Slaven Rimac: Partizan ima vojsku navijača, ali i petorku Amerikanaca koji zatvaraju mesto domaćima

U danu kada počinje nova sezona ABA lige na pomen imena Slavena Rimca se može povući paralela koliko je u poslednjih osam godina propala hrvatska klupska košarka, a poletela srpska.

Te 2014. godine se u Areni igrao fajnal-for regionalnog takmičenja, Partizan i Crvena zvezda su bili apsolutni favoriti za plasman u finale ali su ih Cibona i Cedevita šokirali usred Beograda i priredili hrvatsko finale koje je pripalo Vukovima sa Tuškanca. Osam godina kasnije, Cibona je na korak od gašenja, a Partizan i Zvezda ulaze u novu sezonu kao divovi u odnosu na ostatak konkurencije.

Uprkos tadašnjim velikim finansijskim problemima čije konačne posledice vidimo danas, Cibona je servirala verovatno najveće iznenađenje u istoriji regionalnog takmičenja. Ostala je to njena jedina jedina titula u ABA ligi do danas, a sa klupe ju je predvodio trenerski poečtnik Slaven Rimac.

Koliko vas pogađa aktuelna situacija Cibone?

„I sok sam bio trener, bilo je tu puno problema i svake godine nakon toga je sve teže i teže. Cibona je zbog svih tih dubioza izgubila kredibilitet i identitet. Znamo svi da se nisu donosile odluke u interesu kluba, ali sada je vreme da se konačno donesu. I neće biti jednostavne. Treba reći ’OK, imamo ekipu za ispadanje iz ABA lige’ i ne ići preko svojih mogućnosti. Što se godinama unazad događalo. Klub je devastiran. Ja kao dete kluba sam izgubio sam osećaj pripadnosti i sentimenta prema Ciboni. Naravno da niko ne želi da se Cibona ugasi, ali ovo što se radilo poslednjih desetak godina je neozbiljno“, rekao je Rimac u intervjuu za Germanijak.

Rimac je prethodnih godina je radio kao pomoćnik Andrei Trinkijeriju u Bajern. Ne žali što nije bio samostalan trener u tom periodu.

„To je normalna stvar kako bi došao do novih iskustava i ideja. Iz prve ruke vidiš kako osoba reaguje u nekim situacijama. Razvijaš se ne samo kao trener nego i kao osoba. Jasno, kada si pomoćni trener imaš nadređenog, ne donosiš sam svoje odluke i opis posla ti je drugačiji. Ali, to je posao koji ti daje drugačiju širinu i pogled. Ako to iskoristiš na pravi način, možeš biti bolji trener. Slažem se da kod nas vlada mišljenje da je to „s konja na magarca”. I ima rezona u tom stavu ali za mene je ovo bio dobar potez. Kada god radiš sa nekim, kreneš da razmišljaš o onome šta bi radio, povlačiš paralelu... Bilo je tu uz Trinkijerija i nekoliko kvalitetnih pomoćnika tako da je iz perspektive košarkaškog iskustva to jako dobro. Dobiješ drugu dimenziju i širinu, pa onda kreneš sam da radiš na neki fleksibilniji način. Neke stvari za koje si pre bio uveren da su sigurne i da moraju biti odrađene na jedan način, malo promeniš i u stanju si da se prilagodiš drugačijim trendovima”.

Počinje 23. ABA trka: Večiti rivali kao dva "ferarija" – kilometrima ispred kompletnog regiona

Ovog leta je dobio poziv da opet krene u samostalnu trenersku avanturu. Iz Splita koji je prošle sezone izgubio finale u ligi Hrvatske od Zadra iako je bio favorit.

„Kada se pogleda moja dosadašnja karijera, skoro uvek sam bio doveden u neke situacije koje u startu nisu mirisale na nešto, pa smo uspevali da nešto izvučemo iz toga. Sklapali smo tim sa igračima koji imaju prostora za napredak i koji može da odgovori zahtevima od dve utakmice nedeljno. Parket će na kraju pokazati za šta je ova ekipa sposobna. Imamo nekolicinu mladih koje ćemo nastojati da razvijemo. Meni je izuzetno bitno da ostavim nešto iza sebe u klubu kada odem. Na trenerima je odgovornost da razvijamo igrače i da ih pravilno usmeravamo. Često čujemo kako mladi igrači ne dobijaju šansu. Ali ako taj mlad igrač nije dovoljno spreman za ozbiljniju fazu treninga i takmičenja, onda bi bacanje u vatru za njega bilo kontraproduktivno. I ne bi bilo prvi put da smo svedočili tom scenariju. Moramo biti zabrinuti što nam mladi igrači razvojni put traže u regiji, u klubovima poput Mege ili Studentskog centra. Tu više nije toliko stvar finansijskog pitanja, nego se u tim klubovima očigledno dobro radi”.

O Splitovim ambicijama u ABA ligi ne želi da obećava mnogo.

„Pre dve godine sam poslednji put igrao ABA ligu i teško mi je da procenim stanje i kvalitet svih rostera, ali se nadamo da ćemo biti konkurentni svima. Ima tu klubova koji jako puno ulažu i pritom ne mislim samo na Crvenu zvezdu i Partizan, nego i na Budućnost, Cedevitu Olimpiju, pa i Igokeu. U ABA ligi moraš u svakoj utakmici biti raspoložen da se potučeš, igraš čvrsto i onda imaš šanse da nešto napraviš. Neki od mojih igrača će ubrzo shvatiti na kojem nivou je ova liga”.

Partizan i Zvezda ipak prednjače...

„Oni su otišli u neku dimenziju više, koja je jako dobra za njihov sport i njihove navijače. Partizan ima 25.000 ljudi na utakmicama, ali opet nisam siguran koliko je to dobro za njihove igrače ako su na parketu petorica Amerikanaca. Svaki taj skupoceni Amerikanac zatvara mesto domaćem igraču. Zvezda i Partizan prate trendove klubova koji su ipak finansijski zdravije oblikovani. Ali imaju vojsku navijača iza sebe i konkurentni su u Evroligi. Za njihovu košarku to dobro, ali nisam siguran da li je i za mlade igrače“.

Rimac posebno istie Miška Ražnatovića.

„Osim toga, Srbi imaju Miška Ražnatovića koji gura mlade igrače, ima svoj klub i uvek napravi jako dobru selekciju. On je veliki generator talenta, iako kod nas ima malo drugačiju reputaciju. Ali pitanje je šta bi bilo s Ivišićima, Jelavićem, Matkovićem, Rudanom, da nisu napredovali kod njega...”, rekao je Slaven Rimac za Germanijak.