Sloterova fotografija sa Jokićem i Dončićem ulazi u istoriju: Uspomena za ceo život, osećam se kao Poljak

Naturalizovani igrači u evropskim selekcijama su već odavno realnonst. Neki prođu kroz selekcije potpuno neopaženo tek da bi uzeli pasoš koji će im olakšati dalji put kroz klupsku karijeru, neretko boraveći u zemlji samo onog momenta kada dobiju pasoš. To definitivno ne može da se kaže za Ej Džej Slotera. Momka iz Kentakija koji sebe smatra da je Amerikanac isto onoliko koliko je i Poljak. Još 2015. godine je došao da pomogne selekciji Poljske i od tada je uvek bio član, lider i omiljeni kod publike.

Ove godine je udarna igla kod Igora Miličića u pohodu ka medalji, nešto što niko nije očekivao od Poljaka na šampionatu na kojem su igrali Nikola Jokić, Janis Adetokunbo i Luka Dončić. Kolike su zvezde asevi Srbije i Slovenije najbolje je pokazala fotografija Slotera sa Instagrama gde je zamolio pomenuti dvojac da se slikaju sa njim i njegovim sinom.

Sada je ta fotografija postala legendarna. Dončića i Jokića više nema na šampionatu, a Sloter se bori za bronzu, čak je i direktno uticao na odlazak Dončića pošto su Poljaci napravili najveće iznenađenje decenije kada su u četvrtfinalu izbacili Sloveniju. Sada su doživeli debakl protiv Francuske, ali to ne umanjuje čudo Poljske i Slotera.

"Čoveče, pričao sam prijateljima koliko sam zahvalan što su izdvojili vreme da se fotografišu. Prišao sam im bez ikakvog ega jer nikada nisam igrao protiv njih, jednostavno igrački ponos sam sklonio u stranu i pitao ih za fotografiju", opisuje susret sa Dončićem i Jokićem u bašti hotela u Berlinu.

Slika koja se neće zaboraviti i koja dobija na dodatnom značaju kada se zna da je Poljska izbacila Sloveniju sa šampionata.

"Sjajni su momci, rado su prihvatili da se slikaju sa mojim sinom. To je uspomena za ceo život, nešto što ću prepričavati sinu kada bude porastao. Biće mi zahvalan za uspomenu."

Sloter je protiv Slovenaca ubacio 16 poena, imao je šest skokova i četiri asistencije.

Sada je Sloter morao da se pomiri sa žestokim porazom. Francuzi su slavili 96:45 u polufinalu i tako poslali Poljake i Slotera u meč za bronzanu medalju koji se igra u nedelju.

"Moramo da zaboravimo ovo, dogirali smo daleko. Mnogi timovi od kojih se očekivalo da budu ovde, nisu, a mi jesmo. To je velika stvar. Zaboravićemo na dešavanja u polufinalu, bićemo spremni da se borimo za medalju. To bi bila velika stvar za Poljsku".

Momak koji je u Evropu stigao pre 12 godina, počeo je odiseju u Italiji. Igrao je u Belgiji, Francuskoj, Turskoj, jedne sezone je nosio dres Panatinaikosa, ali kako sam kaže, ključan momenat u karijeri dogodio se 2015. godine. Tada je dobio pasoš Poljske. Zaigrao je na šampionatu Evrope u Lilu i odmah je bio jedan od najboljih igrača ekipe. Igrao je i u Istanbulu 2017. kada je ubacivao 14 poena po meču. Odazivao se i za kvalifikacije, igrao je i u Kini sa Svetskom kupu, postao je simbol ekipe Poljske.

Postavlja se pitanje da li je meč u nedelju poslednji Sloterov u karijeri kada je u pitanju dres Poljske.

"Ako je došlo moje vreme da završim karijeru u reprezentaciji, neka bude tako. Ponosan sam na sve što sam uradio, na sve saigrače. Osećam se kao Poljak. Volim tu zemlju i presrećan sam što sam bio deo istorije. Imam 35 godina, sledeći Evrobasket je 2025. ko zna šta će se desiti do tada, ali šta god bude, ja sam ponosan", rekao je Sloter.