.jpg.webp)
Đ. PetrinjacSrbi šampioni: Od elitnih samo Milutinov, Gudurić i trio Dubaija; titule po regionu, Austriji i Slovačkoj
.jpg.webp)
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 6min | čet. 06.08.26. | 08:14
Gde su to naši igrači bili prvaci u prošloj sezoni? Najupečatljiviji šampionski naslovi Olimpijakosa, Olimpije i prvaka ABA lige, a ima i egzotike
Svaki sport, pa tako i košarka, igra se zbog trofeja. Istorijski almanasi neće pamtiti ko je uzeo koliko novca, ali šampionske titule ostaju za sva vremena. Srbija, koja slovi za zemlju košarke, u poslednje vreme među dva evroligaška tima (Partizan Mozzart Betu i Crvenoj zvezdi) nema puno domaćih igrača, ali hajde da vidimo šta je sa onima u rasejanju.
Znamo vrlo dobro gde igraju naše velike zvezde, koliki broj njih je u Evroligi, međutim, koliko je srpskih igrača stiglo do titula državnih ili regionalnih prvaka u sezoni koja je iza nas? Kada se pogleda spisak, stiče se utisak da taj broj i nije nešto impresivan, a kada se vidi kvalitet lige u kojima su one osvojene, uz svo dužno poštovanje pomenutim takmičenjima, onda se baš i ne vidi da možemo da opravdamo nadimak koji nosimo. Ali, krenimo redom. Za napomenu je da se ovde nećemo baviti onim domaćim igračima koji su osvojili prvenstvo Srbije, jer se nekako podrazumeva da u redovima državnog šampiona moraju da dominiraju, pogotovo kada postoji ograničenje u broju stranaca.
Izabrane vesti
Dakle, kao nešto najbliže ovdašnjim ljubiteljima košarke, a opet malo i internacionalno uzima se ABA liga. Titulu šampiona regionalnog karavana prigrabio je Dubai. Ekipa iz Ujedinjenih Arapskih Emirata domogla se trona ABA lige, a u njoj je bilo naših igrača. Opremu tima iz Koka kola arene nosili su Aleksa Avramović, Filip Petrušev i Nemanja Dangubić. Bek reprezentacije Srbije imao je dosta problema s povredom, pa je tako sezonu počeo tek u 10. kolu Evrolige, dok je njegov abaligaški angažman bio redukovan, što i rade klubovi iz elitnog društva u nacionalnim šampionatima. Zapravo, Avramović je najbolje partije u minuloj takmičarskoj godini odigrao protiv Partizana u prvom i trećem meču finalne serije, kada je ubacio 16 i 15 poena.
Kada je reč o Filipu Petruševu, slična je priča kao sa Avramovićem. Istina, krilni centar nije bio povređen, ali je takođe njegova minutaža u ABA ligi bila redukovana ako se poredi sa Evroligom. Srpski reprezentativac bio je važan u timu iz Emirata, ali je njegov doprinos u završnici ABA lige prilično opao. Petrušev nije imao neku značajnu ulogu u finalnoj seriji protiv crno-belih, gde je u tri meča na parketu proveo samo 17 poena. Međutim, ako se pogleda trofej, kao i učinak iz Evrolige (prosek 11,6 poena i 4,8 skokova), onda je ova sezona i te kako uspešna. Tu je bio i Dangubić, koji je imao manji učinak i ulogu, ali je i te kako umeo da odigra u ABA ligi na potrebnom nivou.
Foto: StarsportSvakako da je od srpskih igrača pojedinačno najuspešniju sezonu imao Nikola Milutinov. Centar Olimpijakosa je sa timom iz Pireja osvojio gotovo sve, izuzev grčkog Kupa. Naravno, ovo ne može da se podvede pod kiks ako se uzme u obzir da je bio jedan od predvodnika Olimpijakosa najpre do titule prvaka Evrope, a potom i šampionskog naslova u grčkom prvenstvu. Koliko je Milutinov bio dominantan najbolje govori činjenica da je uvršten u prvi tim Evrolige, da je bio lider elitnog takmičenja kada je reč o skokovima, dok je idealan petorka grčkog šampionata nešto što se podrazumeva. Jasno je da je Milutinov jedan od najboljih igrača Evrope na svojoj poziciji i da će naredne takmičarske godine biti prava milina gledati okršaje njega i Jonasa Valančijunasa.
Još jedan evrtoligaški klub u kojem je Srbija imala predstavnika u pohodu na šampionsku titulu je milanska Olimpija. Boje manekena branio je Marko Gudurić. Nekadašnji član Crvene zvezde jeste bio neko ko je dao značajan doprinos, ali je potrebno biti objektivan i reći da su ove takmičarske godine neki drugi igrači vodili glavnu reč i bili bitniji od Gudurića. Može se reći da je iskusni bek u određenoj meri pao pod senku Armonija Bruksa, koji je ove sezone eksplodirao i etablirao se kao jedan od najboljih šutera evrolige. Ipak, kada je reč o utakmicama za trofej šampiona Italije, potrebno je reći da je u njima Gudurić imao nešto drugačiju ulogu i više razigravao ekipu, pa je tako na četiri utakmice imao čak 5,4 asistencije u proseku. Sve u svemu, Olimpija se vratila na tron, a srpski reprezentativac imao je značajan doprinos u tome.
CSKA jedan od najvećih evropskih klubova, ali je isto tako kvalitet VTB lige u velikoj meri opao iz dobro poznatih razloga. objektivno gledano, više je stvar prestiža nositi dres Armejaca, nego što je igranje za CSKA veliki takmičarski motiv. Ipak, svaku ligu treba osvojiti, pa i VTB koja je u padu, a ove sezone je deo Moskovljana bio Luka Mitrović. Jeste da se nekadašnji kapiten Crvene zvezde u decembru priključio ekipi CSKA, ali je imao određenu ulogu u timu, doduše više kao džoker s klupe. Mitrović je ove sezone u VTB karavanu imao prosek od 6,1 poena i 4,9 skokova, međutim, ostaće mu za biografiju da je sa jednim od najvećih evropskih klubova stigao do nacionalne titule.
Sada na red dolaze titule iz liga koje nisu na ovom nivou kvaliteta, neka su čak i prilično daleko, međutim, u pojedinima su naši igrači bili najbolji u čitavom takmičenju.
Budućnost predstavlja večnog šampiona Crne Gore, izuzev incidenta u sezoni 2017/2018, kada je Mornar na kratko prekinuo dominaciju Podgoričana. Ipak, Budućnost je nastavila strahovladu, a ove sezone je možda i najbolji pojedinac tima iz Morače bio Nikola Tanasković. Srpski reprezentativac iza sebe ima godinu karijere u kojoj je bio jedan od najproduktivnijih igrača Podgoričana u Evrokupu (11,9 poena i 5,2 skokova). Isto važi i za ABA ligu u kojoj izabranici Andreja žakelja nisu mogli preko Dubaija, a finalnu seriju crnogorske lige odigrao je bez nekog veće "zapinjanja". Neozbiljno je bilo očekivati da Studentski centar ima šanse protiv Budućnosti, a Tanasković je u finalnoj seriji imao prosek od 12,5 poena i devet skokova. Sve ovo mu je kupilo povratnu kartu za Partizan Mozzart Bet.
Dušan Miletić (Foto: Starsport)Zanimljiv je slučaj Dušana Miletića. Srpskom centru je odlazak u Kluž bio pun pogodak. Istina, tim iz Transilvanije objektivno nema rivala u rumunskom šampionatu, pa je tako Miletiću bilo prilično lako da dođe do titule šampiona. Svakako da treba napomenuti njegov učinak u Evrokupu, gde je dugo predvodio listu igrača po dabl-dabl učinku, ali ono što je fascinantno jeste da je nekadašnji član Partizan Mozzart Beta ove sezone uspeo da osvoji dve šampionske titule. Posle završenih obaveza u Rumuniji usledila je kratka epizoda u Libanu, gde je Miletić prilično rutinski sa Al Rijadom prigrlio pehar namenjen najboljem timu te zemlje.
Od ostalih šampionskih timova zemalja nekadašnje bivše Jugoslavije potrebno je pomenuti Cedevita Olimpiju, Bosnu i MZT, tačnije naše uzdanice u tim klubovima. Boje Ljubljančana branio je Ognjen Jaramaz. Srpski bek ima iza sebe turbulentnu godinu u kojoj je čekao na angažman, potom se vratio kroz Iliriju, onda stigao do Cedevita Olimpije, da bi ga sasekla povreda. Ipak, odigrao je završnicu sezone i stigao do titule šampiona Slovenije. Prvaci Bosne i Hercegovine postali su Petar Kovačević i Đoko Šalić, dok je pehar sa MZT-om podigao Dušan Tanasković.
Za kraj, ostavili smo čistu evropsku egzotiku. Nekadašnji član FMP-a Aleksandar Bursać bio je deo Patriot Levica, koji su ove sezone bili najbolji u Slovačkoj, dok je Nemanja Krstić, član Bulsa iz Kapfenebrga od sezone 2020/2021, sa pomenutim timom došao do šampionske titule u Austriji.
Da li je moglo bolje? Pa, verovatno jeste. Međutim, kako je košarka timski sport jasno je da ovde odgovornost nije pojedinačna već timska. Situacija bi bila bolja da je, recimo Bajern u Nemačkoj opravdao status favorita, ali kao krajni zaključak može da se izvadi to da srpska košarka nema predstavnike u nacionalnim šampionima Evrolige. Naravno, treba tu izuzeti Gudurića i Milutinova, ali opet dosta skromno deluje to kada se uđe u problematiku i shvati da nemamo igrače u prvacima Španije, Francuske, Izraela, Turske, Litvanije... Možda bi još zahvalnije za celu analizu bilo to kada bi se pogledalo koje su godište momci koji su stizali do titula, počevši od Gudurića i Milutinova, pa do Tanaskovića i Miletića. Niko tu nije mlad, čak su svi daleko bliže zalasku karijere i to je jasan signal da srpska košarka što pre mora da vrati šampionski gen, koji je nekada imala.