Srbin osvaja Italiju: Formiralo me igranje u večitima; sezona sa Teom, Pefijem i Saletom ključna

Kada je selektor Dušan Alimpijević objavio spisak za kvalifikacione mečeve za Svetsko prvenstvo protiv Švajcarske i Bosne i Hercegovine, pažnju javnosti privuklo ime Stefana Nikolića.

Malo ko je znao nešto više o momku koji je gotovo deceniju van granica naše zemlje i koji je ime i reputaciju gradio u Italiji. Reč je o igraču koji je do zavidnog nivoa evropske košarke stigao zaobilaznim putem i načinom na koji se malo ko usuđuje, a trenutno igra sjajno u dresu Venecije.

Nikolić je posta neizostavni šraf u igri tima Nevena Spahije i u razgovoru za Mozzart Sport je govorio o svom razvojnom putu, aktuelnoj sezoni, igranju za večite rivale i naravno reprezentaciji.
"Ja sam ekstremno zadovoljan kada se osvrnem unazad i vidim odluku koju sam doneo, a to je da izaberem ovaj klub i trenera Nevena Spahiju, kao i ceo ambijent. Naravno i da prihvatim izazov da se dokažem u Evrokupu i na nekom većem nivou evropske košarke. To je bio moj cilj i dočekao sam ga. Nisam očekivao da ću se ovako brzo adaptirati. Mislio sam da ću malo više vremena provesti u toj fazi. Međutim, ekstremno sam zadovoljan kako idu stvari, kao i na prilici koja mi je data od stručnog štaba. Dobro se osećam i svi rezultati koji su došli ukazuju na to da je ovo bila prava odluka, a tu pre svega mislim na poziv za reprezentaciju", počeo je priču Nikolić.

EVROLIGA – Sreda, 19.30: (3,90) Partizan Mozzart Bet (16,0) Olimpijakos (1,30)

Član jednog od najboljih italijanskih timova otkriva da je za njegovu odluku da zaduži dres Venecije i te kako zaslužan trener Spahija.
"Imao sam neki nagoveštaj da je Venecija zainteresovana za mene. Na kraju je stigao direktan poziv od Nevena Spahije i to je bilo ključno. Znao sam kakav je on trener i da ima neverovatnu karijeru i iskustvo, kako rada u Evropi, tako i u Americi. Sve to je uticalo na mene, kao i sam njegov poziv, želja i strast koje je pokazao da ja igram za njega. U tom trenutku nije bilo prostora da ja igram na poziciji trojke i četvorke, ali sam po svaku cenu prihvatio ulogu da igram samo na četvorci, kako bih mogao da budem deo ovoga i rastem u Veneciji sa trenerom Spahijom. Međutim, u poslednje vreme imamo povrede na bekovskim pozicijama, pa mi je to otvorili prostor da pokažem šta mogu i na mestu krila, kao i da svi budemo efikasni na terenu".

Stefan Nikolić u dresu Venecije (Foto: Guliver/Andrea Gilardi)

Ljubav prema košarci nasledio je iz porodice, a ono što je malo poznato jeste da je Nikolić u mlađim kategorijama nosio dresove oba beogradska večita rivala.
"Moj otac Radonja Nikolić mi je preneo strast prema košarci. Od njega sam vrlo mlad naučio radnu etiku. Poče sam da treniram sa mini basketom i košarka je vrlo rano postala deo mog identiteta. Put koji sam prihvatio bio je takav da sam uvek mislio da ću jednog dana biti košarkaš i da ću se time baviti. Od starta sam bio uspešan u mlađim kategorijama. Rano sam imao priliku da budem deo dva naša najveća kluba - Partizana i Crvene zvezde, dok sam ponikao u košarkaškom klubu Vračar. Što se tiče boravka u večitima, imao sam veliku strast za dokazivanjem i borbu sa konkurencijom, jer mi je bila želja da jednog dana zaigram za prvi tim. Na mene je od starta uticala činjenica da igraš u Partizanu i Zvezdi i kao mlad imaš kontakt sa prvim timom. Takođe, ti si taj koji ideš na utakmice, imaš priliku da čistiš teren, a to je sve jako važno za mladog igrača koji ima mogućnost da se na taj način približi prvotimcima. Sve to je put da mladi igrači počnu da razmišljaju kako je moguće doći do vrhunskog nivoa košarke i da upravo oni mogu da budu ti koji će jednog dana obući dres najvećih klubova. Tako sam ja gledao na sve to i ponosim se periodom pre nego što sam otišao u Italiju, kao i time što sam imao priliku da budem u oba najveća kluba".

Iako se rano otisnuo van granice naše zemlje, 28-godišnji krilni centar ističe da su periodi provedeni u Partizanu i Crvenoj zvezdi, u oba tima po dve godine, bili zaslužni za njegovo formiranje kao igrača.
"Imao sam 16 godina kada sam otišao iz Srbije i mogu da kažem da sam zahvaljujući igranju u najvećim klubovima već imao formiran identitet. Takođe, nosim i dan danas sa sobom naš mentalitet i kulturu i to je nešto što me odlikuje kao igrača čak i posle 10 godina u Italiji. Takođe, to je nešto što ja mogu da pružim ovdašnjoj košarci, počevši od radne etike, preko svega drugog što može da pokaže naša sportska kultura. Na prvom mestu je radna etika i sve koliko se mi zalažemo da budemo bolji i treniramo"

Nikolić je uspeo da smiri ego i činjenica da je bio u redovima beogradskih giganata, a potom u nižem rangu italijanske košarke nije za njega predstavljala korak unazad, već način kako da dođe do cilja.
"Prihvatio sam to kako neki novi izazov. U tom momentu takva je bila situacija da sam ja hteo da napravim promenu i igrom slučaj javio se Virtus koji je imao projekat mlađih kategorija. Međutim, taj projekat nije bio toliko stabilan, kao što imaju neki drugi evropski klubovi. Došla je još jedna promena i moj odlazak u Stela Azuru u Rim. To je jedna od najboljih akademija u Evropi i tu sam nastavio moje četvorogodišnje stasavanje, da bih mogao da igram kao domaći igrač. Posle Rima sam prešao u Napoli i zaigrao za prvi tim u trećoj ligi. Napravili smo veliki rezultat i plasirali se u drugu ligu, a ja sam nastavio sa dokazivanjem u višem rangu takmičenja. Ipak, došlo je do toga da je na pola sezone propao klub i promenio sam sredinu, prešao u Montegranaro, kako bih završio sezonu. Tu nije bilo sve kako sam zamislio, pa sam na kraju sezone otišao u Udine. Tamo sam igrao sjajno i sve je bilo odlično, upoznao sam buduću ženu i imao godinu iz snova".

Ni kada se iz Virtusa, sa kojim je osvojio šampionsku titulu 2021, vratio u niži rang nije na to gledao kao nešto negativno, već je u Kantuu proveo sjajne tri godine i izrastao u jednog od najboljih igrača Serie B, spremnog za elitni rang.
"Nisam hteo da ispustim to što sam želeo. Nastavio sam stabilno da gajim moju karijeru, iako sam se u tom momentu nalazio u nekoj drugoj ili trećoj ligi. I posle pandemije i igranja u Virtusu, vratio sam se u drugu ligu, odnosno Kantu, kako bi pokušao da napravim novi korak ka najvišem rangu. Hteo sam skroz da iskrojim taj put preko treće i druge do prve lige, da idem stepenik po stepenik. Dok sam to radio, imao sam bitnu ulogu u timovima i to je nešto što mi je pomoglo da sve više dam doprinos na terenu i shvatim kako da budem bolje. Sve to mi je pružilo energiju da guram do kraja i ne odustajem. Uvek sam posle svake sezone tražio način kako da idem na sledeći stepenik i koji je to korak koji neće biti ni preterano veliki, a ni mali. Posle Kantua se javila Kremona, ekipa koja je manja, ali je poznata po tome što daje šansu italijanskim igračima u razvoju, a bila je u prvoj ligi. Tu sam pokazao svoj talenat i na kraju te sezone sam isto razmišljao o koraku koji ću da napravim da idem uzlaznom putanjom, jer nikada nisam mogao da prihvatim da stagniram i onda je usledila Venecija".

Ipak, posebno iskustvo za Nikolića bio je period u Virtusu. Boje tima iz Bolonje branio je od 2019. do 2021, a bila je to generacija koju je sa klupe predvodio Sale Đorđević, dok su na terenu dirigovali Miloš Teodosić i Stefan Marković.
"Tu sam osetio neki potpuno drugačiji način kako da rastem i imam najbolje iskustvo. Tada nisam imao neku bitnu minutažu i ulogu. Imao sam prilike da igram, ali ne konstantno. Međutim, zahvalan sam pošto sam dobio šansu da vidim šta znači posvećenost, odnosno način na koji su Teodosić, Đorđević i Marković pristupali utakmicama i svemu tome. Oni su mi dosta pomogli, jer smo imali priliku da pričamo o pristupu, hijerarhiji i stvarima koje su ekstremno bitne na tom nivou. Oni su mi otvorili oči ka nečemu potpuno drugačijem u odnosu na ono kroz šta sam ja prošao u drugoj ligi. To iskustvo mi je dalo priliku da vidim kako će najviši rang da izgleda za mene, čak iako nisam uspeo da se ostvarim u Virtusu u tom trenutku".

Stefn marković i Miloš Teodosić (Foto: Starsport)

Boravak u redovima bolonjskog velikana bile su prekretnica njegove karijere.
"Ta sezona je bila ključ da prepoznam način na koji se posmatra košarka. Način na koji Teodosić i Marković igraju šah na terenu, kao i Đorđevićev autoritet, sve to je bilo fantastičnog gledati. Na našu žalost postoji tendencija da toga bude sve manje i manje, pogotovo jer se u Evropi gubi identitet. Međutim, tada je za mene bila idealna prilika da vidim košarku u punom sjaju kakva ona može da bude".

Nedavno je stigla nagrada za celokupan trud sjajnog krilnog centra, a to je poziv Dušana Alimpijevića u reprezentaciju.
"Nisam očekivao da ću dobiti poziv, jer nekako sam mislio da ću prve godine u Veneciji imati period prilagođavanja i da to neće biti dovoljno za reprezentaciju. Uspeo sam da se pokažem i to je nešto što je selektor primetio. Kada mi je stigao poziv, jasno sam rekao da nisam očekivao i da je to iznenađenje, ali sam naravno oberučke prihvatio. Upravo je taj poziv bio cilj koji moram da napravim za svoj sledeći korak".

Otkrio nam je član Venecije i šta mu je rekao selektor prilikom razgovora.
"Rekao mi je da je prijatno iznenađenja sa mojim igrama i da je pričao sa mojim trenerom Nevenom Spahijom, koji mi je prilično nahvalio, pa je zato selektor hteo da ja budem deo reprezentacije. Naravno, tako nešto se prihvati, bez oklevanja. Morate da budete zahvalni na tome i da svaki dan razmišljate da vam je čast što ste deo reprezentacije, pa da jednog dana možda budete i njen deo na nekom velikom takmičenju. Uvek sam smatrao da ću jednog dana biti deo nacionalnog tima i zaista mi je čast zbog toga".

Za kraj, Nikolić je otkrio da i pored dobrih igrača stoji čvrsto na zemlji, pa da ciljevi moraju biti u skladu sa tim.
"Cilj je da nastavim i da budem još bolji. Takođe, da dovedem Veneciju do što većih uspeha, kao što je plej-of Evrokupa, što da ne prođemo i prvu i drugu rundu. Bila bi to fantastična situacija za nas, kao i da igramo polufinale domaćeg šampionata. Ovo su stvari koje mogu da kažem, a da nisu previše optimistične, već realne. Želeo bih da imam ulogu u svim tim poduhvatima i nastavim da radim. Imam ugovor i za sledeću sezonu i na tome mi je maksimalan fokus", zaključio je momak koji je prešao put od beogradskih večitih rivala, preko italijanskih niželigaša, pa sve do igrača koji ima status reprezentativca Srbije.