Suočavanje sa ulogom koju Crvena zvezda još uči da nosi

Zvezdi se ponovio Makabi. Ponovio joj se prvi večiti derbi, mada tu utakmicu uvek treba gledati iz posebnog ugla i drugačijim očima. Budućnost, Dubai... Svako ima pravo na loše veče i slabo izdanje, ali kada govorimo o elitnoj klupskoj košarci u Evropi, ovo su utakmice koje prave razliku. Žalgiris je poraz koji nije trebalo da se dogodi kao ni, recimo, Makabi. Obe utakmice u nekim stvarima dosta liče jedna na drugu, pre svega kako je protivnik 'pročitao' Zvezdinu taktiku i naterao je da se odrekne svih postulata i uđe u nekošeno. Da igra košarku kakva joj nimalo ne odgovara, sa malo timskih rešenja i mnogo individualnih radnji, bez adekvatne agresivnosti i mnogo rotacija koje su dovele do toga da se ispusti nit. Žalgiris je pre svega taktički nadigrao Zvezdu i izbacio je potpuno iz bilo kakvog ritma.

Naravno, ko zna da li bi se desile pobedničke senzacije protiv Fenera, Barselone ili Olimpijakosa, da je sve išlo po planu i da su se dobijale utakmice koje su već viđene u toj koloni? Negde izgubiš, negde dobiješ... Ništa u životu nije cr(ve)no ili belo, pa tako ni pozicija u kojoj se nalazi Crvena zvezda. Svima je vrlo dobro jasno šta je nedostajalo da se konačno stane na put Žalgirisovoj dominaciji, a opet nije lako kada se pred tebe konstantno očekuje da nižeš pobede i dižeš letvicu. Realnost je prosto takva i nije to samo slučaj kod Crvene zvezde, već praktično svakog tima u bilo kojem takmičenju. Ako želiš da budeš najbolji – moraš da pobeđuješ najbolje. Da trenutke slabosti svedeš na minimum i tako držiš visok standard.

U četvrtak uveče definitivno nešto nije štimalo u 'orkestru' Janisa Sferopulosa, statistika pokazuje da su zakazali glavni aduti kada je to najmanje smelo da se desi. Pred Crvenom zvezdom je sada ponovo obaveza da mora da pokaže reakciju, ako ne želi da izgubi korak za konkurentima i ostane među šest najboljih u Evroligi. I to ne bilo gde, već u Minhenu gde će Bajern takođe biti naoružan do zuba nakon poraza u Parizu. Stiže polako vrhunac sezone, Partizan Mozzart Bet i milanska Olimpija stigli su na po 15-12, pa je tako razmak između četvrtog i devetog mesta u jednoj pobedi.

Interesantna je ta igra sudbine, o tome je i Janis Sferopulos govorio posle Žalgirisa... Posle osam utakmica u malo više od dve sedmice i odbranjenog kupa u Nišu košarkašima Crvene zvezde bio je neophodan odmor. Sada se na delu pokazalo da ih je ta pauza izbacila iz ritma. Misliš da će ti odmor pružiti šansu da se odmoriš, da napuniš baterije i središ eventualne povrede, kad ono... Ima, naravno, mnogo do taktičkog pristupa Andree Trinkijerija i savršene egzekucije njegovih košarkaša koji su u, za njih neprijatnom okruženju izvukli pobedu za potpuno vraćanje u kombinaciju za plej-in.

Ovo je ipak bila situacija u kojoj je bar na papiru Crvena imala ili je bar trebalo da ima sve u svojim rukama. I nije uspela da iskontroliše sve okolnosti. Ni napetu atmosferu, ni sada već dugu istoriju rivalstva dva kluba, ni pritisak moranja...

Sve je to sada prošlost, jer je pred Crvenom zvezdom utakmica protiv Zadra, kao priprema za put u Minhen. Kao što reče grčki stručnjak na konferenciji posle Žalgirisa, sada ekipa “mora da bude pametna i izvuče pouke“. U suprotnom, nepovoljan rezultat i u Nemačkoj dodatno bi opteretio ceo tim i došao kao nepotreban balast pred zaključnih šest kola.