Sonja Vasić - Simply the best!
Vreme čitanja: 7min | pon. 28.06.21. | 13:12
Karijera duga 15 godina, protkana medaljama i titulama, posle Olimpijskih igara u Tokiju biće okončana, ali Sonja će ostati upamćena kao jedna od najboljih srpskih, ali i evropskih košarkašica svih vremena
Otišla je Srbija na kontinentalnu smotru kao jedan od favorita za medalje, dok su Francuskoj posle četiri uzastopna poraza u finalima davane najveće šanse da se dokopa najsjajnije. Posle dominantnih pobeda na svakom koraku do velikog finala, činilo se da će Francuskinje prekinuti kletvu. Ipak, Sonja Vasić i drugarice su mislile drugačije. Očitale su lekciju moćnom i iskusnom protivniku i osvojile drugo zlato na Evropskim prvenstvima u poslednjih šest godina. Vasić je bila rešena da se kući vrati sa zlatom na grudima, pa je pritom osvojila i MVP nagradu. Logično, uvrštena je i idealnu petorku takmičenja. Drugi put u karijeri. Dokazala je da spada u sam krem evropske košarke, da poznaje igru do tančina i bez sumnje inspirisala mnoge dečake i devojčice širom zemlje. Sonja Vasić nije samo najbolja, ona je danas heroj nacije.
Srbija je zemlja košarke. Balkon beogradske Skupštine često je bio mesto na kojem se odavala počast najboljim sportistima iz naše zemlje, a nema sumnje da su na njemu najčešće sa medaljama oko vrata stajali košarkaši. Od 2015. godine i košarkašice su tri puta ujedinile zemlju i davala nam povod da se skupimo i zahvalimo se što su nas učinile ponosnim. Što su zemlju predstavljale na najbolji mogući način, što su igrale srcem i ostavljale i poslednji atom snage na parketima širom planete, kako bi nam naterale osmehe na lica i priredile trenutke za pamćenje.
Izabrane vesti
Večeras (20.00) po četvrti put u samo šest godina, na balkon će još jednom kročiti izabranice Marine Maljković, predvođene kapitenom Jelenom Bruks, ali i najboljom košarkašicom Evropskog prvenstva u Španiji i Francuskoj Sonjom Vasić.
Tokom 15 godina profesionalne karijere, Sonja je dokazala da je rođena za igru pod obručima. Na samom startu je proglašena za najbolju mladu košarkašicu Evrope, skrenula je pažnju i velike Barselone, ali povrede su pretile da je uspore na putu ka zvezdama. Naporne sezone su je sprečavale da radi ono što je čini najponosnijom - da nosi dres reprezentacije.
Tako su naše košarkašice nastupale bez Sonje u periodu od 2009. do 2015. godine, a onda ju je Marina Maljković vratila u državni tim. Rezultat? Zlatna medalja na Evropskom prvenstvu u Mađarskoj i Rumuniji. Prva u istoriji ženske košarke u Srbiji. Vasić je u polufinalu postigla odlučujuće poene protiv Belorusije, u finalu brojala do 22, te je na kraju uvrštena i u idealnu petorku prvenstva, zajedno sa Anom Dabović.
Prevazišla je sve probleme, ostavila i svoju karijeru po strani, kako bi pomogla reprezentaciji. Nagrađena je na najbolji mogući način.
Uvek je bila spremna da izađe na crtu kada je najteže. Osećala je težinu grba na grudima, pritisak čitave nacije koja uvek očekuje najviše. Sa tim se nosila kao lavica, pod najsvetlijim reflektorima sijala je najsjajnije.
Zbog lakoće u njenoj igri, želje sa kojom svaki put izađe na teren, neosporne veštine i činjenice da u prelomnim trenucima voli da ima loptu u rukama, dobila je i nadimak Sonja Džordan. Govorilo se da bi zbog strašnog talenta, koji je napornim radom pretočila u kvalitet, mogla da se takmiči i u muškoj konkurenciji. Danas možemo da izvučemo paralalu između svega što je za žensku reprezentaciju uradila sa onim što je Dejan Bodiroga postigao u muškoj. Poput Belog Medžika i Sonja Džordan je uvek bila najbolja, kada je to Srbiji bilo najpotrebnije.
Koliko joj uspesi sa reprezentacijom znače i šta za nju predstavlja dres sa državnim grbom, kristalno se jasno vidi iz njenih reči.
"Hvala ti Srbijo, hvala ti što nam daješ priliku da te predstavljamo po svetu", poručila je Sonja posle sinoćnjeg nastupa za anale.
PUT KA DRUGOM EVROPSKOM ZLATU
Postavila je standard već u prvoj utakmici prvenstva. Izmicala je selekciji Marine Maljković pobeda na startu šampionata. Italijanke su bile na pragu pobede, ali Sonja nije htela da počne smotru porazom. Preuzela je odgovornost i iznudila produžetak, a onda uz pomoć svojih drugarica dotukla rivala i omogućila Srbiji da na najbolji mogući način krene u pohod na medalju. Susret je okončala sa 27 poena i 13 skokova, tri asistencije nedostajale su joj za tripl-dabl. Sve to bilo je dovoljno za indeks 35 i jedno od najboljih individualnih izdanja na čitavom prvenstvu.
Zasluženo je odmorila protiv Grčke, koja nije imala kvalitet da parira braniocu bronze sa minulog Evrobasketa, da bi u susretu sa Crnom Gorom ponovo bila među najboljih igračicama naše reprezentacije. Uz samo jedan promašaj sa distance (2/3), po četiri skoka i asistencije, pogurala je Srbiju ka prvom mestu u grupi i plasmanu u četvrtfinale.
Špankinje su dosad na svim takmičenjima bile kobne po Srbiju. Od osamostaljenja, nisu košarkašice naše zemlje uspevale da izađu na kraj sa njima. Sudbina je htela da se na Evropskom prvenstvu u Valensiji i Strazburu sretnu u četvrtfinalu.
Imala je Sonja puno iskustva iz duela sa španskim košarkašicama. U seniroskoj karijeri nisu bila za pamćenje, u omladinskim kategorijama je imala daleko više uspeha. Sa juniorskom reprezentacijom Srbije porazila je Špankinje na EP u Mađarskoj i okitila se prvim zlatom u karijeri. Dve godine kasnije ponovo je, zajedno sa Jelenom Bruks izašla na crtu Špankinjama u borbi za zlatnu medalju na prvenstvu Starog kontinenta i još jednom je trijumfovala. Usledio je novi okršaj sa juniorkama Crvene furije i pobeda u borbi za bronzu na Svetskom prvenstvu.
Bilo je jasno da bi mogla da bude naš najveći adut u borbi za polufinale i nije ustuknula. Ostala je mirna i kada su sudije pokušale da poguraju domaćina turnira u poslednjim sekundama, pa je u produžetku očitala lekciju rivalkama sa kojima ima dugu istoriju. Ponovo je povukla Srbiju kada je bilo najteže, pronalazila rešenja u napadu kada se činilo da ih nema i kao pravi lider pogurala reprezentaciju ka cilju. Susret je okončala sa 19 poena, devet skokova i četiri asistencije. Sa dve ukradene lopte dala je vredan doprinos i u odbrani, pa je sa 24 indeksirana poena ponovo bila najzaslužnija za pobedu. Ovoga puta istorijsku, prvu u seniorskoj konkurenciji od osamostaljenja države i trijumf za plasman u polufinale.
Rival je u borbi za medalju i veliko finale bila Belgija, koja je pred početak turnira stavljana u isti koš sa Francuskom kada su šanse za osvajanje zlata u pitanju. Popularne Mačke su predvođene sjajnom Emom Meseman tražile prvi plasman u borbu za zlato, ali Sonja je bila rešena. Uz pomoć Nevene Jovanović, Jelene Bruks sa kojom boje reprezentacije brani od 2004. godine i Ivon Anderson, oborila je na pleća Belgijanke i učinila naciju ponosnom.
Ali nije joj to bilo dovoljno, jer je u Valensiju došla po zlato. To se jasno videlo po njenom govoru tela i potezima u finalu. Igrala je bez respekta prema favorizovanom protivniku, rešena da se kući vrati sa najsjajnijim odličjem oko vrata. Ponovo je pogađala u teškim trenucima, birala prava rešenja, a prodorom na 40 sekundi do kraja stavila je i tačku na duel sa Francuskinjama. Proletela je kroz odbranu aktuelnog vicešampiona i rutinskim polaganjem ubila im i poslednju nadu. Postala je po drugi put u seniorskoj karijeri šampion Evrope.
Nažalost, svemu dođe kraj. Pa tako i impresivnoj karijeri 32-godišnje krilne košarkašice. Odlučila je još pre odlaska na Evropsko prvenstvo da se ovog leta povuče iz reprezentacije, ali i da i da okači patike o klin. Karijera koja je počela 2006. godine u Crvenoj zvezdi, biće okončana posle Olimpijskih igara u Tokiju, a Sonja će ostati upamćena kao jedna od najboljih u igri pod obručima u Srbiji, ali i na čitavom kontinentu.
Iza sebe ostavlja titulu najbolje mlade igračice Evrope (2007), dva puta je bila proglašavana i za najbolju košarkašicu Srbije (2016, 2019), a čini se da je već sada čeka i treća državna nagrada. Tri puta je osvajala Evroligu, okušala se i u WNBA (Čikago i Finiks), a utisak je da je najbolje uvek ostavljala za reprezentaciju.
Pored šest odličja iz omladinskih selekcija (po dva zlata, srebra i dve bronze), sa seniroskom je osvojila četiri i to u poslednjih šest godina. Na krovu Evrope bila je 2015. godine, potom se domogla trećeg mesta na Olimpijskim igrama u Riju, da bi pre dve godine na domaćem terenu oko vrata stavila evropsku bronzu. Dodala je na listu dostignuća još jedno zlato, ali čini se da još nije dala poslednju reč. Pred Sonjom i srpskim košarkašicama je san svakog sportiste, učešće na Olimpijskim igrama. Pre četiri godine je bila bronzana, a kao prvak Starog kontinenta će se bez sumnje i u Tokiju boriti za medalju.
Zahvaljujući Sonji, ali i ostalim zlatnim košarkašicama, sa pravom još jednom možemo da kažemo: Srbija je zemlja košarke. U godini u kojoj je Nikola Jokić proglašen za najkorisnijeg igrača NBA lige, u kojoj je Vasilije Micić MVP Evrolige, Filip Petrušev regionalnog šampionata i Miloš Teodosić najbolji igrač ligaškog dela Evrokupa, Srbija je dobila i MVP-a Evropskog prvenstva za žene.
Sonja, hvala ti.