Strpljenje je gorko, ali plodovi su slatki

Zapomagao je deo zvezdaške javnosti i pre početka sezone za igračem na poziciji četvorke, potom kada se povredio Džoel Bolomboj, ti vapaji su bili sve glasniji, a konačnim, dugo čekanim dolaskom, odnosno povratkom Filipa Petruševa, deluje da bi svi problemi u unutrašnjoj liniji mogli da budu rešeni.

Već smo pisali da je reprezentativac Srbije prošao inicijaciju u ovu ekipu Crvene zvezde, dok je izvedbom u Monaku gde je postigao 25 poena uz sedam skokova i ostvario indeksni rejting 38 pokazao da je zreo da bude jedan od lidera ovog tima. I da bi posledično, aktuelni šampion Srbije i Jadrana mogao - ne i morao - da odustane od dugotrajne potrage za igračem na centarskoj poziciji. Jeste trener Janis Sferopulos rekao kako klub i dalje aktivno traga za pojačanjem, ali će posle uverljivih partija Petruševa i na Malom Kalemegdanu sigurno još jednom porazmisliti o tome. Kako zbog dodatnog troška, tako i zbog eventualnog komešanja u timskoj hemijii hijerarhiji.

Skok igra i odbrana reketa je bila najveći problem za beogradski sastav od povrede Bolomboja. Pa čak i pre toga. Ipak, angažovanjem Petruševa i nešto većim korišćenjem Uroša Plavšića, značajno se popravio taj segment. Toliko da su crveno-beli nadskočili i Albu i Monako. Pritom, iz reketa su dopustili veoma mali broj poena, mada treba reći i da su "kneževići" debelo najtanji u tom aspektu.

Kako god, jasno je vidljivo poboljšanje u reketu. Dobijena je nova energija, igrač sa nekim drugačijim karakteristikama i kvalitetima koji može da odgovori zahtevima na više pozicija. I koji bi, u teoriji, mogao još više da se rascveta kada se vrati Bolomboj.

I čini se da su crveno-beli pregrmeli najteži period bez najboljeg igrača sa početka sezone. Tokom njegovog izostanka upisali su pet pobeda i tri poraza u svim takmičenjima. Oporavak Amerikanca, ukoliko ide u dobrom smeru, trebalo bi da se okonča za oko dve nedelje. Što znači da će Bolomboj u Evroligi izvesno propustiti još sutrašnje gostovanje Asvelu i večiti derbi sa Partizan Mozzart Betom.

Podatak koji hrabri: Zvezda već sada ima jednak broj pobeda u gostima kao lani

Iz sadašnje perspektive, deluje da je i te kako dobro što Džonatan Motli nije stigao kako su najavljivali u Izraelu. I što je cela ta sapunica završena. Iako bi snažni centar Hapoela iz Tel Aviva doneo neverovatan individualni kvalitet, pitanje je koliko bi delovao dobro na celokupni tim. Sigurno ne ovako blagodetno kao Petrušev koji poznaje okruženje odranije, svestan je težine Zvezdinog grba i svega šta sa sobom nosi igranje u tom dresu.

Sada, da li su u timu sa Malog Kalemegdana pikirali nekog drugog (Motlija su od starta demantovali) znaju samo oni. Ono što su u ranije izjavljivali, stoji i sada. Definitivno neće dovoditi igrača samo da bi ga doveli. Kao što se to radilo u nekom prethodnom periodu (Fredi Gilespi, Miroslav Raduljica, Emanuel Teri...). Što je svakako pohvalno.

Igre Filipa Petruševa pokazuju da možda nema potrebe za tim i da je posle svega bio vredan višemesečnog čekanja. A kada se samo vrati film na letnje mesece i povuci-potegni situaciju sa Olimpijakosom. Najpre je već bio viđen na Malom Kalemegdanu i pre Olimpijskih igara u Parizu, onda je ta priča usled silnih povreda u redovima Pirejaca utihnula i definitivno delovala kao završena, da bi iznenada opet oživela i na insitiranje samog igrača bila realizovana.

I sva ta muka, strepnja pa i nervoza, donela je lep plod. I tek bi mogla, u budućem periodu. Na proleće, kada priroda cveta u najlepšim bojama.

Naš čovek bi za situaciju između Petruševa i Crvene zvezde rekli "strpljen spasen", dok bi da je živ Aristotel kazao kako je "strpljenje gorko, ali su plodovi slatki". Koja god izreka da se koristi, jedno je jasno. Zvezda je u Petruševu pronašla ono za čim je tragala.