Škole stare, učitelji novi: Kreće trka za najdražu diplomu

Majkl Džordan u mnogo čemu nije bio prvi, ali najveći košarkaš u istoriji je sa saradnicima znao da postavi silne standarde. Tako su posle TV serijala "Poslednji ples" o šestoj tituli Čikaga, odnosno prevashodno o njemu i njegovoj poslednjoj sezoni u Bulsima, svačija oproštajna godina ili pokušaj dobili istu etiketu, koja je od pre nekoliko meseci zalepljena na leđa Majka Kžiževskog.

Legendarni trener će noćas (3.30 časova) u duelu Blu Devilsa sa Kentakijem koji se igra u okviru tradicionalnog dana Klasik šampiona (od 1.00 je meč Kanzasa i Mičigen Stejta) započeti poslednji ples na klupi Djuka. A navijači koledža iz Darama se nadaju da će ga završiti sa pobednički uzdignutim rukama 4. aprila sledeće godine u Nju Orleansu gde će se održati Fajnal for.

Na njemu neće sigurno biti druge trenerske legende, bar ne u radnom odelu. Roj Vilijams (71), iako tri godine od Kžiževskog, proletos je rešio da posle 18 godina na čelu tima Severne Karoline, odnosno 48 godina bilo kao pomoćnik, ili glavni trener, ustane sa trenerske stolice i ode u penziju. Ekipu je ostavio Hjubertu Dejvisu, dugogodišnjem asistentu i nekadašnjem studentu čuvenog Dina Smita baš na istom mestu.

Pored Vilijamsa, u penziju je otišao i Lon Kruger, sada već biši trener Oklahome koji nema šampionsko prstenje kao Kžiževski, Vilijams i Smit, ali je zato otišao u istoriju kao samo jedan od trojice stručnjaka (uz Rika Pitina i Tubija Smita) koji je na NCAA turnir odveo timove pet različitih koledža.

Umesto njega na klupu Sunersa seo je Porter Mozer, čudotvorac Lojole Čikago koja je s njim stigla 2018. do fajnal fora posle jedine titule iz 1963. godine.

Nisu to jedine promene trenera, a bilo ih je tačno 61, koje su obeležile letnju pauzu u NCAA.

Tomi Lojd, desna ruka Marka Fjua i po mnogima najzaslužniji za ogromnu internacionalizaciju Gonzage, rešio je da posle 21 godine izađe iz senke pomoćnog trenera tima iz Spokena i preuzme Arizonu koji za 12 sezona nije uspeo da se domogne glavnog cilja - titule - pa je dobio otkaz.

Slično je prošao i Šaka Smart u Teksasu. Ali, brzo se snašao i prihvatio ponudu Marketa.

Njega je u staroj školi zamenio Kris Berd čiji je prelazak iz Teksas Teka podigao mnogo prašine, pa i inicirao poneki preki pogled, jer je obukao odelo rivala, ne toliko velikog kao što je Oklahoma, ali...

"Bilo je veoma teško. I neću bežati od tog pitanja, nikad. To je bila jedna od najtežih odluka u životu. Ali ovo je sledeće poglavlje. Moja stopala su čvrsto u Ostinu, Teksasu. Mislim da smo okupili jedan od najboljih trenerskih štabova u zemlji", rekao je Berd prilikom promocije hrabro najavljujući da bi Teksas mogao da napade NCAA prsten koji nikada nije pravljen po merama igrača tima iz Ostina.

A nije baš u uskom krugu favorita. Tek je 18. u poslednjoj Top 25 listi pred start sezone. Na prvom mestu je Gonzaga, prošle i pretprošle sezone najveći kandidat, koji je oba puta ostao bez pehara. Prvo je Buldozima nade pokosio kovid virus, prekinuvši neverovatnu godinu u kojoj su Filip Petrušev i ekipa pokupili sve što je bilo moguće do tada, a prošlog proleća ih je u za njih razočaravajućem finalu počistio Bejlor (70:86).

Ipak, četa Marka Fjua koja je tokom leta ostala bez trojice nosioca Džejlena Sagsa, Korija Kisperta i Džoela Ajajija, kvalitativno se popunila dolaskom Rašira Boltona (Ajova Stejt), brucošem Četom Holmgrenom, najboljim igračem nedavnog Svetskog prvenstva za igrače do 19 godina i momkom kome već sledeće godine prevdiđaju čelnu poziciju na draftu, te prema nekim procenama budućim NBA zvezdama Nolanu Hikmenu i Hanteru Selisu, s namerom da konačno bude zvanično najbolja u koledž košarci.

A da ih u tome spreče, najviše šanse imaju rangirani iza njih UCLA, Kanzas, Vilanova, Teksas, Mičigen, Perdju, Bejlor, Djuk, Kentaki, Ilinoj, Memfis, Oregon, Alabama, Hjuston, Arkanzas, Ohajo Stejt, Tenesi, Severna Karolina, Florida Stejt, Merilend, Oburn, St. Bonaventura, Konektika, Virdžinija...

Kako god da bude, jedno je sigurno - za koji mesec čeka nas Martovsko ludilo...