Srbija vlada Evropom, ali Ameri su neka druga dimenzija: Orlići vicešampioni sveta

Kadetska reprezentacija Srbije doputovala je u Istanbul na Svetsko prvenstvo za igrače do 17 godina s oreolom prvaka Evrope. Pamti se onaj prošlogodišnji uspeh kada su izabranici Stevana Mijovića, predvođeni sjajnim Nikolom Kusturicom, uspeli u Tbilisiju da se okite kontinentalnim zlatom. Potajno se pričalo da je ova generacija ta koja možda može da se suprotstavi u ovom uzrastu neprikosnovenim Sjedinjenim Američkim Državama, selekcijom koja je osvojila sedam najsjajnijih odličja iz isto toliko odigranih turnira.

Naravno, dobili smo veliko finale između željenih rivala, ali ne i rezultat kojem smo se nadali. Naši momci poraženi su borbi za planetarni tron od Amerike - 107:81, koja je ipak neka druga dimenzija, što je i večeras potvrđeno na Bosforu.

Ovo srebro ne predstavlja neuspeh. Naprotiv, pružen je maksimalan otpor. Apsolutni favorit, tim koji nije osetio gorčinu poraza u ovom uzrastu nateran je da igra ozbiljno i da sve od sebe kako bi još jedno zlato stavio u svoje vitrine. Generacija Srbije u nastajanju pokazala je da će nam u budućnosti biti vesnik radosti, a ovi momci meč s Amerikancima ne treba da posmatraju kao poraz, već kao stepenicu u košarkaškom razvoju i srebru koje je i te kako značajno.

Fizički dominantni, atletski nadareni, a ponekad i dosta srećni, Amerikanci su tim koji je na ovom turniru protivnike pobeđivao s 50 plus razlike. Jenkiji su Portoriku ubacili 149 poena, Kamerunu 141, Italiji 131, Francuskoj 115, Japanu 128 i Australiji 114 poena. Ovo dovoljno govori o kakvoj se dominantnoj sili radi, reprezentaciji koja melje sve pred sobom, a Srbija se nije dala tako lako i borila se, bez obzira koliko zaostajala za rivalom. Neki novi asovi poput Nikole Kusturice, Matije Lukića, Ognjena Simjanovskog, Luke Miladinovića, Petra Bjelice... Najavili su da su budućnost ne samo srpske, već i evropske košarke, kao i to da se ne plaše čak i onda kada im se ne daju gotovo nikakve šanse. Srčanost je bila tu, baš kao i sportska drskost, a to se ne može navežbati, već je nešto što se stiče, a naši momci to imaju.

Amerikancima, zaista svaka čast. U ovom momentu može se reći da su Jenkiji apsolutno druga dimenzija, tim koji predstavlja svet za sebe, trenutno nedostižan za bilo koga drugog. Nema dileme da će svi igrati u NBA ligi, neki verovatno i sa velikim ulogama, tako da je takvom rivalu treba stegnuti ruku i čestitati. Klarensu Roseru se predviđa da će biti prvi pik na draftu za dve godine, Žoakimu Bumtjeu Bumtjeu drugi, a Bekamu Bleku peti, tako da je jasno o kakvim se igračima već sada radi. Jeste na kraju Amerika ubedljivo slavila, možda su naši momci izgubili samopouzdanje posle treće četvrtine, ali je svakako budućnost ispred njih više nego svetla.

Dobro je Srbija počela utakmicu i delovalo je da naši momci imaju odgovor na atletiku i fizičku dominaciju rivala. Međutim, brzo su Amerikanci uveli meč u ritam koji njima odgovara. Krenula je čvrsta i agresivna odbrana već na prenosu lopte, što su Jenkiji znali da kazne. Usledile su greške našeg tima, a agresivnost protivnika dovela je do laganih i atraktivnih zakucavanja za Amerikance iz otvorenih kontri.

Prednost je počela da raste, iako je bilo perioda igre u kojima je Srbija delovala kao da može da se suprotstavi rivalu i maksimalno mu oteža put ka osmom zlatu. Nikola Kusturica je u nekoliko navrata bivao zaustavljen isključivo prekršajima za bacanja, dok je Matija Lukić imao dobrih šuteva s distance, ali to nije bilo dovoljno da se u potpunosti trči trka s favorizovanim rivalom.

Jeste Kusturica na poluvremenu imao 21 poen, jesu reprezentativci Srbije izgledali kao tim koji je tu najbliži kvalitetu Amerikanaca, ali je nominalni domaćin na ovom meču pre svega agresivnošću uspevao da vrati ubedljivu prednost svaki put kada bi se učinilo da je selekcija Stevana Mijovića u naletu.

Minus od 12 poena na poluvremenu delovao je pristojno, pogotovo ako se uzme u obzir koje na drugoj strani. Amerikanci su u nastavku još dodali po gasu i počeli da povećavaju prednost. Pomalo kao da je naša reprezentacija klonula zbog velikog plusa rivala, ali se posle trojke Ognjena Simjanovskog uz zvuk sirene za kraj trećeg kvartala i pri minus 20 videlo da naši momci bodre jedan drugog. Ovde nije reč samo o košarci, već i o drugarstvu i zajedništvu, koje će nadamo se da krasi ovaj tim i u nadolazećim reprezentativnim okupljanjima. Amerika je povećala već i ovako ubedljivu prednost, stigla do novog zlata, ali je turnir za Srbiju više nego uspešan. Amerikanci su dobili ovu bitku, a nema dileme da će u budućnosti biti prilike za revanš.

Najefikasniji pojedinac na ovoj utakmici bio je Nikola Kusturica koji je meč završio s 37 poena i devet skokova, dok ga je pratio Lukić s 16. Kod rivala prvi strelac bio je Roser s 23 poena, dok je Bumtje Bumtje stigao do dabl-dabl učinka od 20 poena i 15 skokova.

SAD - SRBIJA 107:81

/30:19, 27:26, 24:16, 26:20/

Dvorana: BDC Arena

Sudije: Dos Santos (Brazil), Vulkok (Australija), Anaja (Panama)

SAD: Boman 6, Montgomeri 4, Dogtri 15, Kolins 2, Pejdž 11, Vilijams 9, Jang -, Kroford 3, Blek 12, Butje Butje 20, Roser 23, Dempir 2.

Srbija: Galić -, Đurović -, Stepanović 3, Simjanovski 7, Veselinović -, Lukić 16, Šaponjić -, Miladinović 9, Bjelica 2, Kusturica 37, Miličić 5, Pavlović 2.