Sferopulos: Ja sam polu-Srbin; svi mi znamo da je Obradović najbolji među nama

Potom je Grk pričao o Zvezdi.
"Ovo je moja familija i ovo je moja kuća. Kada me pitate Atina ili Beograd, ja kažem Beograd. Sada sam polu-Srbin. Želimo da se borimo u svakoj utakmici i to nije samo do mene, nego do kluba, jer klubu ne dostaje evropski uspeh i ka tome stremimo, mi treneri i igrači".

Upitan je i za svoj odnos sa Željkom Obradovićem, trenerom Partizan Mozzart Beta.
"Poštujemo se, svi mi znamo da je on najbolji među nama. On i ja održavamo civilizovan odnos u veoma vrućoj atmosferi velikog srpskog derbija".

Zvezda je pod vođstvom Sferopulosa dva večita derbija dobijala u poslednjoj sekundi. Prvi put je Jago dos Santos prošle sezone u ABA ligi pretrčao ceo teren i položio, a ove je Nemanja Nedović izvukao faul Sterlinga Brauna i pogodio tri slobodna bacanja za slavlje crveno-belih.
"Pre svega, osećam se ponosno i zahvalno što sam deo ovih derbija, jer ja sam stranac i pratio sam ovaj derbi spolja, a sada imam privilegiju da budem tu iznutra. Ove utakmice su neveroatne za našu karijeru, sa dobrim i lošim momentima. Mislim da svako, i treneri i igrači žele da budu deo ovih timova. Imao sam iskustva sa grčkim i izraelskim derbijima tako da razumem važnost ovih mečeva".

O pripremi derbi mečeva.
"Sve je isto, jer oni znaju koliki je pritisak i onda ne treba ja da povećavam taj pritisak. Što bih to radio? Pokušavam da se fokusiram na košarku i da pripremim plan za utakmicu. Svaka je drugačija i potrebno je analizirati sve parametre".

Sferopulos je inače drugi strani trener u istoriji Crvene zvezde posle Toma Ludviga iz 1997. godine.
"Ponosan sam na to, ali osećam odgovornost. Imam odičan odnos sa navijačima koji razumeju da želim da uradim nešto dobro za klub. Činjenica da smo završili prošlu godinu sa tri titule je veoma važna. Ove smo osvojili Kup, probali smo da igramo plej-of i mislim da su me prihvatili. Rekao sam da ne mislimo o Abu Dabiju (Fajnal foru) jer postoje koraci do toga. Ja samo razmišljam o sledećem koraku, a ne sledećih deset. Normalno je da su očekivanja velika, ali ne želim 'hajp', jer to može da bude samo bumerang. Ovo je proces".

Govorio i kako se odnosi sa igračima koji su zvezde.
"Košarka je timski sport i postoje principi i pravila za sve. Ali postoje neke situacije sa kojima se moramo nositi drugačije. Ne mogu isto da priđem Milošu Teodosiću i Andreju Kostiću, ali postoje principi koji su isti za obojicu".

Posebno je pričao o Teodosiću:
"Veoma sam srećan što sam mu sada glavni trener. Dva puta sam mu bio pomoćnik. Došao je sa 19 godina u Grčku u Olimpijakos. Probao sam da mu pomognem i tako smo se zbližili, onda smo bili u CSKA. On je maestro, on gleda igru dva koraka ispred svih. Srećan sam jer sarađujemo i poštujem sve što je uradio u karijeri".

Trener Svetislav Pešić nedavno je izjavio da je u današnje vreme nikad teže biti trener, posebno upoređujući sa nekim ranijim vremenima. Da li i vi mislite da je tako?
"Da".

Zašto?
"Sada svi žele rezultate odmah. Nema mnogo prostora za trenera i ostale da donesu momentalni rezultat. Postoji proces, svi timovi su kompetitivni, gde god igrali... Ljudi koji odlučuju, navijači, novinari su sve zahtevniji. U današnje vreme svi žele lak novac, da se obogate brzo, da sagrade kuću što je pre moguće. Tako je u životu, tako je i u košarci. Ako nemaš rezultate - ispadaš".

On je više mislio na odnos sa igračima, da se sada mnogo više vodi računa o osećanjima igrača, oni žele više da igraju, vode računa o svojoj statistici... Odnos trenera sa igračima je delikatniji.
"Postoji razlika, ali ne smatram da igrači sada vode računa više o statistici nego ranije. Razlika je u tome što sada treniramo drugačije generacije. Kada sam počinjao, kao i trener Pešić koji je počeo da se bavi ovim poslom pre mene, trenirao je prvu decu porodica koje su preživele Drugi svetski rat. Ta deca i te porodice nisu imala šta da jedu, bilo je mnogo siromaštva, ljudi su manje pričali, strah je bio veći u društvu... Tada je trener bio taj, kao treći roditelj, viče na njih, svi stoje pravo i fokusirani su, prisutni. Drugačiji su bili pristupi tada. Nove generacije, ako kreneš da ih napadaš i vičeš na njih, oni će samo da se pokupe i odu. Roditelji nekad su vikali na svoju decu i deca bi se smirila. Sada ako vikneš na dete, ono će samo da ode na vrata i napusti kuću. Zato sada moraš da nađeš drugi način za komunikaciju sa novim generacijama, to je moje mišljenje. Sada su odnosi drugačiji. Ne možeš da treniraš strogoću, da im uteruješ strah. Moraš da ubediš igrače zašto nešto treba da urade, iz kog razloga i zašto je to dobro, da ti želiš da im pomogneš... To je drugi nivo komunikacije, drugačije je i saglasan sam sa tim, ali razlog su drugačiji međuljudski odnosi. Druga generacija - drugi pristup", završava Sferopulos.