Stefan Kari je pokazao da je superstar, Tejtum - nije

Džejson Tejtum je u regularnoj sezoni bio na proseku od 26,9 poena uz 8 skokova, 4,4 asistencije i 1 ukradenu loptu te 45,3% šuta i 35,3% za tri poena. Imao je i 2,9 izgubljenih lopti te 6,2 pokušaja sa slobodnih bacanja. Najbolji igrač Bostona je u finalnoj seriji protiv Voriorsa na proseku od 22,3 poena, 7 skokova, 7,8 asistencija i jedne ukradene lopte te 33,4% šuta i 42,5% za tricu. Ima i 3,5 izgubljenih te 6,5 slobodnih bacanja.

Stef Kari je u regularnoj sezoni bio na proseku od 25,5 poena, 6,3 asistencija, 5,2 skoka i 1,3 ukradenu loptu te 43,6% šuta i 38% za tri poena. Imao je i 3,2 izgubljene te 4,7 slobodnih bacanja. Najbolji igrač Golden Stejta je u finalnoj seriji protiv Seltiksa na proseku od 34,3 poena, 3,8 asistencija, 6,3 skoka i 2 ukradene lopte te 49,8% šuta i 49,1% za tri poena. Ima i tri izgubljene te 5,3 slobodnih bacanja.

Puno je stvari o kojima se može pričati oko NBA finala, ali trenutni utisak je da je Golden Stejt, bez obzira na to što je rezultat u seriji izednačen (2-2), u ovom trenutku veći favorit za osvajanje naslova jer je njihov najbolji igrač ubacio u onu brzinu u kojoj mogu igrati samo najbolji na svetu dok Bostonov to nije napravio.

Nije lako preći onu granicu između odličnog igrača i superstara, a to se može da potvrdi i u činjenici da je ove godine nagradu za igrača koji je najviše napredovao u sezoni odneo Dža Morant. Plejmejker Memfisa je i u prošloj sezoni bio sjajan igrač, ali većina onih koji su glasali za tu nagradu je procenila da je tek ove godine napravio taj dodatni korak kojim se pretvorio u superstara. Dakako, postoje oni koji će da kažu kako niko ne može da bude superstar sve dok svoj tim ne odvede najmanje u NBA finale. I takvo razmišljanje može da se razume jer se najveći sportisti sveta uvek mere s količinom trofeja koje su osvojili.

I baš zato je jasno da Tejtum jednostavno mora da odigra bolje nego u prve četiri utakmice finala ako želi da njegov tim postane prvak. Nije on bio loš, daleko od toga, ali nije ni stvar da bi on mogao da bude loš. Najbolji igrači moraju da budu najbolji u najvažnijim utakmicama. Pogledajte Karija.

Stef je imao odličnu sezonu, pogotovo na njenom početku kada je izgledao kao MVP. No, kasnije je malo pao pa nije završio u konkurenciji za najvažniju pojedinačnu nagradu u NBA ligi, ali to mi nije ni bilo važno - Golden Stejt je napokon izgledao dobro i nakon dve sezone se vratio u plejof. I ne samo vratio nego ušao u njega s dobrim izgledima da napadnu prsten šta se i dogodilo.

Kari je imao problema s povredama za vreme regularne sezone, ali i plej - ofa. Počeo ga je na klupi, da bi se lakše privikao na ritam, ali ubrzo ga je Stiv Ker vratio tamo gde i pripada - u glavnu ulogu. I Kari je to lepo odradio i protiv Denvera i protiv Memfisa i protiv Dalasa, ali njegove brojke nisu ni izbliza bile toliko dobre u tim serijama kao šta su u finalu. Protiv Bostona Voriorsi su naišli na tim koji igra odličnu odbranu i protiv kojeg je teško igrati na njihov klasični način pa je Kari morao da posegne duboko u torbu s trikovima da bi pokazao da je i s 34 godine i dalje jedan od najzabavnijih igrača na svetu. Pomogao mu je puno i Stiv Ker koji je tražio i našao najbolji način za napadanje Bostonove odbrane.

Kari je tamo negde od druge utakmice, a posebno od treće dobijao čvrste blokove od saigrača, nekad i dva u samo par sekundi da bi se rešio Markusa Smarta, najboljeg odbrambenog igrača sezone, odnosno igrao protiv Bostonovih centara. Smart ne ide iznad nego ispod bloka, a Al Horford i Robert Vilijams jednostavno nemaju dovoljno brzine u nogama da brane taj čudesni dribling i korak unazad pri najbržem izbačaju trojke na svetu. Ne pomaže Bostonu ni činjenica da Kari ne bira udaljenost s koje će potegnuti i pogoditi trojku. A kada vidi da mu se otvorio put prema košu, odmah će ga iskoristiti i napasti obruč.

Tejtum je u drugoj situaciji. Realno, u finalu još nije odigrao odličnu utakmicu. Nije on bio loš, daleko od toga, ali daleko i od toga da je potvrdio da je reč o superstaru. Doduše, teško mu neko može oduzeti taj naziv jer je njegov talent vanserijski, a s 24 godine je već odigrao dosta odličnih utakmica. Ali nije u NBA finalu. Realno, da nije fantastičnog šuta za trojke, koje stvarno pogađa s neverovatnom sigurnošću, Tejtumov učinak bi bio jako upitan.

Istina je da ga Voriorsi, pre svih Endrju Vigins, odlično čuva tekom cele serije i istina je da Tejtum odlično razigrava saigrače kada ga udvoje, ali treba puno više. Pre svega mu nedostaje agresivnosti u napadu na koš šta se vidi i u broju pokušaja slobodnih bacanja. Neverovatno je da on, sa svojim fizikalijama i činjenicom da je Golden Stejt dosta niža ekipa od Bostona, ne može imati više slobodnih bacanja od ovih 6,5.

Događali su se Tejtumu situacije gde bi ga preuzeo neko od slabijih odbrambenih igrača Golden Stejta, a on tu situaciju ne bi iskoristio. S druge strane, Kari ne može da dočeka da ima slabijeg čuvara na sebi i odmah kreće u realizaciju. Isto tako, Tejtum je često gubio lopte bez pravog pritiska u ključnim situacijama dok se Kariju to ne događa baš toliko.

Sve u svemu, Tejtum je do sada ostao dužan svim navijačima Bostona. Nismo sigurni ni koliko je u njihovim očima dobra stvar da on na znojnici nosi posvetu za jednog igrača Lejkersa. U redu, jeste to Kobi Brajant, ali je ipak iz Lejkersa, a znamo sve o odnosu Seltiksa i Lejkersa. Naravno, ako se osvoji naslov, nikoga neće biti briga za to, ali ako do naslova ipak dođe Golden Stejt imaće o čemu razmišljati Tejtum ovog leta. A navijači Bostona bi mogli da mu to razmišljanje dodatno poremete optužbama na društvenim mrežama...

Piše: Emir Fulurija