Šta smo videli od Zvezde na Kritu: Navarov "komunizam" u praksi i udarac o evroligaški zid

Najavljujući nastup Crvene zvezde na pripremnom turniru na Kritu, podsetili smo na trenerski potpis Ibona Navara iz dana u Malagi – pre svega na brzi protok lopte i specifičan "komunizam" kada je reč o podeli minutaže, gde i nosioci retko prelaze granicu od 20 do 25 minuta na terenu. Prva zvanična provera pred javnošću protiv Milana (91:85) i potonji duel sa Olimpijakosom (77:87) ponudili su potvrdu te filozofije, ali i dva poprilično oprečna lica novog tima sa Malog Kalemegdana. Ukratko: crveno-beli su odigrali dve jake, ali ne i dve jednako kvalitetne utakmice.

U okršaju sa Italijanima viđena je tečna, sadržajna i napadački izuzetno kvalitetna košarka za ovaj period godine. Zvezda je pronašla pravi odgovor na ritam rivala, a reakcija u poslednjoj deonici (dobijenoj rezultatom 30:18) pokazala je i fizičku spremnost i karakter. S druge strane, finale protiv aktuelnog šampiona Evrope donelo je svojevrsni reality check.

24. septembar, 20.00: (1,60) Crvena zvezda (14,5) Žalgiris (2,55)

Barcokasova mašinerija je i bez Saše Vezenkova slavila rutinski, ostavivši Zvezdu doslovno "prebijenu" na terenu, bez prave reakcije na uspostavljeni intenzitet, čvrstinu i defanzivni pritisak rivala (ubedljivih -21 u jednom momentu i plus u ofanzivnom skoku koji je ublažen u finišu kada je meč već odavno bio rešen). Ipak, izostanak automatizama u ovoj fazi potpuno je prirodan, imajući u vidu da ekipa još uvek nije odradila nijedan trening u punom sastavu usled povreda Đurišića i Miljenovića, te čekanja da se radu ekipe priključi Čima Moneke.

OBRNUT KONCEPT VISOKI-NISKI, ROTACIJA "NA ŠTOPERICU" I KREMEROV IMPULS

Ono što već sada raduje jeste postupno "primanje" ideja španskog stručnjaka, pre svega kroz brza kretanja i saradnju bekovske i unutrašnje linije. Posebno su bili zanimljivi momenti u kojima se video taj "obrnuti" koncept u kom visoki igrači učestvuju u kreaciji i olakšavaju posao spoljnoj liniji. U tom segmentu se izdvojio Patrik Boldvin — iako bez direktnog učinka u koloni asistencija, pokazao je solidan osećaj za kretnju, pregled igre i košarkaški IQ pri pravovremenom postavljanju i čitanju odbrane, čime je otvarao čiste pozicije za bekove.

Izuzetno zapaženu rolu imao je i nemački reprezentativac Dejvid Kramer, koji je protiv Pirejaca u finalu za svega 14 minuta ubacio 16 poena (5/8 iz igre, 3/5 za tri, 2 skoka) i potvrdio da bi mogao da bude izuzetno važno oružje u 3&D konceptu. Takođe, kristališe se i hijerarhija u napadu: Džered Batler će imati znatno više lopte u rukama i igrati neretko kao primarni organizator, dok je Džordan Nvora potvrdio ulogu prve napadačke violine, postavši najefikasniji akter tima na oba meča (25 poena protiv Olimpije i 16 protiv Olimpijakosa).

Posebno je upečatljiva doslednost u kontroli opterećenja: na dve izuzetno fizički zahtevne utakmice na Kritu, samo je jedan igrač u samo jednom meču odigrao preko 20 minuta (Kris Džons – 25 minuta protiv Olimpijakosa). To je najbolja potvrda da Navaro ne odstupa od svog principa ravnomerne raspodele snage, tačno onako kako je to činio sa Albertom Mirandom u Unikahi a o čemu smo detaljnije pisali u najavi ovog turnira.