdu i Cedevitu. Ipak, ubrzo dolazimo do toga da ABA liga ima samo jednog u eliti. Bilo je to u sezoni 2016/17 kada Evroliga ponovo menja format koji je danas na snazi. Više nema grupne faze, već 16 klubova igra ligu, svako protiv svakoga. U takvoj raspodeli ABA liga ostaje na jednom garantovanom mestu koje ide isključivo šampionu.
Ubrzo se i to menja. Šampion ABA lige gubi garantovano mesto, već se ide na specijalnu pozivnicu koja se dodeljivala šampionu, ali je Evroliga mogla u svakom momentu da odluči drugačije i dodeli je nekome drugom.
Sada ponovo ABA liga ima dva tima, ali zbog ratnih dešavanja na relaciji Rusija-Ukrajina. Ruski klubovi su suspendovani, neočekivano se otvorio prostor u Evroligi koji u ovom momentu popunjavaju Partizan, Crvena zvezda, Virtus, Valensija i Alba. Ovi timovi su i sada konkurenti za specijalnu pozivnicu, a jedan od pomenutih klubova se seli u Evrokup. Prema poslednjim informacijama koje dodušu nisu potvrđene, Valensija je najbliža selidbi.
Jasnih kriterijuma nikada nije ni bilo tokom prethodnih godina. Pominjalo se nekoliko faktora, ali je na kraju sve na odluci vlasnika A licenci. Specijalne pozivnice su morale i da se plaćaju, prvo pola miliona evra, a sada prema infomacijama Mozzart sporta one koštaju čak 750.000 evra.
Sada ABA liga, a tačnije Srbija čeka konačnu odluku Evrolige. Crvenoj zvezdi ide u prilog da je šampion regionalnog takmičenja, što i dalje ima prioritet za dobijanje pozivnice uprkos izjavama čelnika da to ne znači ništa. I u Partizanu su optimistični da će ponovo dobiti pozivnicu zbog svega što su uradili u prethodne dve sezone u elitnom takmičenju.