Studija slučaja - kako je svaka utakmica na Evrobasketu izrodila novog heroja? (VIDEO)
Vreme čitanja: 6min | pet. 18.09.15. | 12:00
Kada šut ne ide, tu su brzi prodori ka košu da unesu nemir u protivničke redove. Kada rival "skupi" odbranu, usledi plotunska paljba od koje su gorele mrežice... Bjelica, Teodosić, Raduljica, Erceg, Kalinić, Nedović...
Tri dana pre spuštanja zavese na 39. Evropsko prvenstvo košarkaška reprezentacija Srbije nalazi se pred najvećim izazovom do sada. Polufinalna utakmica sa Litvanijom (21.00, RTS1) predstavlja svojevrsni ispit generacije koju sa klupe predvodi Aleksandar Đorđević. Osma utakmica na šampionatu mogla bi da donese ono što je srpska ekspedicija zacrtala pred putovanje u Berlin - sigurnu medalju i put na Olimpijske igre u Rio naredne godine, što je poduhvat na koji se čeka još od 2004. godine.
Izabrane vesti
Na teškom i trnovitom putu do polufinala Evrobasketa Orlovi su na parketu precrtali sedam protivnika. Jedni su pružili manji, drugi veći otpor, ali na kraju svi su padali na kolena pred moćnu srpsku reprezentaciju. Ono što se od početka prvenstva provlači kao možda i najveći razlog gotovo savršene igre važećeg vicešampiona sveta jeste individualni kvalitet postavljen u funkciju tima.
U odjecima svake nove pobede moglo se jasno i glasno čuti da je nesebična, požrtvovana i energična rola svakog pojedinca u timu, uz nesumnjivo ogromnu motivaciju, doprinela tome da se Srbija nalazi na korak od velikog finala sa tvrdoglavim Špancima.
Ali, ono što takođe i te kako uočljivo jeste i sledeća činjenica - svaka nova pobeda izrodila je novog heroja u sastavu selektora Đorđevića.
POGLEDAJTE KVOTE ZA MEČ SRBIJA - LITVANIJA
Ali, kako je Aleksandar Đorđević uspeo da skup izuzetno kvalitetnih pojedinaca pretvori u mašinu koja funkcioniše kao švajcarski sat? Kako je iz pojedinaca, možda i najviše Miroslava Raduljice i Nemanje Nedovića, do sada izvlačio ono što u klupskim sezonama često nisu postizali?
Još posle prošlogodišnjeg Mundobasketa u kuloarima se pronela priča o velikom motivatoru Đorđeviću, čiji su govori pokretali atomsku energiju i ulivali beskrajno samopouzdanje u svakog igrača. Sati i sati grupnih i individualnih razgovora, reči koje su inspirisale jedan od najjačih evropskih timova da eksplodira i silovito krene u napad na zlato? Odbrambeno gotovo savršeno - napadački takođe, ali često je i minimalno dovoljno da bi se upisao ubedljiv trijumf.
Potvrdu ovih priča donekle je dao Boban Marjanović.
" Selektor radi najbolji posao - kanališe ogromnu energiju među igrače i daje im dodatnu snagu da preguraju ove vrlo teške i naporne dane. Ponavljam, mislim da je on sve kockice dobro posložio i napravio dobar posao. Igrači su kroz Đorđevića naučili kako da emituju tu energiju u pravom trenutku, a pozitivna atmosfera koja vlada prenosi se na parket i ogleda se u dosadašnjim rezultatima", istakao je Marjanović za naš sajt.
U nedavnom razgovoru za MOZZART Sport nesuđeni srpski reprezentativac Vladimir Štimac poručio je da je Srbija najteža reprezentacija za skauting, jer opasnost preti sa svih strana. Kada šut ne ide, tu su brzi prodori ka košu da unesu nemir u protivničke redove. Kada rival "skupi" odbranu, usledi plotunska paljba od koje su gorele mrežice.
POGLEDAJTE MOZZART SPECIJAL POSVEĆEN EVROBASKETU
Ove reči našle su se u redovima male analize posle pobeda nad Španijom i Nemačkom, a pred duel sa Islandom. Tačnije, u trenucima dok su Orlovi još tražili pravu formu i ritam koji im je nadenuo etiketu najstrašnije ekipe na šampionatu.
I bio je u pravu srpski centar u svakoj reči koju je izgovorio. Kao da je predosetio da će početni, šampionski nalet Nemanje Bjelice iz utakmica sa Španijom i Nemačkom ispratiti Miloš Teodosić od meča protiv Islanda, posle čega je suvereno nastavio svoj veličanstveni let i pokazao košarkaškoj Evropi kako basketarom barata najbolji plejmejker Evrope. Ali, nije se najkorisniji igrač Evrolige na tome zaustavio.
Slučaj Nemanje Bjelice potpuno je fascinantan iz jednog vrlo interesantnog ugla - dešava se da se stekne utisak da je neprimetan na parketu, ali na kraju u statističkim kolonama mogu se primetiti bar 15 poena i 10 skokova. Njegova konstantnost, smirenost i sigurnost unele su ogromnu dozu vere ostalim igračima u timu i često su ostali "leteli" na krilima Bjeličine dobre igre. A trojke protiv Španaca, koš za pobedu protiv Nemačke, pa odlične igre protiv Italije, Finske, Češke... Praktično, na svakoj utakmici njegov uticaj bio je od presudnog značaja. S druge strane Miloš Teodosić je na početku šampionata bio u šuterskoj dubiozi, sa tek jednom pogođenom trojkom iz čak 17 pokušaja. Ali, okajao je grehe Teo i sada njegove magične asistencije otvaraju put Srbiji ka finalu. Nemojte se iznenaditi ako upravo plejmejker CSKA bude poslao Litvaniju u bitku za treću poziciju.
Iz primera srpskog kapitena mnogo toga naučio je Miroslav Raduljica u utakmici sa Turskom (20 poena), a onda podigao na jedan viši nivo na početku nokaut faze protiv Finske (27 poena), posle čega je ponovo postao nezaustavljiva mašinerija za postizanje koševa. Njegovi pametni potezi u dve utakmice u Lilu pokazale su pun sjaj raznovrsne srpske igre, da bi na kraju zablistao i uvek prisutni Zoran Erceg, ali posebno u četvrtfinalnom okršaju protiv Češke, kada je smestio 20 poena.
Tražio je svojih pet minuta iskusni krilni centar, a on je svoju slavu i potvrdu kvaliteta dobio u jednom od najnezgodnijih susreta do sada. Ali, njegov siguran skok, dobar pregled igre i trojke u nekim vrlo važnim trenucima jako su doprineli sadašnjem razvoju stvari.
Ne smemo da zaboravimo uticaj Nemanje Nedovića, koji je sjajan utisak ostavio u meču sa Španijom, da bi potom sve svoje kvalitete podredio ekipi i razigravanju prirodnih nosilaca igre. Negde između plejmejkera i beka, Nedović konstantno mora da napravi fini balans u igri i do sada je svoje zadatke ispunjavao prema očekivanom.
Mnogi su mišljenja da Nikola Kalinić nije na nivou sa prethodnog velikog takmičenja, odnosno sezone u kojoj je osvojio triplu krunu sa Crvenom zvezdom. Ali, šira slika govori da novi košarkaš Fenerbahčea odrađuje veliki posao u odbrani, a da je njegova mirna ruka uništila Tursku, u momentima kada su njegovi koševi bili preko potrebni. Na sve to, njegova defanzivna uloga bila je izrazito bitna u svakom meču, s obzirom na to da filozofija selektora Đorđevića zahteva veliki broj brzih rotacija.
SRETENOVIĆ ZA MOZZART: NEKA LITVANCI UDARE U SRPSKI ZID OD BETONA KAO 1995!
Apsolutni kralj odbrane je Stefan Marković. Igrač koji se slobodno može nazvati i miljenikom šefa struke i jednim od lidera ove generacije. Napadački najviše je pokazao protiv Češke, ali njegove defanzivne role bile su izvanredne na svakoj utakmici. Tu je Marković pomoć dobijao od Marka Simonovića i Dragana Milosavljevića, koji su do sada redovno obavljali najteže poslove, ali i dobijali velike pohvale selektora i slobodno se može istaći da su bili Đorđevićevi "štihovi" koji su odnosili sa talona protivničke napade i uvek su svoje minute koristili na pravi način.
Pokazalo se da selektor nije pogrešio kada se odlučio da na prvenstvu šansu pruži i debitantu Ognjenu Kuzmiću. Počeo je prvenstvo dosta nesigurno u ofanzivi, ali je na svojoj polovini terena i ispod svog obruča bio više nego korektan. Umarao je španske centre na startu, zadavao velike muke Nemcima, Italijanima i Turcima i zavredneo veliko poverenje učitelja, koji ga je neretko stavljao u startnu petorku.
Jasno je da se od Bogdana Bogdanovića u dosadašnjem delu šampionata više očekivalo, ali primetno je da su problemi sa povredom leđa ostavili traga. Na sreću, najbolji mladi igrač Evrope mogao je da računa na bespoštednu pomoć saigrača, koji su svaki atom snage davali kako bi mu pomogli. Ali, iako nije dostigao maksimalni napadački potencijal, pamte se njegove trojke protiv Španije, Italije i Finske, koje su dolazile u vrlo bitnim momentima.
Nažalost, najmanje smo imali priliku da vidimo od mladog Nikole Milutinova, koji je na terenu proveo daleko najmanje vremena od svih igrača u timu. Ali, iako na momente nesiguran, novi centar Olimpijakosa pokazao je da će njegova reprezentativna karijera imati blistavu budućnost.
Posle svega do sada viđenog, jasno je zašto je košarkaška javnost toliko zadovoljna, ali i zašto se Stari kontinent plaši moćne Srbije.
Zapalio je Đorđević britke umove svojih učenika, naštelovao formu baš onako kako je to i želeo, a što je najvažnije od svega - jedinstvo koje vlada u ekipi zvezda je vodilja ove generacije.
Svi za jednog - jedan za sve, što bi se reklo.
A, kako nedavno reče Saša Obradović u izjavi za MOZZART Sport - ono najbolje će Orlovi tek pokazati protiv Litvanije.
Orlovi - u napad na finale!
Podsetimo tokom trajanja Evrobasketa, od 5. do 20. septembra, u MOZZARTU vas očekuje akcija „Zakucaj džekpot“, a glavna premija mogla bi da poraste do do 1.200.000 dinara ukoliko se Orlovi okite zlatnom medaljom.
(FOTO: MN Press, Star Sport)