Srbija ponovo ima heroje ulice!

(OD SPECIJALNOG IZVEŠTAČA MOZZART SPORTA IZ ŠPANIJE)

Finale ovogodišnjeg Mundobasketa donelo je, za mnoge, potpuno očekivan ishod. Ameri su još jednom demonstrirali silu, praktično se prošetali do novog zlata i svetu pokazali i dokazali da im nema ravnih, s kakvim god sastavom krenuli u trku za pehar. Iako se često govori da je taj blještavi šou po imenu NBA basket namenjen baš za publiku i da je za gledanje najlepši od svih, prethodnih nedelja uverili smo se da nije baš tako.

Oni pravi zaljubljenici u igru pod obručima, koji su želeli da vide nešto prefinjeno i divno, uzvišeno i nestvarno, dolazili su u madridsku Palatu sportova u terminima kada loptu u rukama imaju umetnici iz Srbije! Jer, upravo takav su utisak na svet ostavili Orlovi predvođeni velemajstorom Sašom Đorđevićem, koji su Španiju zamenili u mesecima očekivanoj borbi za trofej.

Evropska košarka ponovo je dobila idole sa brdovitog Balkana - ekipu koja pika bolju, lepšu, kompletniju košarku čak i od vanzemaljaca s druge planete. Tim koji je, po mišljenju mnogih, najlepša priča Mundobasketa u Španiji. Skup momaka koji za basketarom juri srcem, ne kešom, a džentlmenskim odnosom prema kraljici igara naterao ljude sa raznih strana sveta da ispune tribine do poslednjeg mesta i isprate rađanje jedne velike generacije iz vrlo male, ali ponosne nacije.

Priča o aktuelnom vicešampionu sveta dobija još više na težini s podatkom koji svi jako dobro znamo - da u ovaj tim, sastavljen od čak sedam debitanata na okupljanjima planetarnih razmera, predvođen čovekom koji gotovo da nije imao ozbiljniji trenerski angažman pre ovog posla i spiskom povređenih igrača dugačkim kao popisna lista... Niko nije verovao! Čak ni njihovi sunarodnici. Orlovi su u Granadu krenuli kroz mala vrata, bez mnogo euforije i pompe, ispraćeni su kao pokojnici, posle grupne faze bili su i prežaljeni, a vraćaju se kao svojevrsni prvaci, sa srebrnim odličjem, zlatnog sjaja na grudima! Dolaze kući kao ikone jednog društva - koje su u problemima napaćenom narodu probudile neku novu nadu u bolje sutra, digle celu državu na noge i naterale je da slave uspeh koji nije viđen još od legendarnih asova poput Divca, Bodiroge, Stojakovića...

Srbija ponovo ima heroje ulice! Likove u kojim budući naraštaji vide sebe kroz pet, deset ili petnaest godina, zbog kojih će danonoćno štrikati basketicu u ulici, ispred zgrade ili škole i strpljivo čekati da dođe njihovo vreme da zablistaju i donesu neko novo zlato, srebro ili bronzu!

Magija koju su srpski košarkaši prikazali kroz maestralne igre u Madridu dugo nije viđena uživo! Grci su prvi bili omađijani tom čarolijom, kompletnom igrom, defanzivnom i ofanzivnom, sa puno prelepih poteza. Još snažniji efekat srpskih vragolija osetili su nadobudni Brazilci, da bi na kraju i francuski legionari bili primorani da polože oružje pod udarom razgoropađenih Orlova, željnih dokazivanja i uspeha! Planeta je bila zapanjena lepotom koja je dopirala iz svake akcije srpskih asova, za koje mnogi do ovog prvenstva nisu ni znali ko su, gde igraju i šta mogu da ponude. Nekima čak ni ime nisu mogli da izgovore, a da ne zapletu jezik. Ali, baš ta ekipa pokazala je najviše od svih! Pa čak više i od onih koji će sebe i narednih godina zvati šampionima sveta.

Finale je bilo takvo kakvo jeste, Ameri su nerealnim šutem za tri poena u prvih 20 minuta "ubili boga" u momčadiji iz Srbije i tako praktično sebi raskrčili put do Nejsmitovog pehara. Mada, sigurni smo da nijedna selekcija ne bi ostala imuna na 11 trojki iz 16 pokušaja i 67 primljenih koševa za poluvreme. Jasno je svima nama da će proći mnogo godina dok košarka dobije dostojnog protivnika akrobatama Amerike i to je veliki problem, zbog kojeg će mnogi morati da stave prst na čelo i dobro se zapitaju neke stvari. Ali, igra velikih majstora dobila je sastav kojim može da se ponosi svaki poklonik. Čak i u takvoj, neviđenoj situaciji strašne šuterske dominacije Jenkija, Orlovi su uspeli da iz utakmice izvuku još malo lepote i svetu dali materijala za priču.

Jurili su hrabro naši momci, bez obzira na sve, nisu razmišljali o pobedi jer, od trenutka kada je postalo jasno da bi Irving, Harden, Farid, Dejvis i kompanija i kamion protnuli kroz obruč, šanse više nisu postojale. Izvukli su nekoliko divnih asistencija, monstruoznih zakucavanja, kao kap preciznih trojki. Nisu dozvolili da ih preplaši veličina NBA zvezda, protiv kojih mnogi verovatno nikada neće ni imati priliku da odmere snage na klupskom nivou, osim na reprezentativnim okupljanjima, šampionatima sveta ili Olimpijskim igrama... Zadržali su osmeh na licu i glavu držali visoko podignutom čak i kada su primili 129 poena, jer su američkim zvezdama ubacili najviše od svih!

Kako je i sam Saša Đorđević, sa ogromnim zadovoljstvom, poručio na kraju - ovo je uspeh svakog pojedinca u timu, počev od stručnog štaba, do igrača, bez obzira na minutažu i broj ubačenih poena. Iako je jasno da su lucidni Teo, Bogdan revolveraš, svestrani Bjelica, temperamentni (B)Raduljica i borbeni Kalina izneli najveći teret ovog turnira, svako je dao gigantski doprinos ovoj medalji.

Sale Nacionale je stvorio tim za budućnost, koji će Evropom gospodariti narednih godina. Pokrenuo je hemijsku reakciju koja je od pokojnika napravila pukovnika, a od neiskusnih momaka šampione svoje vrste!

SAD je na tronu planete i na tome im treba čestitati, ali košarkaški svet neće narednih dana pričati o njima, već o momcima koji su se ponosno, hrabro, odvažno i motivisano borili za boje državne zastave, za svoj narod, za najkošarkaškiju državu na svetu i neke nove klince.

Bravo Orlovi, pokazali ste da ste pravi, istinski šampioni!