Slučaj Majk Džejms - između želje da igra više i granice koju postavlja telo

Da li ćemo u budućnosti gledati dva "elitna" klupska takmičenja za kontekst ove priče možda jeste manje bitno, ali je ipak u direktnoj korelaciji. Evropa, ma koliko resursa imala, nema dovoljno kvalitetnih organizacija, stručnog kadra, pa ni igrača adekvatno pripremljenih da nose toliko sadržaja u jednoj kalendarskoj godini. I to je fakat. Razvodnjavanje kvaliteta retko kada je bilo dobro rešenje i koncentracija kvaliteta je nešto čemu treba težiti.

Da ne idemo previše u širinu, vratimo se na temu... Impozantno zvuči podatak da je Majk Džejms među igračima sa najvećom minutažom i brojem nastupa u Evroligi, a kroz desetak godina prošao je kroz šest klubova i postao u međuvremenu najbolji strelac u istoriji takmičenja. Sa 36 godina pokazao je da želi da igra što više (i duže), što dosta govori o njegovom takmičarskom duhu i odnosu prema košarci, ali i o tome zašto igrači tog nivoa retko sami traže da budu pošteđeni. Tih 38 utakmica o kojima je govorio predstavlja samo evroligaški deo sezone. Između evropskih kola igraju se domaća prvenstva, kupovi i plej-of, deo košarkaša tokom godine ili leta ima reprezentativne obaveze, a između svega toga dolaze naporna putovanja, neretko ekonomskom klasom, plus treninzi i oporavak.

Ni uvid u dostupna medicinska istraživanja ne nudi jednostavan odgovor. Sistematski pregled 14 studija iz 2024. godine pronašao je makar delimično statistički značajnu povezanost između trenažnog opterećenja i rizika od povrede u 11 njih, ali bez dovoljno dokaza kako bi se izveo univerzalni zaključak. Ranije istraživanje u NBA ligi nije pokazalo veću stopu povreda samo zbog igranja dve večeri zaredom ili četiri utakmice u pet dana, dok je veza pronađena kod gostovanja i kada su putovanja bila kombinovana sa takvim rasporedom.

Lekari u slučaju poput Džejmsovog posebno izdvajaju zamor mišića lista, ponavljano opterećenje Ahilove tetive i sitna oštećenja koja igrač može da zanemari. Doktor košarkaške reprezentacije Grčke Zak Melajes objasnio je za grčki Sport24 objasnio, između ostalog, da “blaga tendinopatija ne mora odmah da ga skloni sa terena, ali nedostatak vremena za potpuni oporavak može da poveća problem”.

Sa godinama se neminovno menja i brzina oporavka, pa telo igrača u srednjim tridesetim ne reaguje isto kao nekoliko godina ranije. I, ma koliko da ste posvećeni, koliko god da vodite računa o svom telu, ishrani i zdravom načinu života, još ne postoji rešenje da se pobedi trka sa prirodom i “godinom proizvodnje”.

Sve su ovo stvari kojih su i te kako svesni vodeći ljudi krovnih košarkaških organizacija, međutim i dalje svako tera na svoju stranu. A, najveću žrtvu podnose igrači. Oni, zbog klupskih ugovora i želje da brane boje svoje zemlje, prihvataju neverovatan obim tereta. Prvo, kako bi ispunili svoje obaveze, onda i izbegli da u očima nacije budu označeni kao izdajnici jer se u nekom trenutku nisu odazvali pozivu reprezentacije. Džejms traži više i to nije sporno, drugo je to što uslova za tako nešto - nema.

I da, tačna je ona teza da su za to što rade debelo plaćeni, međutim ako uporedimo sa zaradom njihovih kolega u NBA ligi i uslovima koji postoje sa one strane Atlantika, te sve to uporedimo sa opterećenjem koje nose na svojim leđima, još je to “nebo i zemlja”. Postoje određeni pomaci u načinu organizacije klubova, funkcionisanju timova, oporavku, raste i broj čarter letova što igračima dosta znači... Ali, to ne menja činjenicu da, baš kao i kada kupite novi automobil, komad bele tehnike ili, recimo, patike, postoji neminovna potrošnja ili habanje nakon korišćenja, koje zahteva promenu određenog dela.

Samo, tako nešto nije moguće uraditi ljudskom telu. Možete ugraditi veštački kuk i budete vrhunski teniser, poput Endija Marija. Možete da igrate košarku sa jednim bubregom kao Boriša Simanić, da uprkos dijabetesu živite profesionalni život poput Saše Zvereva... Svašta je moguće, jer nauka i medicina, poput tehnologije, svakodnevno napreduje. Ipak, ne može se protiv biologije i genetike, za to još nema leka. Krunski primer je Novak Đoković. Sinonim za izdržljivost, mentalnu snagu, upornost i istrajnost. Ni najveći u istoriji, kao što vidimo, ne uspeva da bude iznad onoga što je, prosto, priroda.

Evroliga ima svoje takmičenje, nacionalne lige svoje interese, FIBA reprezentativne termine, klubovi žele rezultat na svim frontovima, isto tako je i sa nacionalnim timovima. Svako pojedinačno može da smatra da njegov deo rasporeda ne stavlja veliki teret na leđa igrača, a opet, malo ko pita igrače kako se oni osećaju i šta njima treba, šta im odgovara. Džejms traži još, a možda mu se mišljenje promeni nakon poslednjeg iskustva...

Struka je, takođe, mnogo puta iznela svoje mišljenje. Posle meča Partizana i Pariza pre skoro godinu dana, Željko Obradović rekao je da su igrači iscrpljeni, da je Evroliga po nekim aspektima teža od NBA upravo zbog kombinacije Evrolige, ABA lige, kupova i domaćih takmičenja i da bez vremena za oporavak dolaze povrede. Izlaganje je završio porukom da se mora razgovarati o kalendaru. Trener Virtusa i selektor Nemačke Aleks Mumbru kalendar je nazvao praktično “ludilom” jer evroligaški klub može u jednom mesecu doći do 14–15 utakmica, bez pravog odmora i treninga. Naglasio je tada i da umor direktno ruši kvalitet košarke. Ipak, Mumbru je podržavao Evroligu sa 20 timova, pa je njegova kritika bila usmerena na organizaciju kalendara, ne na samo proširenje. Legendarni Svetislav Pešić je mnogo puta bio jasnog stava da “broj utakmica treba smanjiti”.

Mozzart Relax - Pravi dobitni tiket

Bivši igrač i direktor Unije igrača Boštjan Nahbar rekao je ranije ove godine da je “38 utakmica u ligaškom delu sezone previše” i da to vodi ka umoru i povredama. ELPA je zatim zvanično izrazila ”jasno razočaranje“ što je za 2026/27 ostalo 38 kola, navodeći rizik od povreda, akumulirani umor, mentalno opterećenje i nedostatak vremena za oporavak. Nekadašnji trener madridskog Reala Serđo Skariolo govorio je prošle sezone da je svojevremeno praktično nepisano pravilo bilo da između dve utakmice postoji 48 sati razmaka...

Asovi poput Nikole Mirotića i Toka Šengelije javno su govorili o količini opterećenja i kako isto utiče na igrače, a interesantno je da čak i Majk Džejms pre nešto više od četiri godine bio zagovornik potpuno suprotne ideje - da se ligaški deo Evrolige skrati.
”Moramo da pronađemo način da skratimo ligaški deo sezone. Igračima je potrebna duža pauza između sezona kako bi oporavili telo i radili na svojoj igri”, pisao je 2022. godine Džejms na društvenoj mreži “X”.

Zato nije realno očekivati da upravo košarkaši poput Džejmsa prvi povuku graničnu liniju. Svako u nekom trenutku promeni ugao gledanja na određenu temu i želi nešto protiv čega se ranije glasno borio. Istina, teško je zamisliti vrhunskog takmičara koji će pred važnu utakmicu tražiti manje minuta zbog onoga što bi moglo da se dogodi za nekoliko nedelja ili meseci. Džejms je u svojoj nedavnoj poruci govorio upravo iz takve pozicije. Želi da igra, navikao je na veliku minutažu i 38 utakmica tokom osam meseci ne doživljava kao prevelik teret. A opet, bilo je dana kada je mislio potpuno drugačije.

Njegova povreda neće dati konačan odgovor na pitanja koja su se ponovo aktuelizovala nemilim događajem u Areni, ali je ponovo otvorila kompleksnu temu, koja prevazilazi granice rasporeda i broja utakmica u sezoni – da li je došlo vreme da se ostave po strani želje i ideje raznih interesnih grupa, da se stvari više ne gledaju samo kroz prizmu finansija i zarade, te da se više razmišlja o onima zbog kojih profesionalni sport postoji?

Doduše, igrači bi isto tako trebalo da budu svesni toga da nisu neuništivi...