Simonović, Volden, Lazić i(li) Hol - poeni koji olakšavaju put do titule

Kada je upitan šta će zaista odlučiti večerašnju majstoricu Jadranske lige (TV Arenasport, 20.30), Dejan Radonjić je odgovorio:

"Ukupan kvalitet igre biće presudan. Ako negde budemo dobri, a negde ne, nećemo dati ono što želimo. Igrati u finalu i protiv tako kvalitetnog rivala kakav je Budućnost jedino dobra igra u svim aspektima garantuje dobar rezultat. Odbrana, napad, moramo da ispunimo zahteve, da odigramo onako kako priželjkujemo. Šut jeste bio bolji nego što je bio u prve tri utakmice, ali bitno je da budemo dobri u svim aspektima".

Crvena zvezda je u sve četiri utakmice prolazila kroz periode velikih amplituda, živela od agresivne timske odbrane koja je polarizovala javnost i individualnih napadačkih minijatura Džordana Lojda i Ognjena Dobrića, uz solidna istupanja Lendrija Noka i Dejana Davidovca, ali još čeka poene iz drugog plana koji bi poslužili kao tas na vagi. Kako je sezona u Jadranskoj ligi stigla do poslednje stanice i više nema mogućnosti za popravni, Dejanu Radonjić i njegovi saradnici pokušaće večeras da izvuku bar jednu kvalitetnu napadačku rolu od onih koji su prethodnih dana bili u fazi oporavka, tihi ili usresređeni na druge zadatke. Kori Volden i Marko Simonović, potom Branko Lazić i Lengston Hol su ti čiji bi poeni Zvezdi mogli da raskrče put do titule.

20.30: (1,30) Crvena zvezda (16,0) Budućnost (3,90)

Volden je uspeo da prebrodi krizu povrede leđa i vrati se u sastav Crvene zvezde za okršaje u Podgorici, ali se na njemu vide ožiljci pauze i nedostatka ekipnih treninga i utakmica. Pogotovo je to bio slučaj u trećoj utakmici finala, prvoj u Podgorici. Nedostajalo mu je one takmičarske rutine, noge ga nisu najbolje slušale, zbog čega je brzo zapao u probleme sa faulovima i nije bio od prevelike koristi za Crvenu zvezdu u oba smera. Za bezmalo sedam minuta ubacio je jedan šut iz igre, trojku sredinom treće četvrtine kada se nakratko vratio na parket, ali su preostala tri šuta bili promašaji. Bez asistencije, sa samo jednom uhvaćenom loptom i s vidljivim manjkom energije, Volden nije uspeo da pronađe sebe u prošlu subotu, ali pod teretom moranja nije imao vremena da mnogo tuguje i razmišlja o jednoj lošoj večeri, pa je već dva dana kasnije dobio znatno veću minutažu. Nešto više od 18 minuta, što je blizu sezonskog proseka. Njegov napadački učinak bio za nijansu bolji – pet poena, ponovo jedna trojka, uz dva ubačena penala. Po jedna asistencija i ukradena lopta, uz dva skoka.

Zvezdino majstorstvo, neosvojiva tvrđava i razlika od 26,5 poena

Vidljivo se bolje osećao u svojoj koži, izgledao nešto svežije i razigranije, ali kao da nije imao dovoljno hrabrosti da uđe u duel i pogodi nešto unutar linije 6,75 metara, pa se ograničio na pokušaje spolja. Nije mu takav majndset doneo previše toga, zbog čega bi pred domaćom publikom mogao da odigra iznadprosečnu partiju, u rangu onih protiv Igokee u Beogradu pred sam kraj ligaškog dela ili na startu polufinala. Na kraju je najbitnije da odigra stabilno, energetski kvalitetno u obe faze što je bilo tako karakteristično za njega tokom sezone. Ako to uspe, imaće razloga za zadovoljstvo i on i kompletna ekipa. S njegovim povratkom u tim minutažu je opet izgubio Aleksa Uskoković i verovatno je da će mladi plejmejker i majstoricu gledati uglavnom s klupe. Ako ne, Uskoković svakako ima potencijal da pokrene ekipu u napadu, što je radio u polufinalu i finalu Kupa Radivoja Koraća kada nikog drugog nije išlo.

Budućnost po utakmici izvodi 11 slobodnih bacanja više od Zvezde, u Podgorici odnos 69-31

Marko Simonović definitivno nije ni blizu ofanzivnih rola iz najbolje sezone karijere, 2016/2017, kada je bio prva violina Crvene zvezde. Zbog povrede Marka Jagodić Kuridže i odluke Dejana Radonjića da Duopa Rita praktično ne koristi Simonović se najviše bavi zadacima na poziciji krilnog centra, gde pokušava da se izbori s Danilom Nikolićem uz delimičan uspeh. I godine su bitan faktor, ali Simonović i pored toga bespoštedno kroz veliku energetsku potrošnju radi sve što je potrebno da bi ekipa uspela. Da je pogodio onaj šut na tri minuta pre kraja treće četvrtine u prošlu subotu možda bi serija već tada bila gotovo, ali se nije dalo. Melvin Edžam je poentirao posle defanzivnog skoka Luke Mitrovića i utakmica je tada počela da se okreće na stranu Budućnosti.

Marko Simonović (©MN Press)

Simonović je jedan od retkih igrača Crvene zvezde koji su u ovogodišnjem plej-ofu prelazili dvocifrenu granicu. Koliko bi Simonović zaista mogao da bude značajan faktor pokazao je drugi susret u Beogradu kada je sa svojih deset poena, odnosno osam u samoj završnici pogurao Crvenu zvezdu ka pobedi zajedno sa Ognjenom Dobrićem. To je ono što je crveno-belima potrebno i večeras, kako bi se šampionska kruna tradicionalno proslavila na Malom Kalemegdanu. Niko ne bi voleo da vidi još jednu njegovu nulu kao na početku finala, kada je pucao 0/5 iz igre i nije uspeo da ostvari nikakav statistički učinak za skoro 14 minuta na parketu.

Kapiten Branko Lazić je svojim igrama u plej-ofu i pogotovo finalu u pravom smislu te reči zapušio usta svim kritičarima i onima koji su pokušali da ospore titulu najboljeg defanzivca sezone. Tokom prve tri utakmice finala se ograničavao na tačno po tri šuta, dok je u ponedeljak ispalio jednu loptu više. One dve trojke s polovine treće deonice najavljivale su titulu, ali će za nju Zvezda ipak morati da se izbori večeras. Ako Lazić bude imao takve napadačke momente i u majstorici, biće sve mnogo lakše. Ipak, njegov prvi posao je odbrana i tu radi strašan posao (pogledati sekvencu s početka četvrtog kvartala treće utakmice prim. aut.).

Lengston Hol (©MN Press)

Verovatno najveća enigma košarkaške javnosti i pogotovo onog dela bliskog Crvenoj zvezdi je Lengston Hol. Čovek koji je prošlog leta doveden kao drugi plejmejker, a cele sezone praktično bio prvi uprkos svim akvizicijama na tržištu, definitivno ima šta da ponudi, samo je i dalje jak utisak da Hol ima ozbiljan manjak samopouzdanja. Ne prija mu pritisak, uz to ga je očigledno borba s virusom korona omela u tome da uhvati određeni ritam pred završnicu sezone i sve to treba uzeti u obzir. Samo, ovo je profesionalni sport u kome je sve manje prostora za emocije. Jednostavno, došao je u poziciju da ne pogađa čak i one njegove šuteve iz zone “kapice“, mada je na trenutak izgledao kao da se podiže u četvrtom susretu. Kada mu je Lendri Noko poslao ono dodavanje na isteku napada mnogi su verovatno u glavi već upisali novi promašaj, ali Hol je ispalio hitac kao da je rutinska izvedba na treningu i lopta je pogodila dno mrežice. Delovalo je da bi mogao da se probudi u završnici i bude jedan od potpisnika titule, a ako bude mogao da pronađe to malo samopouzdanja iz onog perioda prošle utakmice, možda bi mogao da pruži navijačima malo košarkaškog užitka.

Uostalom, Zvezdi je potreban odgovor na opcije koje Dejan Milojević pronalazi u Luki Mitroviću, Amedeu dela Valeu, pa i Zoranu Nikoliću koji je kvalitetno odmenio povređenog Vilija Rida u drugom poluvremenu. Sad je važno biti najbolji.