Stranci češće stanovali na Malom Kalemegdanu nego u Humskoj, Partizan ih afirmisao više za Evroligu i NBA
Vreme čitanja: 15min | pon. 15.08.22. | 09:35
Crno-beli su prvi u pomoć zvali košarkaše van regiona, ali ih se više obrelo u crveno-belom
Strani igrači, pre svih Amerikanci, za evropske klubove decenijama unazad predstavljaju neophodan deo slagalice. Još davne 1977. godine im je košarkaš iz SAD Bač Tejlor otvorio vrata i ka beogradskim velikanima - tačnije Partizanu. Dugo su se potom crveno i crno-beli oslanjali pre svega na domaće snage i pomoć iz regiona, ali od početka trećeg milenijuma stranci postaju redovna pojava u svlačionicama najvećih srpskih klubova.
Brojni su navijačima ostali u lepom sećanju, ali nije mali ni uzorak onih koji su ostali zaboravljeni. Neki poput francuskog centra Žofrija Lovernja stigli su i do kapitenske trake (u Partizanu), dok su pojedini koristili večite rivale kao odskočnu dasku za nastavak karijere.
Izabrane vesti
Samo ovog leta u Humsku su stigla trojica i koloniju igrača sa stranim pasošima povećali na sedam. Crvena zvezda je čak dovela jednog više, ali i napravila rokadu pošto su četiri stranca i napustila Mali Kalemegdan.
Pred nastupajuću sezonu trener crveno-belih Vladimir Jovanović na maternjem jeziku neće moći da razgovara sa Eronom Vajtom, Benom Bentilom, Džejlenom Adamsom, Hasanom Martinom i Džonom Holandom. Njegov iskusniji kolega Željko Obradović neće na srpskom davati instrukcije Kevinu Panteru, Zeku Ledeju, Jamu Madaru, novajlijama Danteu Egzumu, Joanisu Papapetruu i Džejmsu Naneliju, kao i Matijasu Lesoru - mada je Francuz pokazao zavidno poznavanje našeg jezika još dok je branio boje ljutog rivala crno-belih.
Prelazni rok je, kako kažu, živa stvar, te još postoji mogućnost da se neki stranac obaveže na vernost beogradskim klubovima. Ipak, s ozbirom da je nova sezona na horizontu, pravo je vreme da podvučemo crtu i sagledamo koji su stranci kroz istoriju branili crveno i crno-bele boje i kako su prošli.
Partizan im je otvorio vrata pre gotovo pola veka (45 godina), dok je Zvezda prve strance (ne računajući igrače iz regiona), angažovala 1996. godine. Iz SAD su stigli Čarls Smit i Simeon Hejli, a pridružio im se i zemljak Dvajt Stjuart koji je pre dolaska u Beograd igrao na Islandu (Keflavik).
Kako su godine prolazile, tako je konkurencija jačala, te se stvara sve veća potreba za uvozom talenata. Prvi stranac koji je ostavio dublji trag i zadržao se duže od sezone u Humskoj bio je čuveni Frederik Haus (2002-2004). Osvojio je dve titule sa crno-belima u Juba ligi i bio jedan od najboljih igrača u ekipi. Doneo je dodatni kvalitet koji se u Amerikancima tražio, bio jak ofanzivni adut Duška Vujoševića i igrač kojeg je crno-bela publika vrlo brzo zavolela.
U komšiliku prvi su se prvi istakli nigerijski centar sa NBA pedigreom Obina Ekezije i sjajni skorker Skuni Pen (2002-2003). Kupili su crveno-belu javnost svojim igrama i zalaganjem i trasirali put brojnim drugim strancima ka Malom Kalemegdanu.
Početak milenijuma pripao je Partizanu, pa su se tako i njegovi stranci prikazivali u boljem svetlu. Pamti crno-bela publika Vontiga Kamingsa (2006-2007) koji je pod Vujoševićevom vođstvom osvojio ABA ligu i titulu šampiona Srbije. Pružao i sjajne partije u Evroligi, pa je obezbedio i transfer u redove Makabija iz Tel Aviva. Odmenio ga je u timu Milt Palasio i podigao triplu krunu (2007-2008).
Već naredne godine crno-beli dres zadužio je energični Gabonac Stefon Lazme koji je borbenošću pod obručima kupio navijače i ostao im u sećanju kao jedan od omiljenih stranaca. Uz njega je u Humsku stigao i vižljasti Čeh uz Geoplin Slovana - Jan Veseli.
Malo se o njemu znalo pre Partizana, ali je se kroz rad sa Vujoševićem afirmisao i izrastao u pravi evropski biser. Leta 2011. godine pokupili su ga Vašington Vizardsi kao šestog pika na NBA draftu, a zadržao se tri godine u NBA ligi pre nego što je potpisao ugovor sa Fenerbahčeom. Proveo je osam godina u Istanbulu i izrastao u legendu kluba. Od ovog leta je u Barseloni.
Bio je i deo generacije koja je stigla do Fajnal fora Evrolige. Ipak, centralne figure crno-bele ekipe koja se domogla završnog turnira u Parizu bili su Lester Bo Mekejleb i Aleks Marić. Obojici je to bila tek druga sezona u profesionalnoj karijeri, a gotovo je neverovatno šta su za kratko vreme u Humskoj uspeli da postignu. Omaleni plejmejker je plenio energijom, delovao nezaustavljivo u prodorima, dok je reprezentativac Australije bio dominantna sila u reketu. I dan-danas se među navijačima Partizana prepričavaju njihove bravure i potezi iz te epske sezone.
Kako Englezi vole da kažu, pamte ulice i Kurtisa Džerelsa, Olivera Lafajeta, a posebno Džejmsa Gista i Nejtana Džavaija koji su leta 2010. stigli u Partizan i pomogli klubu da osvoji triplu krunu.
Vujošević je sa svojim saradnicima leta 2012. godine "iskopao" još jedan biser ispod radara - Davisa Bertansa. Za dve godine u crno-belom izrastao je u vrsnog šutera, skrenuo pažnju daleko imućnijih evropskih, ali i NBA klubova. Put ga je odveo u Baskoniju, a potom i do najjače lige sveta. Već šest godina je s druge strane Atlantika. Sarađivao je sa legedarnim Gregom Popovićem, nepune tri godine proveo u glavnom gradu SAD, a od tekuće deli svlačionicu sa Lukom Dončićem u Dalasu. Spada u red kvalitetnijih NBA šutera.
Crno-beli dres u sezoni 2012/13 ponela su i dva mlada francuska igrača. Malo se u Srbiji znalo o Leu Vestermanu i Žou Lovernju. Šta od njih može da se očekuje. Ipak, postali su miljenici publike i ostali vezani za klub i danas. Posebno 30-godišnji centar koji ne krije da bi ponovo voleo da zaigra u Humskoj. Često je i gost na utakmicama Partizana. Koliko mu beogradski klub znači najbolje govori činjenica da je istetovirao njegov grb na levoj ruci.
Usledio je zaokret u srpskoj, pa i regionalnoj košarci. Crvena zvezda je počela da uzima primat. Tražili su crno-beli ekstra kvalitet u strancima kako bi se vratili na pobedničke staze, ali tek su pojedini opravdali epitet pojačanja. Centar Kevin Džons je pružao solidne partije (2015/16), a tek 2017. je Partizan naleteo na stranca velikog potencijala. Bio je to plejmejker sa Gonzage Najdžel Vilijams Gos koji je posle sezone u klubu otišao put Olimpijakosa, a zatim i NBA (Juta). Od minulog leta je član Real Madrida, a pred minuli Fajnal for u Beogradu izjavio da bi voleo da se vrati u Humsku jednog dana.
Pamti crno-bela publika i odličnog atletu Bandžu Sija, dobrog šutera Markusa Pejdža i borbenog Australijanca Džoka Lendejla koji je posle Partizana, preko Žalgirisa i Melburna, uspeo da ostvari NBA san (San Antonio i Finiks). Sezona 2019/20 je sa Andreom Trinkijerijem na klupi obećavala. Blistali su Kori Volden koji je iz Hapoel Holona stigao sa epitetom jednog od najboljih igrača izraelske lige. Usledila je pandemija virusa korona koja je zaustavila planetu, pa i sport. Volden je narednog leta prešao u Crvenu zvezdu.
Navijačima je u lepom sećanju ostao i borbeni centar Vilijam Mozli, a kao pojačanje se pokazao i Rašon Tomas, mada je ostao nedorečen pošto u drugoj sezoni nije bio na pravom nivou.
Minulog leta se zatreslo tlo na evropskom tržištu kada je su Obradovićevu četu iz Olimpije Milano pojačala dva vrhunska igrača u vidu Kevina Pantera i Zeka Ledeja. Nisu uspeli da vrate klub na staze stare slave, ali će imati još jednu priliku. Ovoga puta i u Evroligi. Očekuje se mnogo i od talentovanog Jama Madara, a svakako i od trojice novajlija Egzuma, Papapetrua i Nanelija.
U komšiluku je posle Ekezijea i Pena bilo lutanja. Pamte se dobra izdanja Džeroda Hendersona koji je u dva navrata nosio crveno-beli dres. Tundži Avodžobi je za kratko vreme pokazao kvalitet, dok je navijače atraktivnim zakucavanjima kupio Leri O'Benon. Amerikanac je bio deo generacije koja je 2006. godine podigla Žućkovu levicu i u ne tako blistavom periodu za klub uspela da blesne.
Pomogla je Zvezda Omaru Kuku da stekne evropsku reputaciju. Odlično se pokazao na Malom Kalemegdanu (2007/08) i sebi tako obezbedio vrsnu karijeru na Starom kontinentu. Dugo je igrao i u Evroligi, bio među najboljim asistentima u kojoj god sredini da se našao: Poseban trag je ostavio u Španiji.
Ipak, dosad pomenuti nisu imali previše uspeha na timskom planu. Bila je Zvezda tih godina mahom u senci Partizana. Počela je iz nje da izlazi u sezoni 2012/13. Vođa generacije bio je Amerikanac Demarkus Nelson. Pokazao je izrazite liderske sposobnosti, pobednički karakter i napravio odličnu konekciju sa navijačima. Postao je i prvi košarkaš iz SAD koji se na Malom Kalemegdanu zadržao duže od jedne sezone. Dobio je i nadimak Admiral, ostao u najboljem sećanju zvezdaškoj javnosti.
Čini se da ipak nijednog stranca crveno-bela publika nije zavolela kao Čarlsa Dženkinsa. Bio je jedan od trojice igrača van regiona koji su pomogli Crvenoj zvezdi da osvoji istorijsku titulu u ABA ligi. Od starta se videlo da je strašan borac, disciplinovan igrač, spreman da se stavi u službu tima u svakom trenutku. Plenio je pozitivnišću i van terena, ostvario neverovatan odnos sa navijačima, više puta i sam istakao da je zavoleo Beograd i Srbiju. Toliko da se dva puta i vraćao u crveno-bele redove. Najpre 2016. godine iz Olimpije Milano (u koju je i otišao), a potom i 2019. godine iz Himkija (u koji je otišao posle drugog mandata). Osvojio je dve regionalne titule, tri Kupa Radivoja Koraća i u dva navrata bio državni šampion. Od ovog leta je ponovo u glavnom gradu Srbije, ali će braniti boje FMP Železnika.
Tokom istorijske sezone delio je svlačionicu sa još dva stranca - Markusom Vilijamsom i Majkom Cirbesom. Prvi je stigao kao veliko pojačanje iz Lokomotive Kubanj. Igrač evroligaškog pedirgea, sa NBA iskustvom. Magičnim potezima, koji se i danas priprečavaju među crveno-belom publikom, opravdao je navedene epitete. Malo je takvih košarkaških majstora, makar kada su stranci u pitanju, branilo boje srpskog šampiona.
Cirbes je poput Dženkinsa imao tri epizode na Malom Kalemegdanu. Svaka je bila trofejna. Kada se podvuče crta, nemački centar je postao najtrofejniji stranac u istoriji Crvene zvezde. Osvojio je četiri titule na Jadranu, tri u domaćoj ligi i 2015. godine Kup Koraća.
Malo je atraktivnijih stranaca koji su se obreli u Zvezdi od Kvinsija Milera. Stigao je sa zakašnjenem u sezoni 2015/16, ali se očas prilagodio i počeo da zabavalja publiku beogradskog kluba fantastičnim potezima. Osim što je bilo uživanje gledati ga, davao je ogromnu energiju ekipi, ali i navijačima, snažnim zakucavanjima. Dokazao se i kao vrstan strelac, pa je bio jedan od najboljih igrača tima te takmičarske godine.
Tejlora Ročestija možemo donekle i uporediti sa Vilijamsom. Vezuje ih neverovatna lakoća igranja. Bivši osvajač Alfonso Ford nagrade je bio u stanju da iz utakmice u utakmicu zatrpa koš protivnika, a da se ne oznoji. Sjajni levoruki šuter je izrastao u najboljeg stranog strelca u istoriji Crvene zvezde. Nije imao sreće da izuzetnu individualnu sezonu kruniše peharom ABA lige, ali je postao prvak Srbije.
U istorijske knjige na Malom Kalemegdanu upisao se i jedan Grk. Došao je na zalasku karijere, navijači nisu znali šta da očekuju, ali je bio jedan od glavnih igrača ekipe Milana Tomića koja je vratila klub na regionalni tron. Dugogodišnji reprezentativac Helena Stratos Perperoglu je nedugo nakon Crvene zvezde odsvirao kraj karijere, pa se može reći da je crveno-belom odigrao poslednji ples.
Delio je svlačionicu sa Amerikancem čije trojke zvezdaška javnost ne može da zaboravi. Pre crveno-belog dresa nije imao ozbiljniji status u evropskoj košarci, ali danas važi za jednog od boljih šutera Evrolige. Bili Beron je napravio vrtoglavi uspon u Beogradu, a iza sebe ostavio triplu krunu (ABA, ABA Superkup i Superliga), kao i poene u poslednjim sekundama za pobedu protiv Partizana i titulu prvaka Srbije.
Sezona 2020/21 počela je turbulentno za crveo-bele, ali se završila bajkovito. Osvojena je nova tripla kruna, a velike zasluge poneo je Amerikanac Džordan Lojd. Iznenadila je mnoge Zvezda njegovim angažovanjem, s ozbirom da je došao kao jedan od najboljih strelaca španske Valensije. U Beogradu je nastavio da rešeta, na kraju oborio Ročestijev rekord i postao najbolji strani strelac u istoriji kluba.
Minule takmičarske godine Crvena zvezda je brojala samo četiri igrača van regionalnih granica. Dva povratnika - Cirbesa i Nejta Voltersa, kao i Amerikance Erona Vajta i Ostina Holinsa. Nemac je imao epizodnu ulogu, krilnog centra iz Panatinaikosa je povreda sprečila da ostavi bolji utisak, ali su zato Volters i Holins bili važni instrumenti Dejana Radonjića u šampionskoj trci. Prvi je bio među najkonstantnijim igračima u ekipi, drugi ostao u memoriji kao verovatno i najbolji strani defanzivac u crveno-belim bojama. Voltersa je ovog leta Radonjić sa sobom poveo u Panatinaikos, dok je Holins postao deo ambicizonog projekta u Tel Avivu.
U sezoni pred nama se bez sumnje ponovo puno očekuje od stranaca. Bentil, Martin i Holand su igrači sa evroligaškim iskustvom. Bivši centar Olimpijakosa je već igrao na Jadranu kao član podgoričke Budućnosti i trebalo bi da bude velika snaga Jovanovićeve ekipe u reketu. "Loš momak" Bentil bi borbenošću u energijom mogao da zarazi navijače, a slično se može reći i za "Pit bula" Holanda. Najveća nepoznanica je Džejlen Adams, ali je jasno da u Zvezdi imaju veliko poverenje u Amerikanca koji je minule sezone bio šampion i MVP australijske lige.
Kada se podvuče crta, u istoriji Partizana ostalo je ubeleženo 69 inostranih košarkaša, ako ne računamo igrače iz regiona. U Crvenoj zvezdi je zaključno sa novajlijama uhlebljenje pronašlo 79 stranaca (takođe ne računajući region). Mahom su to bili Amerikanci: 57 igrača koji SAD zovu domovinom nosilo je crveno-beli, 46 crno-beli dres.
Dobar deo stranaca je u večitim beogradskim rivalima tražio afirmaciju, ali neretko su dolazili kao već gotovi proizvodi kako bi pojačali šampionske ambicije naših najvećih klubova. U Partizan je tako došlo 10 stranih košarkaša iz evroligaških klubova, u Zvezdu dvostruko više.
Beograd je bio dobra stanica u karijerama 39 igrača koji nisu poreklom iz regiona. Iz crno-belih redova je 17 stranaca pronašlo angažman u Evroligi, Veseli i u NBA. Po rastanku sa Zvezdom njih 20 završilo je u elitnom evropskom takmičenju, a samo je Volters otišao direktno u najjaču ligu sveta.
Ipak, u Humskoj se veći broj igrača obučio za društvo najboljih timova na kontinentu. Počevši od Semiha Erdena koji je crno-beli dres zamenio Fenerbahčeovim 2005. godine, 13 košarkaša nije u Partizan došlo iz Evrolige, ali su ipak, posle igranja u crno-belom dresu prešli u evropsku elitu. Poslednji primer je Kori Volden (Hapoel Holon - Partizan - Crvena zvezda).
Zvezda je poslednjih godina počela da se pojačava gotovim proizvodima iz EL, ali 10 stranaca koji su se obreli na Malom Kalemegdanu i potom zaigrali u najkvalitetnijem takmičenju Starnog kontinenta, nije crveno-belu opremu zadužili sa evroligaškim iskustvom.
Iako su samo dva igrača iz redova srpskih velikana ostvarila NBA san, Partizan ih je u većem broju pripremio za izazove u najjačoj ligi na planeti. Erden, Lovernj, Bertans, Vilijams Gos i Lendejl su se posle Humske, zaobilaznim putem, dokopali unosnih ugovora u SAD. Nijedan od pomenutih košarkaša nije pre crno-belog dresa imao NBA iskustvo. Posle Zvezde su to je za rukom pošlo Ekezijeu, Biliju Tomasu i Emanuelu Teriju, ali su i pre crveno-belih bili članovi Nacionalne košarkaške asocijacije SAD.
STRANCI U PARTIZANU (VAN REGIONA)
1977-1978
? Bač Tejlor ?
2000-2001
Alabama (NCAA), Ševalije Koton, Šangaj Šarks (CBA)
2001-2002
San Dijego Vajldekts (SAD-ABA), Piter Kornel, Memfis Hunogs (SAD-ABA)
2002-2003
Sent Džozef (NCAA), Marvin O’Konor, ?
Džekson Vajldekts (USBL), Frederik Haus –
2003-2004
Hapoel Jerusalim (FIBA EK), Džerald Braun, Alba Berlin (EK)
– Frederik HausRitas, (EK)
2004-2005
Darušafaka (Tur), Semih Erden, Fenerbahče (EL)
Gonzaga (NCAA), Blejk Step, Valensija (Špa)
2005-2006
Alba Berlin (EK), Džerald Braun, Breogan (Špa)
? Dejmond Edvards, Sloga Kraljevo (SCG)
2006-2007
Fort Vort (RNBA), Vontigo Kamings, Makabi Tel Aviv (EL)
2007-2008
Juta (NBA), Milton Palasio, Himki (EK)
2008-2009
Majami (NBA), Stefon Lasme, Makabi Tel Aviv (EL)
Slovan (Slo), Jan Veseli –
2009-2010
Crvena Zvezda (EK), Lorens Roberts, Anadolu Efes (EL)
Mersin, Lester Mekejleb, Monerpaski (EL)
Granada (Špa), Aleks Marić, Panatinaikos (EL)
– Jan Veseli –
2010-2011
Ostin (RNBA), Kurtis Džerels, Fenerbahče (EL)
Boston (NBA), Oliver Lafajet, Fort Vejn (RNBA)
Lokomotiva Kubanj (FIBA EK), Džejms Gist, Fenerbahče (EL)
Minesota (NBA), Nejtan Džavaj, UNIKS (EL)
– Jan Veseli, Vašington (NBA)
2011-2012
Golden Stejt (NBA), Ejsi Lo, Olimpijakos (EL)
Považska Bistrica (Češ), Mihal Čekovski, Banjik Handlova (Češ)
Aris (EK), Dominik Džejms, Ređana (Ita)
2012-2013
Novi Meksiko (NCAA), Dru Gordon, Dinamo Sasari (EK)
Metros de Santjago (Dom), Tori Tomas, Pezaro (Ita)
Valensija (EK), Žofri Lovernj –
ASVEL (EL), Leo Vesterman –
Olimpija (EL), Davis Bertans –
2013-2014
– Žofri Lovernj, Himki (EK)
– Leo Vesterman, Limož (EL)
Poatje (Fra), Boris Dalo, Antib (Fra)
Unikaha (EL), Tarens Kinzi, Nižnji Novgorod (EL)
– Davis Bertans, Baskonija (EL)
2014-2015
– Boris Dalo, Antib (Fra)
Mandulidis (Grč), Janis Kuzeoglu, Apolon Patra (Grč)
Fošan (CBA), Džoš Akojon, Đilin (CBA)
2015-2016
Šole (Fra), Kevin Džons, Lokomotiva Kubanj (EK)
Pepinster (Bel), Darel Vilijams, Hapoel Tel Aviv (Izr)
Ruan (Fra), Džamar Vilson, Estudijantes (Špa)
2016-2017
PAOK (EK), Vilijam Hečer, Dinamo Sasari (LŠ)
Istanbul (Tur), Frenk Robinson, Malvin (Uru)
Tofaš (Tur), Džamont Gordon, kraj karijere
2017-2018
Gonzaga (NCAA), Najdžel Vilijams-Gos, Olimpijakos (EL)
Leones (Dom), Patrik Miler, Gazijantep (LŠ)
Brindizi (Ita), Samardo Samjuels, Limož (EK)
AEK Atina (LŠ), Bandža Si –
Aris (LŠ), Kvame Von, Zadar (ABA)
Oston (RNBA), Amida Brajma, Ostin (NCAA)
2018-2019
– Bandža Si, Andora (ACB)
Ajova (RNBA), Entoni Braun, Lejklend (RNBA)
Grinsboro (NBA), Markus Pejdž
Manresa (Špa), Aleks Renfro, Zenit SP (EL)
St. Meris (NCAA), Džok Lendejl, Žalgiris (EL)
2019-2020
Ritas (EK), Arcjom Parahovski, Strazbur (LŠ)
Ostende (LŠ), Brajan Angola, Iron Nes Ciona (Izr)
Hapoel Holon (LŠ), Kori Volden, Crvena zvezda (EL)
– Markus Pejdž –
Bešiktaš (LŠ), Džejms Mekadu, Šibuja (Jap)
Turk Telekom (LŠ), Redži Reding ?
Dinamo Sasari (FIBA EK), Rašon Tomas –
Darušafaka (EL), Žanis Peiners ?
Trst (Ita), Vilijam Mozli –
2020-2021
Stokton (RNBA), Erik Mika, Burg (EK)
– Markus Pejdž, Orlean (Fra)
Gljivice (Pol), Džoš Perkins, Brindizi (Ita)
– Rašon TomasUlsan (Kor)
– Vilijam Mozli, Mornar (ABA)
Cedevita Olimpija (EK), Kodi Miler Mekintajer, Burg (EK)
2021-2022
Olimpija Milano (EL), Kevin Panter –
Olimpija Milano (EL), Zek Ledej –
Guangžou (CBA), Dalas Mur ?
Makabi Tel Aviv (EL), Matijas Lesor –
Hapoel Tel Aviv (Izr) Jam Madar –
Milvoki (NBA), Rodions Kuruc ?
2022-2023
– Kevin Panter
– Zek Ledej
– Matijas Lesor
– Jam Madar
Barselona (EL), Dante Egzum
Panatinaikos (EL), Joanis Papapetru
Makabi Tel Aviv (EL), Džejms Naneli
STRANCI U CRVENOJ ZVEZDU (VAN REGIONA)
1996-1997
Florida Šarks (USBL), Čarls Smit, Florida Bič Dog (IBA)
Mizuri (NCAA), Simeon Hejli ?
Keflavik (Isl), Dvajt Stjuart ?
1998-1999
Viskonsin Parksajd (NCAA 2), Dajon Ninković, Viši-Krermon (Fra 2)
2000-2001
Oburn (NCAA), Dejmion Fišbek, Kolumbus Riverdragons (RNBA)
2001-2002
Aris, Ajzeja Moris, ENAD (Kip)
2002-2003
LA Klipers (NBA), Obina Ekezie, Ostin (RNBA)
Fabrijano (Ita), Tajron Vašington, Ostin (RNBA)
Oklahoma Siti Blu (RNBA), Skuni Pen, Cibona (EL)
2003-2004
Hemofarm (EK), Majkl Kempbel, Oliveirense
FMP (EK), Redži Frimen, FMP (EK)
Florida Flejm (RNBA), Norman Ričardson, Gvaikeries de Margarita (Ven)
Kapfemberg (Aut), Aleksandar Đurić, Telekom Bon (EK)
2004-2005
Šarloa (EK), Tundži Avodžobi, Ironi Ramat Gan (Izr)
Sentenari (NCAA 3), Endrju Vizneski, Telekom Bon (FIBA EK)
ITU spor (Tur), Emre Bajav, Anadolu Efes (EL)
Panionios (Grč), Džerod Henderson, Kolosos (Grč)
2005-2006
Kolosos (Grč), Džerod Henderson, Ironi
Lujvil (NCAA), Leri O'Benon, Udine (Ita)
Vest Sidnej (Aus), Stiven Marković –
2006-2007
Memfis (NBA), Antonio Burks, Lukolil Akademik (Bug)
Vašington (NBA), Bili Tomas, Kanzas Kejdžers (USBL)
Seul Najts (Kor), Kibu Stjuart, Barons (FIBA EČ)
– Stiven Marković –
2007-2008
– Stiven Marković, Trevizo
Strazbur (Fra), Omar Kuk, Unikaha (EL)
Dinamo SP (FIBA EK), Pavel Gromiko, Himki (EK)
2008-2009
Indijana (NBA), Andre Ovens, Turk telekom (EK)
Olimpijakos (EL), Lorens Roberts, Partizan (EL)
Trevizo, Stiven Marković, Radnički Kragujevac (ABA)
2009-2010
Spartak Primorje (Rus), Moris Bejli, Obradoiro (Špa)
Granada (Špa), Filip Videnov, FMP (ABA)
LA Klipers (NBA), Majk Tejlor, Ajova Vulfs (RNBA)
2010-2011
Cedevita (FIBA EČ), Rikardo Marš, Hacetepe (Tur)
Ilisijakos (Grč), Entoni Majls, Liaoning (Kin)
Nju Meksiko Stejt (NCAA), Džamar Jang, Šarlroa (EL)
2011-2012
LA Lejkers (NBA), Adam Morison, Bešiktaš (FIBA EČ)
Avelino (Ita), Omar Tomas, Krasnaja krila (FIBA EČ)
2012-2013
Vašington (NBA), Moris Almond, Ajova Vulfs (RNBA)
Šarlroa (EK), Majkl Skot, Ortez (Fra)
Trabzon (Tur), Elton Braun, Metropoliten (EK)
Šole (EK), Demarkus Nelson –
2013–2014
Šalon (EL), Blejk Šilb, Metropoliten (EK)
– Demarkus Nelson, Panatinaikos (EL)
Filadelfija (NBA), Čarls Dženkins –
Donjeck (Ukr), Oleksandr Lipovij, Budiveljnik (Ukr)
2014-2015
– Čarls Dženkins, Olimpija Milano (EL)
Lokomotiva Kubanj (EL), Markus Vilijams –
Bamberg (EL), Maik Cirbes –
2015-2016
– Maik Cirbes, Makabi Tel Aviv (EL)
Makabi Tel Aviv (EL), Sofoklis Skorcanitis, PAOK (EK)
Nižnji Novgorod (EL), Gal Mekel, Makabi Tel Aviv (EL)
– Markus Vilijams, Budućnost (EK)
Bamberg (EK), Rajan Tompson, Trabzon (EK)
Grend Rapids Gold (RNBA), Kvinsi Miler, Makabi Tel Aviv (EL)
Trabzon (EK), Tarens Kinzi, Hapoel Jerusalim (EK)
2016-2017
Olimpija Milano (EL), Čarls Dženkins, Himki (EL)
Bešiktaš, Nejt Volters, Juta (NBA)
2017-2018
Panatinaikos (EL), Džejms Feldin, Hapoel Jerusalim (LŠ)
Nanter (FIBA EK), Matijas Lesor, Unikaha (EK)
Galatasaraj (EL), Dion Thompson, Burgos (Špa)
Mega basket (ABA), Dilan Enis, Saragosa (Špa)
Lokomotiva Kubanj (EK), Tejlor Ročesti, Tjanđin (CBA)
2018-2019
Bajern Minhen (EK), Maik Cirbes, Guangži (CBA)
Hapoel Jersalim (EK), Stratos Perperoglu –
FMP (ABA), Majkl Odžo –
Lokomotiva Kubanj (EK), Džo Reglend, Kantu (Ita)
Ređana (Ita), Kej Si Rivers, Betis (Špa)
Promiteas (Grč), Muhamed Faje –
Eskišehir (Tur), Bili Beron, Zenit SP (EL)
2019-2020
– Stratos Perperoglu, kraj karijere
– Majkl Odžo, preminuo
Himki (EL), Čarls Dženkins, Olimpijakos (EL)
– Muhamed Faje, Avtodor (VTB)
– Bili Beron, Zenit SP (EL)
Guangdžou (Kin), Lorenco Braun, Fenerbahče (EL)
Anadolu Efes (EL), Derik Braun, kraj karijere
Panatinaikos (EL), Džejms Gist, Bajern (EL)
Olimpijakos (EL), Kevin Panter, Olimpija Milano (EL)
Grend Rapids Gold (RNBA), Kalin Lukas, Ironi Naharija (Izr)
2020-2021
FMP (ABA), Duop Rit, Ilavara Hoks (Aus)
Alba (EL), Lendri Noko, Baskonija (EL)
Olimpijakos (EL), Tejlor Ročesti, Hapoel Haifa (Izr)
Hapoel Jerusalim, Emanuel Teri, Ontario Klipers (RNBA)
Valensija (EL), Kino Kolom, Baskonija (EL)
Promiteas (EK), Lengston Hol, Bahčešehir (FIBA EK)
Valensija (EL), Džordan Lojd, Zenit SP (EL)
Lokomotiva Kubanj (EK), Džoni O'Brajant, Turk telekom (FIBA LŠ)
Partizan (EK), Kori Volden, Bajern (EL)
2021-2022
Šabab Al Alhli (UAE), Maik Cirbes ?
Uniks (EK), Nejt Volters, Panatinaikos (EL)
Zenit SP (EL), Ostin Holins, Makabi Tel Aviv (EL)
Panatinaikos (EL), Eron Vajt –
2022-2023
– Eron Vajt
Olimpija Milano (EL), Ben Bentil
Sidnej Kings (Aus), Džejlen Adams
Olimpijakos (EL), Hasan Martin
Bursa (EK), Džon Holand
* Napomena: klub iz kojeg je došao, ime i prezime igrača, klub u kojem je nastavio karijeru, - prethodnu / sledeću sezonu igrao je u Partizanu / Crvenoj zvezdi, NBA - NBA, RNBA - Razvojna liga, EL - Evroliga, EK - Evrokup, LŠ - FIBA liga šampiona, FIBA EČ (Evročelendž)...